Inhibitor preuzimanja serotonin-norepinefrin-dopamina

С Википедије, слободне енциклопедије

Inhibitor preuzimanja serotonin-norepinefrin-dopamina (SNDRI), takođe poznat kao trostruki inhibitor ponovnog preuzimanja (TRI), je vrsta leka koji deluje kao kombinovani inhibitor ponovnog uzimanja monoaminskih neurotransmitera serotonina, norepinefrina i dopamina. To čini istovremenim inhibiranjem transportera serotonina (SERT), transportera norepinefrina (NET) i transportera dopamina (DAT), respektivno. Inhibicija ponovnog preuzimanja ovih neurotransmitera povećava njihovu ekstracelularnu koncentraciju i, prema tome, dovodi do povećanja serotonergičke, adrenergičke i dopaminergičke neurotransmisije. Prirodni i moćni SNDRI kokain se široko koristi rekreativno i često ilegalno zbog euforičnih efekata koje proizvodi.

Drugi SNDRI su razvijeni kao potencijalni antidepresivi i tretmani za druge poremećaje, kao što su gojaznost, zavisnost od kokaina, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i hronični bol. Oni su proširenje selektivnih inhibitora ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitora ponovnog uzimanja serotonina-noradrenalina (SNRI) pri čemu se smatra da dodavanje dopaminergičkog dejstva pruža mogućnost povećanja terapeutske koristi. Međutim, povećani neželjeni efekti i potencijal zloupotrebe predstavljaju potencijalnu zabrinutost ovih agenasa u odnosu na njihove SSRI i SNRI srodnike.

SNDRI su slični neselektivnim inhibitorima monoamin oksidaze (MAOI) kao što su fenelzin i tranilcipromin po tome što povećavaju dejstvo sva tri glavna monoaminska neurotransmitera. Oni su takođe slični agensima za oslobađanje serotonin–noradrenalina–dopamina (SNDRA) kao što su MDMA („ekstazi“) i α-etiltriptamin (αET) iz istog razloga, iako deluju preko drugačijeg mehanizma i imaju različite fiziološke i kvalitativne efekte.

Iako su njihovi primarni mehanizmi delovanja kao antagonisti NMDA receptora, ketamin i fenciklidin su takođe SNDRI i na sličan način se susreću kao zloupotrebljavani lekovi.

Indikacije[уреди | уреди извор]

Depresija[уреди | уреди извор]

Teža depresijska epizoda (engl. Major depressive disorder, MDD) je glavni razlog koji podržava potrebu za razvojem SNDRI lekova.[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10] Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, depresija je vodeći uzrok invaliditeta i 4. vodeći faktor koji doprinosi globalnom teretu bolesti u 2000. Do 2020. godine predviđa se da će depresija dostići 2. mesto na rang-listi DALYs.[11]

