Павле Јеринић

С Википедије, слободне енциклопедије
Павле Јеринић
Пуно имеПавле Јеринић
Датум рођења(1986-11-05)5. новембар 1986.(35 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
РодитељиБранко Јеринић
Активни период2004—
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумац
Битна улогаИгра судбине — Матија Грбић
Веза до IMDb-а

Павле Јеринић (Београд, 5. новембар 1986) српски је позоришни, телевизијски, филмски и гласовни глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Павле Јеринић је рођен 5. новембра 1986. године у Београду. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Биљане Машић 2009. године,[1] са оценом десет на дипломском испиту и просечном оценом 9,52.[2] Био је стипендиста Министарства омладине и спорта на конкурсу „1000 талената“, 2008. године. Од 2006. године, стални је члан Народног позоришта у Београду, позоришта „Бошко Буха” и Звездара театра, у којим је одиграо мноштво представа.

Добио је награду Народног позоришта „Петар Банићевић“ која се додељује младом глумцу/глумици старосне доби до 35 година живота, који се уметнички истакао у периоду од 1. новембра 2014. до 31. октобра 2015. године и исказао висок професионализам у послу и односу према Народном позоришту.[2][3] Признање је добио за улогу Дели Јове у представи „Бела кафа“.[2][1] Награду „Томислав Пејчић“, добио је као најбољи млади глумац на XXIII Фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“, за улогу Дели Јове у представи „Бела кафа“.[2] Награду за глумца вечери, према одлуци стручног жирија 21. Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“, добио је захваљујући улози Шандора Лепршића у представи „Родољупци“.[2] Такође је добио и јавну похвалу за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2017/2018.[2]

Од 2011. године, ради као професор глуме у драмском студију „Бис“.[2][1][4] Седам година се активно бави кошарком, као и фудбалом, скијањем и пливањем.[2] Свира гитару; бави се музиком и као певач, а поред тога, бави се и фотографисањем.[2] Такође је и познавалац кендоа,[4] вештине самурајског мачевања.[2] Положио је возачки испит Б категорије, као и испит из енглеског језика.[2] Његов отац је познати југословенки и српски глумац, Бранко Јеринић,[5] а рођак, такође југословенски и српски глумац, Бранислав „Цига“ Јеринић. Бави се синхронизацијом филмова и серија за студије Призор, Вочаут, Голд диги нет, Лаудворкс и Моби.

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Женидба Поткољосин (од 2013)[2] Николај Гогољ Славко Милановић Славенко Салетовић Народно позориште у Београду 4. новембар 2005.[6][7]
Ромео и Јулија Грегорио, Меркуцио Вилијам Шекспир Славенка Миловановић Ивана Вујић 7. новембар 2006.[1][8]
Барон на дрвету Разбојник Итало Калвино Стефан Саблић Позориште „Бошко Буха” 4. март 2008.[9][10]
Фигарова женидба
и развод
Бартоло Пјер Бомарше
Еден фон Хорват
Славко Милановић
Маја Пелевић
Слободан Унковски Народно позориште у Београду 16. новембар 2008.[11][12]
Нова Страдија Коњ, Попокап, Болесник,
Инвалид, Посланик
Светислав Басара Бранислава Илић Кокан Младеновић 12. март 2009.[13][14]
Можда смо ми
Мики Маус
Маја Пелевић Матјаж Пограјц 2. јун 2009.[15][16]
Сумњиво лице Ђока Бранислав Нушић Божидар Ђуровић Звездара театар 10. октобар 2009.[17][18]
Плави зец Ловац Душко Радовић Милена Деполо Сташа Копривица Позориште „Бошко Буха” 14. март 2010.[19][20]
Бекство Ежен Јонеско Милена Богавац
Вања Николић
Ана Григоровић Установа културе
„Вук Стефановић Караџић“
23. децембар 2010.[21][22]
Мисис Толстој Черкез Сергеј Коковкин Ивана Димић Радослав Миленковић Народно позориште у Београду 4. јун 2011.[23][24]
Кањош Мацедоновић Вукац Вида Огњеновић Божо Копривица Вида Огњеновић 22. октобар 2011.[25][26]
Хенри шести Вернон Вилијам Шекспир Ивана Димић Никита Миливојевић 11. мај 2012.[27][28]
Педесет удараца Глас аудио документа Тамара Барачков Ана Григоровић
Вања Николић
Атеље 212 18. јануар 2013.[29][30]
Успаванка за
Вука ничијег
Давид Ксенија Поповић Бојана Мијовић
Спасоје Ж. Миловановић
Ђурђа Тешић Народно позориште у Београду 9. јул 2013.[31][32]
Српска трилогија Драган Миодраг и Светолик Никачевић
по роману Стевана Јаковљевића
Славко Милановић Славенко Салетовић 22. новембар 2013.[33][34]
Мајка храброст
и њена деца
Војник, Сељаков син Бертолт Брехт Вук Ршумовић
Жељко Хубач
Ана Томовић 1. јун 2014.[35][36]
Пут у Дамаск Непознати, Цезар Аугуст Стриндберг Славко Милановић Никита Миливојевић 22. новембар 2014.[37][38]
Бела кафа Дели Јова Александар Поповић Молина Удовички Фотез Милан Нешковић 4. мај 2015.[39][40]
Родољупци Шандор Лепршић Јован Стерија Поповић Сузана Вуковић
Славко Милановић
Андраш Урбан 30. октобар 2015.[41][42]
Кључеви од Лераха Андреј Николај Кољада Наташа Радуловић Београдско драмско позориште 1. новембар 2016.[43][44]
Електра Пилад Данило Киш Ива Милошевић Народно позориште у Београду 25. децембар 2016.[45][46]
Сумњиво лице Вића Бранислав Нушић Ката Ђармати
Молина Удовички Фотез
Андраш Урбан 21. јун 2017.[47][48]
Бајка о мртвој
царевој кћери
Максим Николај Кољада Наташа Радуловић Народно позориште
„Тоша Јовановић”
17. фебруар 2017.[49][50]
Демон и пророк Славни песник,
Фауст, Салијери
Александар Пушкин Дијана Карановић Миљана Ћосић Установа културе
„Вук Стефановић Караџић“
10. април 2017.[51][52]
Ричард трећи Кејтсби Вилијам Шекспир Славко Милановић
Слободан Обрадовић
Снежана Тришић Народно позориште у Београду 24. април 2017.[53][54]
Боливуд Маја Пелевић 25. мај 2018.[55][56]
Нечиста крв Томча Борисав Станковић Маја Тодоровић
Молина Удовички Фотез
Милан Нешковић 12. април 2019.[57]

