4. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
4. децембар (4.12.) је 338. дан године по грегоријанском календару (339. у преступној години). До краја године има још 27 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 4. децембар
- 1154. — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV.
- 1791. — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету.
- 1829. — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији.
- 1841. — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено „Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић.
- 1943. — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој.
- 1974. — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191.
- 1977. -
- На југу Малезије погинуло 100 особа приликом пада авиона који је отела јапанска терористичка група „Црвена армија“.
- Диктатор Жан Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље.
- 1980. — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португала Франсиско Са Карнеиро.
- 1991. — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985.
- 1995. -
- Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини.
- Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром.
- 1998. — Последњи борци „Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага.
- 2001. — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.
Рођења [уреди]
- 1795. — Томас Карлајл, шкотски есејиста, сатиричар и историчар. († 1881)
- 1866. — Василиј Васиљевич Кандински, руски сликар. († 1944)
- 1869. — Слободан Јовановић, правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета.
- 1886. — Велимир Живојиновић Масука, био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац
- 1888. — Александар I Карађорђевић, регент, а потом и краљ Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. († 1934)
- 1892. — Франсиско Франко, шпански политичар. († 1975)
- 1893. — Аугуст Цесарец, хрватски књижевник. († 1941)
- 1895. — Фенг Јоу-лан, кинески филозоф. († 1990)
- 1963. — Сергеј Бупка, украјински атлетичар.
- 1964. — Сертаб Еренер, турска певачица.
- 1964. — Урош Ђурић, српски сликар и глумац.
- 1982. — Ник Вујичић
Смрти [уреди]
- 1371. — Урош Немањић, син цара Душана.
- 1642. — Арман Жан ди Плеси де Ришеље, француски државник, кардинал.
- 1679. — Томас Хобс, енглески филозоф.
- 1798. — Луиђи Галвани, италијански физичар и анатом
- 1842. — Јован Пачић, српски сликар и књижевник
- 1926. — Ивана Кобилца, словеначка сликарка. (* 1861.)
- 1945. — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар. (* 1866).
- 1954. — Иво Параћ, хрватски композитор.
- 1975. — Хана Арент, немачки филозоф.
- 1976. — Едвард Бенџамин Бритн, енглески композитор XX века.
- 1993. — Френк Запа, амерички музичар.
- 2000. — Бенџамин Харисон Холкомб, до тада најстарији човек на свету (111 год.).
