Хана Арент

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хана Арент

Хана Арент на немачкој поштанској марки
Хана Арент на немачкој поштанској марки

Пуно име Хана Арент
Информације
Датум рођења 14. октобар 1906.
Место рођења Хановер (Немачка)
Датум смрти 4. децембар 1975.
Место смрти Њујорк (САД)
Рад
Епоха Филозофија 20. века
Регија Западна филозофија
Школа филозофије Феноменологија
Главна интересовања Политичка филозофија
Модернизам
Филозофија историје


Хана Арент (нем. Hannah Arendt; Хановер, 14. октобар 1906Њујорк, 4. децембар 1975) је била немачка теоретичарка политике и филозоф јеврејског порекла.

Живот[уреди]

Одрастала је у јеврејској породици која је припадала средњој класи. Одрастала је у тадашњем Кенигсбергу (данашњем Калињинграду, иначе родном месту Имануела Канта) и Берлину. Филозофију је студирала на универзитету у Марбургу заједно са Мартином Хајдегером и Хансом Јонасом. Са Хајдегером је започела дугу и страсну романтичну везу због које је касније била критикована због Хајдегерове подршке нацистичком покрету за време његовог ректорског мандата на универзитету у Фрајбургу.

У време првог раскида између ње и Хајдегера она се сели у Хајделберг где пише своју дисертацију, под Јасперсовим менторством, о концепту љубави у мисли светог Августина. Касније, 1929. године се удаје за немачког Јевреја Гинтера Штерна касније познатог као Гинтера Андерса. (Развели су се 1937. године.) Њена дисертација бива објављена исте године али она не добија квалификације неопходне за рад на немачким универзитетима. Неко време се бавила истраживањем антисемитизма али бива протерана у Париз. Ту упознаје књижевног критичара и филозофа, марксисту Волтера Бењамина. У Француској ради на помагању јеврејских избеглица те бива затворена у логор „Гурс“ али је успела да побегне након неколико недеља. Касније се удаје за Хајнриха Блихера те са њим бежи у САД. У Америци се активно бави помагањем Јеврејсе заједнице. Пише и колумну за „Ауфбау“, јеврејске новине на немачком. Касније помаже јеврејским организацијама и често долази у Немачку. Постаје близак пријатељ са Јасперсом и његовом супругом.

1950. године Арентова постаје натурализовани држављанин САД. Ради на различитим универзитетима САД као што су Беркли и Пристон. Била је и прва жена професор на америчком Универзитеу.

Умрла је 1975. године у 69-ој години живота и сахрањена је испред „Бард колеџа“ где је њен супруг предавао дуги низ година.

Филозофија[уреди]

Једна од главних тема размишљања Хане Арент јесте зло профилисано кроз системе управљања. Она је увела појмове „баналност зла“ и „радикалност зла“, који су у каснијој теорији послужили као водиље у истраживању модерног тоталитаризма.

Дела[уреди]

Међу њена најзначајнија дела спадају:

  • Порекло тоталитаризма, 1951.
  • Положај човека, 1958.
  • Између прошлости и будућности,
  • О револуцији, 1963.
  • Ајхман у Јерусалиму, 1963. које је описала као студију о баналности зла
  • Људи у мрачним временима,
  • О насиљу.

Лауреат многих међународних награда, међу којима „Лесингове награде“ 1959. и награде „Сигмунд Фројд1967. У Дрездену 1993. основан Институт „Хана Арент“, за истраживање тоталитаризма. Многа од њених дела су преведена на српски језик.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хана Арент