БТ-5
| БТ-5 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | СССР |
| Намена | коњички тенк |
| Почетак производње | 1933. |
| Број примерака | 1.621+263 са радиом |
| Брзина на путу | 55 km/h |
| Досег | 200 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 5.58 m |
| Ширина | 2.23 m |
| Висина | 2.20 m |
| Тежина | 11.5 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | ПТ топ од 45 mm |
| Споредно наоружање | митраљез ДТ од 7.62 mm |
| Оклоп | 6-13 mm |
| Мотор | дизел |
| Снага (КС) | 400 КС |
| Вешање | Кристи |
| Посада | |
| Посада | 3 |
БТ-5 је био лаки тенк Црвене армије у Другом светском рату. Његов претходник био је БТ-2 а појачавањем његовог оклопа и калибра настао је БТ-7.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Без искуства у производњи тенкова, 1930. СССР се окренуо увозу: из Британије је увезено 8 амфибијских лаких тенкова (Карден Лојд Модел 1931), 30 средњих тенкова (Модел Е и Мк II) и 26 танкета (Мк VI) . Убрзо су набављена и два тенка Кристи из САД. Брзи тенк Кристи послужио је као основа за серију брзих тенкова БТ.[2]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Највећа разлика БТ-5 у односу на претходника из серије (БТ-2) била је већа купола, по први пут наоружана против-тенковским топом калибра 45 mm (који се користио и на Т-26), са једним спрегнутим митраљезом ДТ од 7.62 mm. Оклоп је био танак (6—13 mm), али је његова брзина сматрана активним обликом заштите.[3] Иако оптерећена куполом за двојицу и релативно тешким оклопом, серија БТ 5-8 била је брза и тешко наоружана. Способност кретања на точковима (без гусеница) на дуге стазе показала се током борби против Јапанаца 1939.[2]
У борби[уреди | уреди извор]
БТ-5 су до 1935. постали део свих коњичких дивизија. Први пут су стављени на пробу 1937. у Шпанији, када је 100 ових тенкова послато републиканцима: учествовали су у одбрани Мадрида, а неки су после рата служили у војсци фашистичке Шпаније. Две бригаде на граници са Монголијом учествовале су 1938. у победоносној бици на Халкин Голу против Јапанаца: показали су се сувише брзим за јапанску ПТ артиљерију, а сувише јаким за јапанске тенкове, иако су били рањиви према пешадији наоружаној Молотовљевим коктелом. Због тога су претрпели огромне губитке у Финској током Зимског рата.[3]
У тренутку када су стављени на најтежу пробу након операције Барбароса 1941, били су већ застарели и жртва лошег совјетског одржавања.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Zaloga, Steven J. (1984). Soviet Tanks and Combat Vehicles of World War Two. London: Arms and Armour Press. ISBN 978-0-85368-606-4.
- ^ а б в Ness 2002, стр. 164
- ^ а б „BT-5 fast tank (1933)”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 5. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- BT-5 Tank at the Russian Battlefield Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2013)
Литература[уреди | уреди извор]
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 164. ISBN 978-000711228-9.
- Chamberlain, Peter, and Chris Ellis (1972). Tanks of The World. London: Cassell & Co. ISBN 978-0-304-36141-0.
- Coox, Alvin D. Nomonhan; Japan Against Russia, 1939. 1985; 2 volumes. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1160-9.
- Goldman, Stuart D. (2012). Nomonhan, 1939; The Red Army's Victory That Shaped World War II. Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-329-1.
- Zaloga, Steven J. (1984). Soviet Tanks and Combat Vehicles of World War Two. London: Arms and Armour Press. ISBN 978-0-85368-606-4.