Fenetilamin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Fenetilamin
(IUPAC) ime
feniletan-2-amin
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 64-04-0
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 1001
ChemSpider[3] 13856352
UNII 327C7L2BXQ YesY
ChEBI CHEBI:18397 YesY
ChEMBL[4] CHEMBL610 YesY
Hemijski podaci
Formula C8H11N 
Mol. masa 121,18 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi 2-phenylethylamine, β-phenylethylamine, 1-amino-2-phenylethane
Fizički podaci
Tačka ključanja 195 °C (383 °F)
Farmakokinetički podaci
Metabolizam MAO-A, MAO-B, ALDH, DBH, CYP2D6
Poluvreme eliminacije ~5-10 minuta
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status Nije kontrolisana supstanca
Način primene Oralno

Fenetilamin (β-fenetilamin, fenetilamin, PEA) je prirodni monoaminski alkaloid, trag amin, a isto tako i ime klase hemikalija čiji mnogi članovi su poznati psihoaktivni lekovi i stimulansi.[5] Feniletilamin funkcioniše kao neuromodulator ili neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu sisara.[6] Njegova biosinteza se odvija počevši od aminokiseline fenilalanina putem enzimatske dekarboksilacije. Osim sisara, fenetilamin je prisutan kod mnogih drugih organizama i u hrani, npr. u čokoladi, posebno nakon mikrobne fermentacije. On je u prodaji kao dijetarni suplement. Oralno unesen fenetilamin je obično neaktivan zbog ekstenzivnog metabolizma prvog prolaza, pri čemu se dejstvom monoaminskih oksidaza pretvara u fenilacetatnu kiselinu. To sprečava njegovo dospeće do mozga u dovoljnim koncentracijama.[7][8]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ Glen R. Hanson, Peter J. Venturelli, Annette E. Fleckenstein (3. 11. 2005.). „Drugs and society (Ninth Edition)“. Jones and Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-3732-0 Приступљено 19. 4. 2011.. 
  6. ^ Sabelli HC, Mosnaim AD, Vazquez AJ, Giardina WJ, Borison RL, Pedemonte WA (11. 8. 1976.). „Biochemical plasticity of synaptic transmission: a critical review of Dale's Principle.“. PubMed Приступљено 19. 4. 2011.. 
  7. ^ Yang HY, Neff NH. (November 1973). „Beta-phenylethylamine: a specific substrate for type B monoamine oxidase of brain“. The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics 187 (2): 365–71. ISSN 0022-3565. PMID 4748552. 
  8. ^ Suzuki O, Katsumata Y, Oya M. (March 1981). „Oxidation of beta-phenylethylamine by both types of monoamine oxidase: examination of enzymes in brain and liver mitochondria of eight species“. The Journal of Neurochemistry 36 (3): 1298–301. DOI:10.1111/j.1471-4159.1981.tb01734.x. ISSN 0022-3042. PMID 7205271. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]