Пређи на садржај

Олга Одановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Олга Одановић
У емисији „Сужањ”
Лични подаци
Пуно имеОлга Одановић Петровић
Датум рођења(1958-08-29)29. август 1958. (67 год.)
Место рођењаЦеље, ФНРЈ
ЗанимањеФилмска и позоришна глумица
СупружникДраган Петровић
Деца2
Рад
Активни период1985—данас
Битна улогаСело гори, а баба се чешља — Златана
Војна академија — Милијарда Клисура
Радио Милева — Милева Мајсторовић
Црвени месец — Наталија Бауман
Патуљци са насловних страна — Радојла
Лифт — Јецина мајка
Кад порастем бићу кенгур — госпођа Рада
Лето када сам научила да летим — Марија
Веза до IMDb-а

Олга Одановић Петровић (Цеље, 29. август 1958) српска је глумица.

Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Вештице", 2010, фото Ђорђе Томић - Олга Одановић

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Цељу, у Словенији, одакле јој је мајка. Због очевог посла, који је био рударски инжињер породица се 1961. године преселила у Алексинац. И она и брат Ненад још као деца заинтересовали су се за глуму, иако се нико у њиховој породици није бавио глумом нити уметношћу. Дипломирала је глуму 1985. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића.

У сталном ангажману позоришта „Бошко Буха” је провела 18 година, а од 2006. године је првакиња драме Народног позоришта у Београду.

Улога која јој је донела велику популарности је улога Златане, у серију Село гори, а баба се чешља (ТВ серија).

Удата је за глумца Драгана Петровића Пелета, са којим има двоје деце, Јакова и Ленку.[1][2]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Нушићева награда за животно дело глумцу комичару (2011);
  • Велика Жанка, за животно дело глумици чија је личност обележила позоришни и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза (2017);
  • Стеријина награда за улогу Бабе Полексије у представи „Царев заточник”;
  • Награда „Милош Жутић” за улогу Милице Герасимовић у „Говорници”;
  • Награда Раша Плаовић, коју за најбоље глумачко остварење на свим београдским позоришним сценама у сезони 2016/2017, за улоге Матрјоне у представи „Царство мрака” и Мајке Југовића у представи „Царство небеско”.(2017);
  • Награда Љубинка Бобић, бијенална глумачка награда Удружења драмских уметника Србије — за улогу Мајка Јање у представи „Бела кафа”;
  • Зоранов брк, за улогу Даре у представи „Госпођа министарка”;
  • Зоранов брк, за улогу Феме у представи „Покондирена тиква”;
  • Награда за најбољу младу глумицу на фестивалу у Јагодини, за улогу Хелене у представи „Сан летње ноћи”;
  • Награда за најбољу женску улогу на фестивалу у Ријеци (Грубе — „Скуп”);
  • Годишња награда „Гита Предић Нушић” за улогу Хелене у представи „Сан летње ноћи”;
  • Награда на дечјем фестивалу у Котору за улогу Бабе Полексије у представи „Царев заточник”.
  • Награда Ардалион за најбољу епизодну улогу за улогу мајке Јање у представи „Бела кафа” на 21. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу
  • Награда Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта (2017)
  • Плакета поводом значајних активности у раду Народног позоришта (2017);
  • Награда за глумачко остварење за улоге Матрјоне у „Царству мрака” и улогу Мајке Југовића у „Царству небеском” на трећем театарском фестивалу „Позоришно пролеће” у Шапцу (2018)
  • Награда за најбољу женску епизодну улогу на 53. Филмским сусретима у Нишу, за улогу у филму Патуљци са насловних страна
  • Плакета Витез српске глуме (2021)[3]
  • Мија Алексић — бити глумац (2022)[4]
  • Златна антена за свеукупан допринос домаћој ТВ продукцији (додељује Федис, 2022)[5]
  • „Витез од Чарапаније” (2023)[6]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1980-е
1985. Сва чуда света
1985. Оркестар једне младости
1988. Сунцокрети Апотекарка
1988. Заборављени
1989. Бољи живот Мима колегиница Драгише Попадића
1990-е
1990. Агенција Киком
1990—1991. Бољи живот 2 Мима колегиница Драгише Попадића
1993. Електра
1995. Снови од шперплоче Зорица
1997. Љубав, женидба и удадба Анка
2000-е
2003. М(ј)ешовити брак Професорка
2004. Кад порастем бићу кенгур Госпођа Рада
2004. Лифт Јецина мајка
2006. Оптимисти
2006. Гуча! Параскева
2007. Клопка Директорка
2007. Позориште у кући Белана
2007—2017. Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) Златана
2009. Село гори... и тако Златана
2010-е
2011. Нова Година у Петловцу Златана
2011-2024. Тв Театар Матрјона, Јулијана Тешман, Оливија
2011. Мешано месо Мама
2012–2020. Војна академија Милијарда Клисура
2012. Лед Баба Савета
2012. Црна Зорица
2012. Кад сване дан Избеглица
2013–2014. Равна Гора Живана Таралић
2015. За краља и отаџбину Живана Таралић
2016. Браћа по бабине линије Златана
2016. Немој да звоцаш Босиљка
2018. Патуљци са насловних страна Радојла
2018. Злогоње бака
2018–2019. Шифра Деспот стрина Агбабица
2019. Пет Станина пријатељица
2019. Војна академија 5 Милијарда Клисура
2019– Црвени месец Наталија Бауман
2020. Пролеће на последњем језеру Клара Мишетић
2020. Тајкун Лидијина и Николина мајка
2020. Мочвара (ТВ серија) Мира Панић
2020-е
2021. Камионџије д. о. о. Биба
2021. Каљаве гуме гђа. Петровић
2021. Келти баба
2021. Породица (мини-серија) Јованка
2021— у току. Радио Милева Милева Мајсторовић
2022. Лето када сам научила да летим Марија
2022. Метаморфозе
2023. Сахрана, бижутерија и по који капут тетка Винка
2023. Свилен конац Милена
2024. Прва класа: Пун гас!
надолазећи. Биће нових лета Бранка Шкрбић

