Пређи на садржај

БТ-5

С Википедије, слободне енциклопедије
БТ-5

БТ-5.
БТ-5.

Основне карактеристике
Земља порекла СССР
Намена коњички тенк
Почетак производње 1933.
Број примерака 1.621+263 са радиом
Брзина на путу 55 km/h
Досег 200 km
Димензије и маса
Дужина 5.58 m
Ширина 2.23 m
Висина 2.20 m
Тежина 11.5 t
Опрема
Главно наоружање ПТ топ од 45 mm
Споредно наоружање митраљез ДТ од 7.62 mm
Оклоп 6-13 mm
Мотор дизел
Снага (КС) 400 КС
Вешање Кристи
Посада
Посада 3

БТ-5 је био лаки тенк Црвене армије у Другом светском рату. Његов претходник био је БТ-2 а појачавањем његовог оклопа и калибра настао је БТ-7.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Без искуства у производњи тенкова, 1930. СССР се окренуо увозу: из Британије је увезено 8 амфибијских лаких тенкова (Карден Лојд Модел 1931), 30 средњих тенкова (Модел Е и Мк II) и 26 танкета (Мк VI) . Убрзо су набављена и два тенка Кристи из САД. Брзи тенк Кристи послужио је као основа за серију брзих тенкова БТ.[2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Највећа разлика БТ-5 у односу на претходника из серије (БТ-2) била је већа купола, по први пут наоружана против-тенковским топом калибра 45 mm (који се користио и на Т-26), са једним спрегнутим митраљезом ДТ од 7.62 mm. Оклоп је био танак (6—13 mm), али је његова брзина сматрана активним обликом заштите.[3] Иако оптерећена куполом за двојицу и релативно тешким оклопом, серија БТ 5-8 била је брза и тешко наоружана. Способност кретања на точковима (без гусеница) на дуге стазе показала се током борби против Јапанаца 1939.[2]

БТ-5 су до 1935. постали део свих коњичких дивизија. Први пут су стављени на пробу 1937. у Шпанији, када је 100 ових тенкова послато републиканцима: учествовали су у одбрани Мадрида, а неки су после рата служили у војсци фашистичке Шпаније. Две бригаде на граници са Монголијом учествовале су 1938. у победоносној бици на Халкин Голу против Јапанаца: показали су се сувише брзим за јапанску ПТ артиљерију, а сувише јаким за јапанске тенкове, иако су били рањиви према пешадији наоружаној Молотовљевим коктелом. Због тога су претрпели огромне губитке у Финској током Зимског рата.[3]

У тренутку када су стављени на најтежу пробу након операције Барбароса 1941, били су већ застарели и жртва лошег совјетског одржавања.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Zaloga, Steven J. (1984). Soviet Tanks and Combat Vehicles of World War Two. London: Arms and Armour Press. ISBN 978-0-85368-606-4. 
  2. ^ а б в Ness 2002, стр. 164
  3. ^ а б „BT-5 fast tank (1933)”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 5. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]