Пређи на садржај

Анастасиа Мандић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Анастасија Мандић)
Анастасиа Мандић
Анастасиа Мандић
Лични подаци
Пуно имеАнастасиа Мандић
Име по рођењуАнастаcиа Радојковић
Друга именаАнастасиа Војиновић
НадимакАња
Датум рођења(1973-07-24)24. јул 1973.(51 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Занимањефилмска и позоришна глумица
Породица
СупружникМилорад Мандић (2004—2016)
РодитељиОгњанка Огњановић
Рад
Битне улогеСело гори, а баба се чешља
Сенке над Балканом
Пси лају, ветар носи
Радио Милева
Азбука нашег живота
Веза до IMDb-а
Анастасија Мандић, Милан Калинић, Зинаида Дедакин и Вучић Перовић у представи „Идеална половина” у Академији 28

Анастасиа Ања Мандић (негде и као Анастасија; Београд, 24. јул 1973) српска је позоришна и телевизијска глумица. Студирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, а након тога постала стална чланица Народног позоришта у Београду.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 24. јула 1973. године у Београду, где је завршила основу и средњу школу.

Анастасиа потиче из глумачке породице, баба јој је била глумица, а деда Александар Огњановић, позоришни редитељ и оснивач Београдског драмског позоришта. Њена мајка Огњанка Огњановић је такође глумица, а отац Предраг Радојковић је био балетски играч.[1][2] Након развода, Анастасијина мајка се удала за глумца Милоша Жутића, а њен отац са мајком водитеља и глумца Милана Калинића, са којим је Анастасиа одрасла, као и са Катарином Жутић, ћерком Милоша Жутића.[2]

Често је посећивала позоришта, а након завршетка основне и средње школе уписује се на Факултету драмских уметности у Београду, где дипломира 1996. године на смеру глуме, у класи професора Миленка Маричића и Бранислава Мићуновића.[3] [4] Исте године остварила је мању улогу у телевизијској серији Срећни људи.[н. 1]

Од 2000. године постала је стална чланица Народног позоришта у Београду, а глумила је још и у Звездара театру, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212 и у позоришту Бошко Буха.[7][8] Године 2004. удала се за глумца Милорада Мандића, са којим је била у браку све до његове смрти 2016. године.[9] Из брака са њим има сина Андрију.[10]

Иако се првенствено посветила позоришној каријери, Анастасиа је током друге деценије 21. века остварила већи број улога у телевизијским серијама.[11]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1990-е
1996. Срећни људи студенткиња Катарина[н. 1]
2000-е
2005. Идеалне везе Катарина Вујић
2009—2011. Село гори, а баба се чешља Војка
2010-е
2013. Певај, брате! тетка Славка
2016. Андрија и Анђелка Нела
2017. Синђелићи Софија
2017. Сенке над Балканом службеница у пошти
2017. Пси лају, ветар носи Јованка
2018. Јутро ће променити све Светлана
2018. Ургентни центар Дуња Ћук
2018—2019. Жигосани у рекету министарка културе Борка
2019. Шифра Деспот врачара Ружа
2019. A.S. (25) Миља
2019—2020. Преживети Београд Станислава
2020-е
2021-2023. Радио Милева Викторија Марић
2021. Једини излаз (ТВ серија) сестра Снежана
2021. Азбука нашег живота Лидија

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
  • Тетовирана ружа
  • Стилске вежбе
  • Кокице (Брук)
  • Ревизор (Жена Хлоповљева)
  • Сан летње ноћи (Хермија)
  • Чујеш ли мама мој вапај (Јованка)
  • Сабирни центар (Јелена Катић)
  • У пламену страсти (Марија)
  • Љубавник великог стила (Мери Смит)
  • Буре барута
  • Београдска трилогија (Сања)
  • Лагум
  • Кнегиња из Фоли Бержера
  • Не знам шта је секс, али питање је одговор
  • Животињско царство (Антилопа)
  • Чуварка базена (Мајка)
  • Играјући жртву (Конобарица)
  • Велика драма (Вјера)
  • Хеда Габлер (Госпођа Елвстед)
  • Важно је звати се Ернест (Гвендолин Ферфакс)
  • Огвожђена (Радица)
  • Избирачица (Малчика)
  • Народно посланик (Госпа Марина)
  • Родољупци (Нанчика)
  • Народна драма (Јелица)
  • Царство мрака (Кума)
  • Сумњиво лице (Миладинка)
  • Деведесете (Лена)
  • Прича се по граду[12]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Награда за епизоду „Никола Милић“, на Фестивалу Дани комедије у Јагодини, за улогу Луси у представи „Не знам шта је секс, али питање је одговор“, Позоришта Бошко Буха.[8]
  • Награда за глумицу вечери на 20. Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“.
  • Јавна Похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду, за сезону 2015/2016.[8]

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Anastasia Anja Radojković Mandić". Muzej pozorišne umetnosti Srbije
  2. ^ а б „Anastasija Mandić odrasla je sa našim VODITELJEM: Oboje su poznati, a za NJIHOVU PORODIČNU VEZU skoro niko ne zna”. zena.blic.rs. 28. 1. 2018. 
  3. ^ „Anja Mandić, prvi put o Mandinoj smrti: Pomirila sam se sa tim da ga više nema”. zena.blic.rs. 24. 4. 2017. 
  4. ^ „Biografije predavača, Anja Mandić”. prvikoraci.com. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. 
  5. ^ „Срећни људи, 60. епизода”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 21. 4. 1996. Приступљено 19. 1. 2019. 
  6. ^ „Срећни људи, 59. епизода”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 14. 4. 1996. Приступљено 19. 2. 2018. 
  7. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (6. 11. 2016). „Једноставни људи су хероји овог времена”. Политика. Приступљено 17. 9. 2019. 
  8. ^ а б в „Анастасија Мандић”. Народно позориште у Београду. 
  9. ^ „Kad čujete šta je stalno pričao o ženi, shvatićete zašto će Manda za nju zauvek biti jedini čovek na svetu”. kurir.rs. 17. 6. 2016. 
  10. ^ Jokić, Nadežda (25. 3. 2012). „Anastasia Mandić: Ne planiram proširenje porodice”. hellomagazin.rs. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступљено 2. 8. 2019. 
  11. ^ Jančić, Suzana (15. 10. 2018). „Anastasija Mandić, supruga Milorada Mandića Mande poručuje: Melanholija ima rok trajanja!”. story.rs. Приступљено 2. 8. 2019. 
  12. ^ „Priča se po gradu”. hocupozoriste.rs. Приступљено 15. 3. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „н.“, али нема одговарајуће ознаке <references group="н."/>