Андреј Фајгељ
| Андреј Фајгељ | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||||
| Датум рођења | 12. мај 1978. | ||||||||||||||||
| Место рођења | Нови Сад, СФРЈ | ||||||||||||||||
| Држављанство | Србија | ||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||
| Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||
| Универзитет | Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду Монпеље III | ||||||||||||||||
| Професија | филолог | ||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||
| Супружник | Јована | ||||||||||||||||
| Деца | четворо | ||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||
| Политичка странка | Раније: Трећа Србија (2013—2015) | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Андреј Фајгељ (Нови Сад, 12. мај 1978) српски је филолог, доктор француског језика и књижевности и доцент на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Бивши је директор Културног центра Новог Сада и заменик председника странке Трећа Србија.
Биографија[уреди | уреди извор]
У Новом Саду је 2003. године дипломирао француски језик и књижевност на Филозофском факултету. Постдипломске студије завршио је две године касније на Универзитету Монпеље III у Француској. Докторску тезу Упоредна фразеологија и идеологија у епици: Хомер, француско витешко песништво, гусле одбранио је 2008. године са највишим похвалама. Добитник је више стипендија и награда за успех у студијама и аутор више научних радова и популарних чланака.
Један је од оснивача Центра за савремену едукацију у Новом Саду и Међународне иницијативе за праћење антисрбизма. Покренуо је више успешних пројеката: Радна етика у Србији, Европски дан комшија, производња српске ћириличке тастатуре, извињење шпанске националне телевизије српском народу поводом неистините репортаже о Јасеновцу. Био је председник Организационог одбора за пријаву Новог Сада за Европску престоницу културе 2020. године.[1] Члан је Управног одбора Балканског удружења православне омладине.
Говори француски, енглески, грчки, италијански и шпански, влада латинским, старогрчким, руским и немачким, служи се албанским, хебрејским и другим језицима. Са супругом Јованом, професорком италијанског језика, има четворо деце и то два сина и две ћерке.[2]
Политика[уреди | уреди извор]
Био је директор Културног центра Новог Сада до маја 2015. када је поднео оставку након писања медија да је страначку колегиницу из Треће Србије плаћао са 11.000 евра на годишњем нивоу.[3] Неколико дана након што је поднео оставку на место директора Културног центра кренуо је да критикује Српску напредну странку са којом је Трећа Србија у коалицији у Новом Саду.[4] Активно се бори против либералних политичких струја у Србији.
На пролеће 2016. године објављује књигу "После Вучића"[5] у којој критикује режим владајуће странке СНС и целокупног политичког система у Србији.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Fonet. „Novi Sad kandidat za evropsku prestonicu kulture 2020”. Blic.rs. Приступљено 3. 3. 2016.
- ^ Simić, Jovanka. „Andrej Fajgelj: Vitez na guslama”. Novosti.rs. Приступљено 3. 3. 2016.
- ^ Andrej Fajgelj podneo ostavku („Новости”, 18. мај 2015), Приступљено 15. 6. 2018.
- ^ „Побуна у Трећој Србији или буна против Вучића” Политика, 5. јун 2015.
- ^ [„После Вучића[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2016. г. Приступљено 02. 03. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ) После Вучића]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- "После Вучића" Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2016)
- Блог Андреја Фајгеља Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2017)
- Трећа Србија — заменик председника
- Стандард.рс — „Андреј Фајгељ: Српска треба бити узор, а Србија подршка”
- „Сезона лова на ћирилицу у Вуковару и Новом Саду”
- Драгољуб Збиљић: КАКО ЈЕ И ЗАШТО ЋИРИЛИЦА У НОВОМ САДУ ПОВЕЗАНА С КУКАСТИМ КРСТОМ
| Међународне | |
|---|---|
| Остале | |
