Теочак
-
- За остале употребе, погледајте Теочак (вишезначна одредница).
| Теочак | |
 Џамија и остаци средњевјековне тврђаве у Теочаку |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Општина Теочак |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 44° 36′ 00" СГШ 18° 58′ 60" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 2.861 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75414 |
| Позивни број | 035 |
  Теочак
Теочак на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 36′ 00" СГШ, 18° 58′ 60" ИГД
Теочак је насељено мјесто и сједиште општине Теочак у Тузланском кантону, Федерација БиХ, Босна и Херцеговина. Општина је основана након референдума 1992. године на коме су се грађани опредијелили да се одвоје од Општине Угљевик. Општина Угљевик је припала ентитету Република Српска, а новооснована општина Теочак Федерацији БиХ. Теочак је смештен на сјевероисточним падинама планине Мајевице, на надморској висини од 300 до 600 метара. Чини га више насеља: Турсуново Брдо, Стари Теочак, Билалићи, Узуновићи, Јасење, Огорелица, Јасиковац, Хусејновићи, Центар и Снијежница. По попису становништва из 1991. године број становника је био 7.200.
Садржај |
[уреди] Историја
Теочак је у далекој прошлости имао веома важну улогу због своје тврђаве и стратешког положаја. Теочак има такав положај да се из њега виде Дрина и Сава, Бијељина и Брчко и многа насеља Семберије. У Старом Теочаку су остаци тврђаве, а уз њу и насеља. Под самом тврђавом је џамија, за чију градњу се спомиње име Султана Фатиха Другог, послије заузимања тврђаве од Угара почетком 1474. године, када се у османлијској власти спомињу тузланска подручја. Становништво око Теочака некада је било хришћанско. Теочак се у историјским изворима први пут спомиње око 1432. године у вези са српским деспотом Ђурађем Бранковићем (1427-1456), када га он преузима од Мађара (када је добио право да управља над западним Подрињем) и врши у њему дограђивање. По облику троугаоне основе подсјећа на Смедерево. Вјероватно је тада и подигнута и црква у Теочаку (касније претворена у џамију), у којој су неко вријеме биле смјештене мошти Светог Јеванђелисте Луке. Послије пада Босне 1463. године, Мађари су држали Теочак до 1521. када су и њега заједно са Сребреником заузели Турци. До данас су у Теочаку очуване приче о мађарској и римској цркви.
[уреди] Становништво општине Теочак
| година пописа | 1991 | 1981 | 1971 |
|---|---|---|---|
| Муслимани | 2.831 (98,95%) | 2.483 (92,85%) | 2.051 (97,75%) |
| Срби | 15 (0,52%) | 14 (0,52%) | 33 (1,57%) |
| Хрвати | 2 (0,06%) | 3 (0,11%) | 3 (0,14%) |
| Југословени | 10 (0,34%) | 159 (5,94%) | 1 (0,04%) |
| Остали-непознато | 3 (0,10%) | 15 (0,56%) | 10 (0,47%) |
| Укупно | 2.861 | 2.674 | 2.098 |
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