Филмографија[уреди | уреди извор]

2000 2010 2020 Укупно
Дугометражни филм 1 6 0 7
ТВ филм 0 1 0 1
ТВ серија 4 6 2 12
Кратки филм 0 3 0 3
Укупно 5 16 2 23
Год. Назив Улога
2000-е
2004. Јелена (серија) пијаниста
2008—2009. Бела лађа (серија) новинар / шофер Марко
2008. Краљевина Србија
2009. Грех њене мајке (серија) иследник
2009. Паре или живот (серија) Јован
2010-е
2010. Мртав човек не штуца (кратки филм) наратор
2010. Тотално нови талас (серија) Марко
2010. Флешбек апотекар
2011. Тамарин изостанак (кратки филм) Раде
2015. Бићемо прваци света Неца Ђурић
2015. Мркли мрак (кратки филм) Филип
2015. Панта Драшкић цена части (ТВ филм) капетан Јанковић
2016. Прваци света (серија) Неца Ђурић
2017. Подивљали РПФ стражар #3
2017. Нигде наратор у позоришту
2018. Краљ Петар Први (серија) капетан Милоје Савић
2018. Краљ Петар Први капетан Савић
2018. Народно позориште у 10 чинова (серија) Никола Поповић
2019. Пет (серија) Ашке
2019. Револт поп
2019. Јунаци нашег доба (серија)
2020-е
2020— Игра судбине (серија) Матија Грбић
2020— Убице мог оца (серија) Бађо

Улоге у синхронизацијама[уреди | уреди извор]

Година синх. Филм/серија Лик(ови)
2012. Анђеоски пријатељи Сулфис, Гас
2012. Атлантида: Изгубљено царство Мајло Тач
2012. Аутомобили Шериф, Ред
2012. Вулверин и Икс-мен Вулверин / Џејмс Логан
2012. Дивљина Казар
2013. Авиони Растурач
2013. Вакфу
2013. Живот буба Скокан, Трнавчевић
2013. Мар Нанаши, Посвећени
2013. Мућкалица Антон Его
2014. Авиони 2: Храбри ватрогасци Ветрослав
2014. Град хероја Васаби
2018. Инстант мама Чарли Филипс
2018. Кућа Бука додатни гласови
2018. Миракулус: Авантуре Бубамаре и Црног Мачора Габријел Агрест
2018. Млади мутантни нинџа корњаче (2012) Дракула
2018. Тандерменови Тед Бредфорд (неке епизоде), Чед Бредфорд
2018-2019. Уздизање нинџа корњача Рафаел
2018. Чета витезова Рајкер
2019. Алвин и веверице (2015) разни ликови
2019. Доживотна родбина Кларк
2019. Екипа цица-маца Шеф
2019. Младе снаге истраге господин Велс
2019. Хенри Опасност Рајкер

