Вогањ

Координате: 45° 00′ 07″ С; 19° 45′ 06″ И / 45.001833° С; 19.751666° И / 45.001833; 19.751666
С Википедије, слободне енциклопедије

Вогањ
Српска православна црква у Вогњу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаРума
Становништво
 — 2011.Пад 1506
 — густина43/km2
Географске карактеристике
Координате45° 00′ 07″ С; 19° 45′ 06″ И / 45.001833° С; 19.751666° И / 45.001833; 19.751666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина123 m
Површина37,3 km2
Вогањ на карти Србије
Вогањ
Вогањ
Вогањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22429
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Вогањ је насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1506 становника.

Овде се налазе Српска православна црква Светог Николе у Вогњу и Железничка станица Вогањ.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Близу села Вогња подигнута је 1939. године, "на водици" - месту где годинама раније православни народ походио ради молитве и оздрављења, православна капела. На тој водици посвећеној Св. Петки, капелу је изградио католик из Руме, Јохан Гиг са супругом Вилмом,[1][2], освећена је 8. августа те године. Водица је била извор пијаће воде где су свраћали чобани све док након велике олује половином 19. века, то није постало "свето место" ходочашћа. Вогањски свештеник поп Стеван Рогић је са својим побожним народом донео прву литију и тада је извор освећен. О томе је као спомен служио уклесани текст на једном камену 1854. године.

Спорт[уреди | уреди извор]

У селу се налази Стреличарско удружење ''Тицан” - стреличарски клуб који се такмичи на такмичењима у организацији Стреличарског савеза Србије. Броји 22 члана, подељених у различитим старосним категоријама. [3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Вогањ живи 1277 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,7 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 535 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.424
1953. 1.558
1961. 1.687
1971. 1.692
1981. 1.728
1991. 1.628 1.582
2002. 1.614 1.708
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.413 87,54%
Мађари
  
76 4,70%
Југословени
  
29 1,79%
Хрвати
  
25 1,54%
Чеси
  
1 0,06%
Русини
  
1 0,06%
Муслимани
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
Буњевци
  
1 0,06%
непознато
  
41 2,54%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Правда", Београд 24. јул 1939.
  2. ^ "Политика", 30. јул 1939
  3. ^ „Streličarski Savez Srbije”. www.facebook.com. Приступљено 2022-02-26. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]