Указ

Из Википедије, слободне енциклопедије

Указ (рус. Указ) је врста општег или појединачног правног акта кога најчешће доноси шеф државе.

У другим језицима користе се термини: Decret (француски језик), Verordnung (њемачки језик), Order (енглески језик). У савременом енглеском језику такође постоји термин Ukase преузет из руског језика.

Српски укази[уреди]

Код Срба, указ као општи и појединачни правни акт се јавља за вријеме владавине кнеза Милоша Обреновића. Укази су тада били акти кнежевске власти којима су прописивана устројства државних органа и уређивана питања из свакодневног живота.

У Краљевини Србији указ је представљао највиши подзаконски акт. Краљ је указима потврђивао и проглашавао законе, давао војне чинове, постављао, премјештао и отпуштао државне службенике итд. Указе су премапотписивали ресорни министри, а некада и цијели Министарски савјет.

У Краљевини СХС и Југославији укази су такође били највиши подзаконски акти краљевске власти. За вријеме шестојануарске диктатуре, а на основу Закона о краљевској власти и врховној државној управи, краљ је као носилац све власти у земљи указима издавао и проглашавао законе, именовао и смјењивао предсједника Министарског савјета и министре, именовао, постављао, премјештао, пензионисао и отпуштао државне службенике, давао војне чинове, додјељивао одликовања, вршио помиловања и амнестије итд.

Руски укази[уреди]

За вријеме древне руске државе указе је доносио велики кнез (касније цар) и патријарх. Заједно са статутима, представљали су основне акте државне власти.

За вријеме Петра Великог указе је доносио само император. Осим њих доношени су такође правилници и манифести (прогласи). За вријеме царствовања Николаја I на значају добијају тзв. именски укази (рус. Именные указы) односно укази које је доносио сам император када није постојала сагласност у Државном савјету. Осим тога, Правитељствујушчи сенат и Свети правитељствујушчи синод такође су доносили указе које је могао поништити само император сверуски.

Након 1905, када је изашло ново издање Основних државних закона, указе премапотписује предсједник Савјета министара или ресорни министар, а обнародује их Правитељствујушчи сенат.

Након Октобарске револуције укази нестају из употребе јер су се сматрали као заоставштина права Руске Империје. Међутим, према Стаљиновом уставу (1936) предвиђено је да указе доноси Президијум Врховног совјета СССР као колективни шеф државе.

Данас, у Руској Федерацији, указ је подзаконски акт кога доноси предсједник Руске Федерације. Они имају законску снагу, али не могу противрјечити Уставу нити федералним законима које доноси Федерална скупштина. Обавезујући су за извршење на цјелокупној територији Руске Федерације.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Устав Краљевине Србије (1903)
  • Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921), Закон о краљевској власти и врховној државној управи (1929)
  • Устав Краљевине Југославије (1931)
  • Основные государственные законы Российской Империи (1906) ((ru))