Пређи на садржај

Мајданпек — разлика између измена

Координате: 44° 25′ 17″ С; 21° 56′ 05″ И / 44.421333° С; 21.934833° И / 44.421333; 21.934833
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 165: Ред 165:
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/majdanpek/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/majdanpek/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.421333&longitude=21.934833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.421333&longitude=21.934833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
*[http://www.rtvmajdanpek.com/ РТВ Мајданпек]
* [http://www.rtvmajdanpek.com/ РТВ Мајданпек]
* [http://www.paundurlic.com/photo/index.htm Фотографије града]


{{Координате|44_25_28_N_21_56_09_E|44° 25' 28" СГ Ш, 21° 56' 09" ИГД}}
{{Координате|44_25_28_N_21_56_09_E|44° 25' 28" СГ Ш, 21° 56' 09" ИГД}}

Верзија на датум 19. фебруар 2009. у 00:40

Мајданпек' је градско насеље у општини Мајданпек у Борском округу. Према попису из 2002. било је 10071 становника (према попису из 1991. било је 11760 становника).

Мајданпек
Мајданпек
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаМајданпек
Становништво
 — 2011.10071
Географске карактеристике
Координате44° 25′ 17″ С; 21° 56′ 05″ И / 44.421333° С; 21.934833° И / 44.421333; 21.934833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина498 m
Мајданпек на карти Србије
Мајданпек
Мајданпек
Мајданпек на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19250
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Географија

Мајданпек се налази у долини реке Мали Пек, а окружују га планине, међу којима се истиче планина Старица.

Историја

Мајданпек је типично рударски град; да није рудника, уска долина Малог Пека, неподесна за друге облике традиционалне привреде - била би пуста, као што је бивала увек пуста када је рудник на дуже време престајао са радом. Иако рударство у самоме месту траје, с краћим или дужим прекидима, око 7000 година, данашње име града се први пут помиње 1560. године у једном турском документу, али у облику Медани Пек. Ово указује на то да је у предтурско време рудник био под српском влашћу, јер се у основи ојконима "Медани Пек" налази реч мед - познати старосрпски назив за бакар! Под називом Medani Pieck насеље ће се појављивати на европским картама, и у другим западним изворима, све до прве половине XVIII века. Тада почиње постепено да га потискује конкурентни турски облик са основом на арапској речи madän ("рудник, руда"), који је у Србији одомаћен у облику мајдан са истим значењем. Други део имена града јесте хидроним Пек, који потиче, према истраживањима Музеја у Мајданпеку, још из доримских времена. Име ове реке може се основано повезати са грчком речју pékos, која је некада означавала овчје руно. Историјске су претпоставке да су Грци, још у времену пре Тројанског рата (крај II миленијума старе ере), експлоатисали златоносне реке данашње северне Србије, међу којима је, као најзлатоноснији, свакако био и Пек. А за само испирање злата Грци су користили овчје руно које су полагали у корито реке. Ова древна испирачка техника, коју су Грци, према Херодоту, преузели од Колхиђана, задржала се међу становницима долине Пека све до скорашњих времена. Данашње име Мајданпека је, дакле, по пореклу историјска мешавина старогрчких, старословенских и арапско-турских израза, чије је крајње значење: "рудник бакра на златоносној реци" ... Да је Мајданпек истовремено и древно рудиште, сведоче локалитети Рудна Глава и Праурија, које археометалурзи датују у време раног енеолита (V миленијум старе ере). Рудна Глава је непуна 24 км југоисточно од Мајданпека, а Праурија се налази у самоме кругу данашњег рудника!

Демографија

У насељу Мајданпек живи 7804 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (35,0 код мушкараца и 36,5 код жена). У насељу има 3631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.919
1953. 2.244
1961. 3.746
1971. 8.065
1981. 9.489
1991. 11.760 11.726
2002. 10.071 10.350
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
8.631 85,70%
Власи
  
386 3,83%
Црногорци
  
139 1,38%
Хрвати
  
39 0,38%
Југословени
  
39 0,38%
Македонци
  
31 0,30%
Муслимани
  
19 0,18%
Румуни
  
17 0,16%
Бугари
  
12 0,11%
Горанци
  
11 0,10%
Бошњаци
  
5 0,04%
Словенци
  
4 0,03%
Руси
  
3 0,02%
Мађари
  
3 0,02%
Албанци
  
3 0,02%
Чеси
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
309 3,06%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

Спољашње везе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44_25_28_N_21_56_09_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.