Procenjuje se da je oko 16% populacije pogođeno težom depresijom, a još 1% je pogođeno bipolarnim poremećajem, jednom ili više puta tokom života pojedinca. Prisustvo uobičajenih simptoma ovih poremećaja se zajednički nazivaju „depresivni sindrom“ i uključuje dugotrajno depresivno raspoloženje, osećaj krivice, anksioznost i ponavljajuće misli o smrti i samoubistvu.[12] Mogu se javiti i drugi simptomi, uključujući lošu koncentraciju, poremećaj ritma spavanja (nesanica ili hipersomnija) i jak umor. Pojedinačni pacijenti imaju različite podgrupe simptoma, koji se mogu menjati tokom bolesti, naglašavajući njenu višestruku i heterogenu prirodu.[6] Depresija je često veoma komorbidna sa drugim bolestima, npr. kardiovaskularne bolesti (infarkt miokarda,[13] moždani udar),[14] dijabetes,[15] rak.[16] Depresivni subjekti su skloni pušenju,[17] zloupotrebama supstanci,[18] poremećajima u ishrani, gojaznosti, visokom krvnom pritisku, patološkom kockanju i zavisnosti od interneta,[19] i u proseku imaju 15 do 30 godina kraći životni vek u poređenju sa opštom populacijom.[14]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Millan, MJ (2009). „Dual- and triple-acting agents for treating core and co-morbid symptoms of major depression: Novel concepts, new drugs”. Neurotherapeutics. 6 (1): 53—77. PMC 5084256 Слободан приступ. PMID 19110199. doi:10.1016/j.nurt.2008.10.039. 
  2. ^ Kulkarni, SK; Dhir, A (2009). „Current investigational drugs for major depression”. Expert Opinion on Investigational Drugs. 18 (6): 767—88. PMID 19426122. S2CID 71382550. doi:10.1517/13543780902880850. 
  3. ^ Guiard, BP; El Mansari, M; Blier, P (2009). „Prospect of a dopamine contribution in the next generation of antidepressant drugs: The triple reuptake inhibitors”. Current Drug Targets. 10 (11): 1069—84. PMID 19702555. doi:10.2174/138945009789735156. 
  4. ^ Marks, DM; Pae, CU; Patkar, AA (2008). „Triple reuptake inhibitors: The next generation of antidepressants”. Current Neuropharmacology. 6 (4): 338—43. PMC 2701280 Слободан приступ. PMID 19587855. doi:10.2174/157015908787386078. 
  5. ^ Chen, Z; Skolnick, P (2007). „Triple uptake inhibitors: Therapeutic potential in depression and beyond”. Expert Opinion on Investigational Drugs. 16 (9): 1365—77. PMID 17714023. S2CID 20271918. doi:10.1517/13543784.16.9.1365. 
  6. ^ а б Millan, MJ (2006). „Multi-target strategies for the improved treatment of depressive states: Conceptual foundations and neuronal substrates, drug discovery and therapeutic application”. Pharmacology & Therapeutics. 110 (2): 135—370. PMID 16522330. doi:10.1016/j.pharmthera.2005.11.006. 
  7. ^ Perona, MT; Waters, S; Hall, FS; Sora, I; Lesch, KP; Murphy, DL; Caron, M; Uhl, GR (2008). „Animal models of depression in dopamine, serotonin, and norepinephrine transporter knockout mice: Prominent effects of dopamine transporter deletions”. Behavioural Pharmacology. 19 (5–6): 566—74. PMC 2644662 Слободан приступ. PMID 18690111. doi:10.1097/FBP.0b013e32830cd80f. 
  8. ^ Chen, Z; Yang, J; Tobak, A (2008). „Designing new treatments for depression and anxiety”. IDrugs: The Investigational Drugs Journal. 11 (3): 189—97. PMID 18311656. 
  9. ^ Perović, B; Jovanović, M; Miljković, B; Vezmar, S (2010). „Getting the balance right: Established and emerging therapies for major depressive disorders”. Neuropsychiatric Disease and Treatment. 6: 343—64. PMC 2938284 Слободан приступ. PMID 20856599. doi:10.2147/ndt.s10485 Слободан приступ. 
  10. ^ Rakofsky, JJ; Holtzheimer, PE; Nemeroff, CB (2009). „Emerging targets for antidepressant therapies”. Current Opinion in Chemical Biology. 13 (3): 291—302. PMC 4410714 Слободан приступ. PMID 19501541. doi:10.1016/j.cbpa.2009.04.617. 
  11. ^ „Depression”. World Health Organization. WHO. Архивирано из оригинала 2010-07-17. г. 
  12. ^ Lee, S; Jeong, J; Kwak, Y; Park, SK (2010). „Depression research: Where are we now?”. Molecular Brain. 3: 8. PMC 2848031 Слободан приступ. PMID 20219105. doi:10.1186/1756-6606-3-8 Слободан приступ. 
  13. ^ Larsen, KK; Vestergaard, M; Søndergaard, J; Christensen, B (2012). „Screening for depression in patients with myocardial infarction by general practitioners”. European Journal of Preventive Cardiology. 20 (5): 800—806. PMID 22496274. S2CID 24986156. doi:10.1177/2047487312444994 Слободан приступ. 
  14. ^ а б Saravane, D; Feve, B; Frances, Y; Corruble, E; Lancon, C; Chanson, P; Maison, P; Terra, JL; et al. (2009). „Drawing up guidelines for the attendance of physical health of patients with severe mental illness”. L'Encéphale. 35 (4): 330—9. PMID 19748369. doi:10.1016/j.encep.2008.10.014. 
  15. ^ Rustad, JK; Musselman, DL; Nemeroff, CB (2011). „The relationship of depression and diabetes: Pathophysiological and treatment implications”. Psychoneuroendocrinology. 36 (9): 1276—86. PMID 21474250. S2CID 32439196. doi:10.1016/j.psyneuen.2011.03.005. 
  16. ^ Li, M; Fitzgerald, P; Rodin, G (2012). „Evidence-based treatment of depression in patients with cancer”. Journal of Clinical Oncology. 30 (11): 1187—96. PMID 22412144. doi:10.1200/JCO.2011.39.7372. 
  17. ^ Tsuang, MT; Francis, T; Minor, K; Thomas, A; Stone, WS (2012). „Genetics of smoking and depression”. Human Genetics. 131 (6): 905—15. PMID 22526528. S2CID 11532256. doi:10.1007/s00439-012-1170-6. 
  18. ^ Davis, LL; Wisniewski, SR; Howland, RH; Trivedi, MH; Husain, MM; Fava, M; McGrath, PJ; Balasubramani, GK; et al. (2010). „Does comorbid substance use disorder impair recovery from major depression with SSRI treatment? An analysis of the STAR*D level one treatment outcomes”. Drug and Alcohol Dependence. 107 (2–3): 161—70. PMID 19945804. doi:10.1016/j.drugalcdep.2009.10.003. 
  19. ^ Barrault, S; Varescon, I (2012). „Psychopathology in online pathological gamblers: A preliminary study”. L'Encéphale. 38 (2): 156—63. PMID 22516274. doi:10.1016/j.encep.2011.01.009. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Inhibitor_preuzimanja_serotonin-norepinefrin-dopamina&oldid=26754139”