Рајна-Палатинат

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 49° 54' 47" СГ Ш, 7° 26' 59" ИГД

Рајна-Палатинат
Rheinland-Pfalz
Застава Грб
Застава Рајне-Палатината
Застава
Грб Рајне-Палатината
Грб
Положај
Deutschland Lage von Rheinland-Pfalz.svg Берлин Бремен Бремен Хамбург Доња Саксонија Баварска Сарланд Шлезвиг-Холштајн Шлезвиг-Холштајн Бранденбург Саксонија Тирингија Саксонија-Анхалт Мекленбург-Западна Померанија Баден-Виртемберг Хесен Северна Рајна-Вестфалија Рајна-Палатинат
О овој слици
Управа
Главни град Мајнц
Министар-председник Курт Бек (СПД)
Владајућа странка СПД и Савез 90/Зелени
Последњи избори 27. март 2011.
Следећи избори 2016.
Гласова у Савезном савету 4
Основни подаци
Површина 19.853,36 км² ( у Нем.)
Број становника 4.000.000 ( у Нем, 2011.)
202 ст./км² ( у Нем.)
ISO 3166-2 DE-RP
Службене странице www.rlp.de

Рајна-Палатинат (варијанте: Порајње, Фалачка, нем. Rheinland-Pfalz) је савезна држава на југозападу Савезне Републике Немачке.

Граничи се са немачким државама Северна Рајна-Вестфалија, Хесен, Сарланд, Баден-Виртемберг као и државама Белгијом, Француском и Луксембургом.

Већи градови су: Мајнц (главни град), Лудвигсхафен, Трир, Кобленц и Кајзерслаутерн.

Грб ове државе говори много тога о њој. Састоји се из 3 компоненте: лава, крста Светог Ђорђа и точка, што су симболи некадашњих држава чланица Светог римског царства: Палатината, Трира и Мајнца. Грб је крунисан златном круном у облику листова винове лозе, што симболично указује на чињеницу да је ово регион са највећом производњом вина у Немачкој.

Географија[уреди]

Рајна-Палатинат је простор брда и ниских планина (Ајфел, Вестервалд, Хунсрик, Таунус) које раздвајају реке притоке Рајне, а најзначајније су Мозел, Сар и Лана. Неке од планина (Ајфел) су геолошко подручје угашених вулкана. Највеће језеро ове провинције, Лахер, налази се у кратеру некадашњег вулкана.

Географски, Рајна-Палатинат се може поделити на регионе: Вестервалд на северу, Ајфел на западу, Хунсрик у центру, Таунус и Рајнски Хесен на истоку и Палатинат на југу.

Значајни историјски догађаји[уреди]

Мартин Лутер је 17. априла 1521. у Вормсу, изведен пред скупштину царских кнезова и великодостојника и позван на покајање због својих реформистичких ставова. Касније је проглашен отпадником од Цркве у познатом Едикту из Вормса.

Код дворца Хамбах се маја 1832. окупило више хиљада слободољубивих патриота из свих делова Немачке, као и неки Французи и Пољаци, да изразе захтеве за слободом, грађанским правима и националним уједињењем, а против цензуре и конзервативне политике тадашњих немачких држава. Скуп није имао значајне ефекте у време свог одржавања, али се данас ови догађаји сматрају као камен темељац савремене јединствене и демократске Немачке државе. На овом скупу је први пут прокламована застава црно−црвено−златно као застава Немачке.

Након Другог светског рата, ова област је била у Француској окупационој зони. Проглашена је за федералну државу Рајна-Палатинат 30. августа 1946. Ово је потврђено на референдуму 18. маја 1947.

Култура[уреди]

Знаменитости[уреди]

Кобленц
Мајнц
Санкт Гоархаузен
Шпејер
Трир

Споменици светске кутурне баштине УНЕСКО-а у Рајна-Палатинату[уреди]

Школство[уреди]

Уз ове институције, у држави постоје многе високе школе, као и верске школе.

Значајне личности из Рајна-Палатината[уреди]

Привреда[уреди]

Нејзначајнија привредна грана државе Рајна-Палатинат је пољопривреда, а нарочито производња вина. Пољопривредне површине покривају 37 % државе. Под сортама црног грожђа је 18.648 хектара, док сорте белог грожђа покривају 45.563 хектара. Чувено је бело вино из долине реке Мозел.

Од осталих грана, значајна је хемијска индустрија (BASF), фармацеутска индустрија (Берингер Ингелхајм) као и погони аутомобилске индустрије.

Аутомобилизам[уреди]

У Нирнбургрингу се од 1995. одржавају трке формуле 1-за Гран−при Европе.

Спољашње везе[уреди]