Театрографија (избор)

[уреди | уреди извор]
  • Госпођа Капулет (“Бошко Буха”)
  • Хелена - „Сан летње ноћи“(“Бошко Буха”)
  • Лименко – “Чаробњак из Оза” (“Бошко Буха”)
  • Џона Веб - „Чикашке перверзије“ (ЈДП)
  • Баба Полексија - „Царев заточник“ (“Бошко Буха”)
  • Грубе - „Скуп“ (ЈДП)
  • Арсиноја – “Мизантроп” (ЈДП)
  • Оливија - „Богојављенска ноћ“ (“Бошко Буха”)
  • Анђелија – “Шаргор” (“Бошко Буха”)
  • Ангуст – “Дом Бернарде Албе” (Атеље 212)
  • Милица Герасимовић – “Говорница” (ЈДП)
  • Г-ђа Протићка, чланица управе обданишта бр. 9 - „Др“ (Народно позориште у Београду)
  • Фема, богата удовица - „Покондирена тиква“ (Народно позориште у Београду)
  • Госпођица Јулијана Тесман - “Хеда Габлер” - (Народно позориште у Београду)
  • Аманда Вингфилд - “Стаклена менажерија” - (Народно позориште у Београду)
  • Христина - "Огвожђена" - (Народно позориште у Београду)
  • Спириница - „Народни посланик“ - (Народно позориште у Београду)
  • Грофица - “Фигарова женидба и развод” - (Народно позориште у Београду)[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ЋЕТКОВИЋ, Светлана. „Глумица Олга Одановић: У глуми морате имати и среће, ја је имам!”. in4s.net. Приступљено 15. 1. 2022. 
  2. ^ „Глумица Олга Одановић биографија”. sinemanija.com. Приступљено 15. 1. 2022. 
  3. ^ Cukić, M. „Plaketa Vitez srpske glume Olgi Odanović: Nagradu posvetila Glogovcu, Mandi i Madžgalju”. 24sedam.rs. Приступљено 15. 1. 2022. 
  4. ^ С., В. В: (6. 9. 2022). „ПРИЗНАЊЕ ЗА ОЛГУ ОДАНОВИЋ: Првакиња Драме Народног позоришта добитница награде "Мија Алексић - бити глумац"”. Вечерње новости. Приступљено 11. 9. 2022. 
  5. ^ „Награда „Златна антена” глумици Олги Одановић”. Политика. 5. 10. 2022. Приступљено 9. 10. 2022. 
  6. ^ Бабовић, С. (2. 4. 2023). „БИЛА ЈЕ ЗЛАТАНА У КУЛТУРНОЈ СЕРИЈИ "СЕЛО ГОРИ": Позната глумица Олга Одановић проглашена за "Витеза од Чарапаније"”. Вечерње новости. Приступљено 3. 4. 2023. 
  7. ^ „Олга Одановић Петровић”. narodnopozoriste.rs. Приступљено 15. 1. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олга_Одановић&oldid=30568231”