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Павле Јеринић: Иза кулиса”. Облакодер. 14. 11. 2018. Приступљено 14. 09. 2019. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Павле Јеринић”. Нарадно позориште у Београду. Приступљено 14. 09. 2019. 
  3. ^ „Павле Јеринић: Добитник награде Петар Банићевић”. еКапија. 02. 11. 2015. Приступљено 14. 09. 2019. 
  4. ^ а б „Павле Јеринић: Интервју”. Курир. 22. 12. 2013. Приступљено 14. 09. 2019. 
  5. ^ Стругар, Вукица (13. 12. 2013). „Гени завладали и на сцени”. Новости. Приступљено 14. 09. 2019. 
  6. ^ „Женидба”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  7. ^ Годишњак 28 2007, стр. 54.
  8. ^ Годишњак 29 2008, стр. 41—42.
  9. ^ „"Baron na drvetu" 4. marta premijerno u pozorištu Boško Buha”. Данас. svevesti.com. 1. 3. 2008. Приступљено 17. 4. 2021. 
  10. ^ Годишњак 30 2009, стр. 63.
  11. ^ „Фигарова женидба и развод”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  12. ^ Годишњак 31 2010, стр. 40—41.
  13. ^ „Представа “Нова Страдија” одиграна последњи пут”. Народно позориште у Београду. 26. 6. 2012. Приступљено 17. 4. 2021. 
  14. ^ Годишњак 31 2010, стр. 41—42.
  15. ^ Todorović, Ana (8. 6. 2009). „Možda smo mi Miki Maus”. Б92. Приступљено 17. 4. 2021. 
  16. ^ Годишњак 31 2010, стр. 44.
  17. ^ „Сумњиво лице”. Звездара театар. Приступљено 17. 4. 2021. 
  18. ^ Годишњак 32 2011, стр. 84.
  19. ^ „Плави зец”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 17. 4. 2021. 
  20. ^ Годишњак 32 2011, стр. 67—68.
  21. ^ „Бекство”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала на датум 08. 03. 2011. Приступљено 17. 4. 2021. 
  22. ^ Годишњак 33 2012, стр. 87.
  23. ^ „Мисис Толстој”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  24. ^ Годишњак 33 2012, стр. 45.
  25. ^ „Кањош Мацедоновић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  26. ^ Годишњак 34 2013, стр. 39.
  27. ^ „Хенри шести”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  28. ^ Годишњак 34 2013, стр. 40.
  29. ^ „Педесет удараца”. Атеље 212. Приступљено 17. 4. 2021. 
  30. ^ Годишњак 35 2014, стр. 62.
  31. ^ „Успаванка за Вука ничијег”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  32. ^ Годишњак 35 2014, стр. 41.
  33. ^ „Српска трилогија”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  34. ^ Годишњак 36 2015, стр. 38.
  35. ^ „Мајка храброст и њена деца”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  36. ^ Годишњак 36 2015, стр. 39.
  37. ^ „Пут у Дамаск”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  38. ^ Годишњак 37 2016, стр. 47—48.
  39. ^ „Бела кафа”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  40. ^ Годишњак 37 2016, стр. 49.
  41. ^ „Родољупци”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  42. ^ Годишњак 38 2017, стр. 42.
  43. ^ „Кључеви од Лераха”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2016. Приступљено 17. 4. 2021. 
  44. ^ Годишњак 39 2018, стр. 16.
  45. ^ „Електра”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  46. ^ Годишњак 39 2018, стр. 40.
  47. ^ „Сумњиво лице”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  48. ^ Годишњак 39 2018, стр. 41.
  49. ^ „Premijera predstave “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri. zrenjaninski.com. 14. 2. 2017. Приступљено 17. 4. 2021. 
  50. ^ Годишњак 39 2018, стр. 92.
  51. ^ „Демон и пророк”. Театар Вук. Приступљено 17. 4. 2021. 
  52. ^ Годишњак 39 2018, стр. 76.
  53. ^ „Ричард трећи”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  54. ^ Годишњак 39 2018, стр. 39—40.
  55. ^ „Боливуд”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  56. ^ Годишњак 40 2019, стр. 42.
  57. ^ „Нечиста крв”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]