Указ

Указ (рус. Указ) је вид и назив нормативног или индивидуалног акта којег најчешће доноси шеф државе.

У другим језицима користе се термини: Decret (француски језик), Verordnung (њемачки језик), Order (енглески језик). У савременом енглеском језику такође постоји термин Ukase преузет из руског језика.

Српски укази

Код Срба указ као нормативни и индивидуални акт се јавља за вријеме владавине кнеза Милоша Обреновића. Укази су тада били акти кнежевске власти којима су прописивана устројства државних органа и уређивана питања из свакодневног живота.

У Краљевини Србији указ је представљао највиши подзаконски акт. Краљ је указима потврђивао и проглашавао законе, давао војне чинове, постављао, премјештао и отпуштао државне службенике итд. Указе су премапотписивали ресорни министри а некада и цијели Министарски савет.

У Краљевини СХС односно Краљевини Југославији, укази су такође били највиши подзаконски акти краљевске власти.

За вријеме шестојануарске диктатуре, а на основу Закона о краљевској власти и врховној државној управи, краљ је као носилац све власти у земљи указима издавао и проглашавао законе, именовао и смјењивао председника Министарског савета и министре, именовао, постављао, премјештао, пензионисао и отпуштао државне службенике, давао војне чинове, додјељивао одликовања, вршио помиловања и амнестије итд.

Руски укази

Укази у Русији су се доносили:

а) за вријеме Древне руске државе указе је доносио велики кнез (касније цар) и патријарх. Заједно са статутима, представљали су основне акте државне власти.

б) за вријеме Петра Великог указе је доносио император. Имали су нормативни и индивидуални карактер, а осим њих доношени су такође правилници и манифести.

в) за вријеме царствовања Николаја I на значају добијају тзв. именски укази (рус. Именные указы) тј. укази које је доносио сам император када није постојала сагласност у Државном савјету. Осим тога, Правитељствујушчи сенат и Свети синод су такође доносили указе које је могао поништити само император.

г) након 1905. године тј. након доношења нове редакције Основних државних закона, указе премапотписује предсједник Савјета министара или ресорни министар, а обнародује их Правитељствујушчи сенат.

д) након Октобарске револуције укази нестају из употребе јер су се сматрали као заоставштина права Руске Империје.

ђ) према Уставу СССР-а из 1936. године предвиђено је да указе доноси Президијум Врховног совјета СССР-а као »колективни председник«.

е) данас, у Руској Федерацији, указ је подзаконски акт кога доноси предсједник Руске Федерације. Они имају законску снагу, али не могу противрјечити Уставу нити постојећим федералним законима које доноси Федерална скупштина. Обавезујући су за извршење на цјелокупној територији Руске Федерације.

Види још

• Декрет
• Проглас

Извори

• Устав Краљевине Србије из 1901. године
• Устав Краљевине Србије из 1903. године
• Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
• Закон о краљевској власти и врховној државној управи
• Устав Краљевине Југославије