Inhibitor preuzimanja serotonin-norepinefrina
| Inhibitor preuzimanja serotonin-norepinefrina | |
|---|---|
| Klasa leka | |
 Duloksetin, primer SNRI. | |
| Identifikatori klase | |
| Sinonimi | Selektivni inhibitor preuzimanja serotonin–noradrenalina; SNaRI |
| Upotreba | Depresija; anksioznost; bol; gojaznost; menopozni simptomi |
| Biološki cilj | Serotoninski transporter; norepinefrinski transporter |
| Spoljašnje veze | |
| MeSH | D000068760 |
| Na Vikipodacima | |
Inhibitori preuzimanja serotonin-norepinefrina (SNRI) su klasa antidepresivnih lekova koji se koriste za lečenje teškog depresivnog poremećaja (MDD), anksioznih poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD), socijalne fobije, poremećaja hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD), hroničnog neuropatskog bola, sindroma fibromialgije (FMS) i simptoma menopauze. SNRI su inhibitori ponovnog preuzimanja monoamina; konkretno, oni inhibiraju ponovno preuzimanje serotonina i norepinefrina. Smatra se da ovi neurotransmiteri igraju važnu ulogu u regulaciji raspoloženja. SNRI se mogu porediti sa selektivnim inhibitorima ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitorima ponovnog uzimanja norepinefrina (NRI), koji deluju na pojedinačne neurotransmitere.
Ljuski transporter serotonina (SERT) i transporter noradrenalina (NAT) su membranski transportni proteini koji su odgovorni za ponovno preuzimanje serotonina i noradrenalina iz sinaptičkog rascepa nazad u presinaptički nervni terminal. Dvostruka inhibicija ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina može ponuditi prednosti u odnosu na druge antidepresive tako što tretira širi spektar simptoma.[1] Oni mogu biti posebno korisni kod istovremenih hroničnih ili neuropatskih bolova.[2]
SNRI, zajedno sa SSRI i NRI, su antidepresivi druge generacije. Od svog uvođenja tokom kasnih 1980-ih, antidepresivi druge generacije su u velikoj meri zamenili antidepresive prve generacije, kao što su triciklični antidepresivi (TCA) i inhibitori monoamin oksidaze (MAOI), kao lekovi izbora za lečenje MDD zbog njihove poboljšane tolerabilnosti i bezbednosnog profila.[3]
Istraživanje[уреди | уреди извор]
Sistematski pregled koji je razmatrao efikasnost antidepresiva za ublažavanje bolova je izveo zaključak da je samo 11 od 42 poređenja pokazalo dokaze o efikasnosti. Sedam od jedanaest poređenja pripada klasi SNRI lekova.[4]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Cashman JR, Ghirmai S (октобар 2009). „Inhibition of serotonin and norepinephrine reuptake and inhibition of phosphodiesterase by multi-target inhibitors as potential agents for depression”. Bioorganic & Medicinal Chemistry. 17 (19): 6890—6897. PMID 19740668. doi:10.1016/j.bmc.2009.08.025.
- ^ Wright ME, Rizzolo D (март 2017). „An update on the pharmacologic management and treatment of neuropathic pain”. JAAPA. 30 (3): 13—17. PMID 28151738. S2CID 205396280. doi:10.1097/01.JAA.0000512228.23432.f7.
- ^ Spina E, Santoro V, D'Arrigo C (јул 2008). „Clinically relevant pharmacokinetic drug interactions with second-generation antidepressants: an update”. Clinical Therapeutics. 30 (7): 1206—1227. PMID 18691982. doi:10.1016/S0149-2918(08)80047-1.
- ^ Ferreira GE, Abdel-Shaheed C, Underwood M, Finnerup NB, Day RO, McLachlan A, et al. (фебруар 2023). „Efficacy, safety, and tolerability of antidepressants for pain in adults: overview of systematic reviews”. BMJ. 380: e072415. doi:10.1136/bmj-2022-072415.
