Пређи на садржај

Јован Гец

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Гец
Лични подаци
Датум рођења(1894-07-22)22. јул 1894.
Место рођењаПирот, Краљевина Србија
Датум смрти9. јануар 1962.(1962-01-09) (67/68 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија
ЗанимањеФилмски глумац
Веза до IMDb-а

Јован Гец (Пирот, 22. јули 1893.[1] или 3. јануар 1894Београд, 9. јануар 1962) био је српски глумац, режисер и драмски писац.[1] Био је ожењен глумицом Милом Гец.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јован Гец је рођен у Пироту, где је завршио основну школу. Шест разреда гимназије завршио је у неколико места у Србији где му је отац Фрања, који био је ветеринар, службовао. Кратко је радио у апотеци да би изучио за апотекарског помоћника. Глумачку каријеру почео је у Скопљу 9. децембра 1909. године с путујућом позоришном дружином Љубомира Рајичића Чврге. За кратко време, променио је неколико путујућих позоришта, да би 1912/13. био члан позоришне дружине Тоша Јовановић.[3]

Учествовао је у Првом светском рату, био двапут рањен, па заробљен и одведен у Ашах у заробљенички логор, где је наступао у логорском позоришту. Побегавши из логора, извесно време живео је у Бечу. После Првог светског рата био је глумац у разним позориштима: Српско народно позориште у Новом Саду, позориште у Сарајеву, позориште у Сплиту, позориште у Загребу, позориште на Цетињу, позориште у Скопљу, Народно позориште у Београду. Повремено се бавио и режијом. Током рата је учествовао у „Централи за хумор”.[4] Пензионисан је 31. децембра 1950. године.[3]

У Првом светском рату и између два рата одликован је Златном медаљом Милоша Обилића за храброст, Орденом Југословенске круне IV реда и Орденом Светог Саве IV реда, а после Другог светског рата Орденом рада II реда.[3]

Писао је и драмске текстове. Прву драму Стаза написао је 1923. године. Са Владом Мијушковићем написао је комедију Моји ђетићи, која је извођена 1939. године. На сцени су му извођени још и Црни и бели Цигани, Деда на продају, Бесни Теофило, Казанова, На силу ћерка, Маскота, Чукур-чесма и други комади.[3]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
1940 ▼ 1950 ▼ 1960 ▼ Укупно
Дугометражни филм 1 10 5 16
ТВ филм 0 1 1 2
ТВ серија 0 0 1 1
Укупно 1 11 7 19
Год. Назив Улога
1940-е ▲
1948. Бесмртна младост Верин отац
1950-е ▲
1954. Стојан Мутикаша Стојан Мутикаша
1955. Јубилеј господина Икла просјак
1955. Шолаја трговац
1955. Ханка продавац накита на Базару
1956. Зле паре капетан Митар
1957. Поп Ћира и поп Спира поп Спира
1958. Четири километра на сат шеф полиције
1958. Госпођа министарка ујка Васа
1958. La tempesta Капитано Димитри
1959. Лажа и Паралажа
1959. Бели ђаво Ибрам Беј
1960-е ▲
1960. Велики подухват
1960. Боље је умети Сјор Дује
1959-1960. Сервисна станица чика Аврам
1961. Нема малих богова Аврам
1961. Дан четрнаести рецепционер
1961. Не убиј генерал у затвору
1961. Срећа у торби Аврам
  1. ^ а б Српски биографски речник II том, В ‐ Г, Матица српска, Нови Сад (2004) (језик: српски)
  2. ^ „ГЕЦ Мила рођ. Грујић”. snp.org.rs. Приступљено 16. 4. 2020. 
  3. ^ а б в г „Енциклопедија Српског народног позоришта”. snp.org.rs. Приступљено 16. 4. 2020. 
  4. ^ "Коло", 12. дец. 1942, стр. 12

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]