Рајна-Палатинат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 49° 54' 47" СГ Ш, 7° 26' 59" ИГД

**Rheinland-Pfalz**
Застава	Грб

Основни подаци
Главни град:	Мајнц
Површина:	19.847,39 km²
Број становника:	4.005.000 (30. новембар 2010)
Густина становништва:	203 становника/km²
Укупан приход:	102,53 милијарди € (2009)
Званични вебсајт:	www.rlp.de
Политика
Места у Бундесрату:	4
Председник:	Курт Бек (СПД)
Владајуће партије:	СПД
Посланици у покрајинском парламенту (101 место):	СПД 53 ЦДУ 38 ФДП 10
Последњи избори:	27. март 2011.
Следећи избори:	2016
Положај у Немачкој

Рајна-Палатинат (варијанте: Порајње, Фалачка, нем. Rheinland-Pfalz) је савезна држава на југозападу Савезне Републике Немачке.

Граничи се са немачким државама Северна Рајна-Вестфалија, Хесен, Сарланд, Баден-Виртемберг као и државама Белгијом, Француском и Луксембургом.

Већи градови су: Мајнц (главни град), Лудвигсхафен, Трир, Кобленц и Кајзерслаутерн.

Грб ове државе говори много тога о њој. Састоји се из 3 компоненте: лава, крста Светог Ђорђа, и точка, што су симболи некадашњих држава чланица Светог Римског царства: Палатината, Трира и Мајнца. Грб је крунисан златном круном у облику листова винове лозе, што симболично указује на чињеницу да је ово регион са највећом производњом вина у Немачкој.

[уреди] Географија

Рајна-Палатинат је простор брда и ниских планина (Ајфел, Вестервалд, Хунсрик, Таунус) које раздвајају реке притоке Рајне, а најзначајније су Мозел, Сар и Лан. Неке од планина (Ајфел) су геолошко подручје угашених вулкана. Највеће језеро ове провинције, језеро Лахер, налази се у кратеру некадашњег вулкана.

Географски, Рајна-Палатинат се може поделити на регионе: Вестервалд на северу, Ајфел на западу, Хунсрик у центру, Таунус и Рајнски Хесен на истоку и Палатинат на југу.

[уреди] Значајни историјски догађаји

Мартин Лутер је 17. априла 1521. у Вормсу, изведен пред скупштину царских кнезова и великодостојника и позван на покајање због својих реформистичких ставова. Касније је проглашен отпадником од Цркве у познатом Едикту из Вормса.

Код дворца Хамбах се маја 1832. окупило више хиљада слободољубивих патриота из свих делова Немачке, као и неки Французи и Пољаци, да изразе захтеве за слободом, грађанским правима и националним уједињењем, а против цензуре и конзервативне политике тадашњих немачких држава. Скуп није имао значајне ефекте у време свог одржавања, али се данас ови догађаји сматрају као камен темељац савремене јединствене и демократске Немачке државе. На овом скупу је први пут прокламована застава црно−црвено−златно као застава Немачке.

Након Другог светског рата, ова област је била у Француској окупационој зони. Проглашена је за федералну државу Рајна-Палатинат 30. августа 1946. Ово је потврђено на референдуму 18. маја 1947.

[уреди] Култура

[уреди] Знаменитости

Катедрала у Мајнцу

Катедрала у Шпејеру

Порта Нигра у Триру

Кобленц	Бодуенов мост Базилика светог Кастора Тзв. „Немачки угао“ (нем. Deutsches Eck) Тврђава Еренбрајтштајн
Мајнц	Катедрала у Мајнцу Римски театар Цитадела
Санкт Гоархаузен	Стена Лорелај
Шпејер	Катедрала у Шпејеру
Трир	Кућа Карла Маркса споменици из доба Римског царства Амфитеатар Царске терме Константинова базилика Порта Нигра

[уреди] Споменици светске кутурне баштине УНЕСКО-а у Рајна-Палатинату

1981: Катедрала у Шпејеру
1986: Римски споменици у Триру
2002: Културни простор Средње Порајње између Бингена на Рајни и Кобленца
2005: 550 километара дуги Горњегермаско-Ретски лимес

[уреди] Школство

Технички Универзитет у Кајзерслаутерну
Универзитет Кобленц−Ландау
Универзитет Јохана Гутенберга у Мајнцу
Универзитет у Триру

Уз ове институције, у држави постоје многе високе школе, као и верске школе.

[уреди] Значајне личности из Рајна-Палатината

Јохан Гутенберг, проналазач штампарске машине са покретним словима
Хелмут Кол, бивши Канцелар Немачке
Карл Маркс, филозоф, социолог, новинар
Николаус Аугуст Ото, изумитељ Ото−мотора (мотор са унутрашњим сагоревањем)
Фриц Валтер, некадашњи капитен Немачке репрезентације у фудбалу (прваци света 1954.)

[уреди] Привреда

Нејзначајнија привредна грана државе Рајна-Палатинат је пољопривреда, а нарочито производња вина. Пољопривредне површине покривају 37 % државе. Под сортама црног грожђа је 18.648 хектара, док сорте белог грожђа покривају 45.563 хектара. Чувено је бело вино из долине реке Мозел.

Од осталих грана, значајна је хемијска индустрија (BASF), фармацеутска индустрија (Берингер Ингелхајм) као и погони аутомобилске индустрије.