Врачев Гај

Врачев Гај
Врачев Гај;
	Православна црква у центру села
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Бела Црква
Становништво
— 2011.	1.348
— густина	45/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 52′ 42″ С; 21° 21′ 57″ И / 44.8783806° С; 21.3658827° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	69 m
Површина	29,7 km2
	Врачев Гај Врачев Гај на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26348
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Врачев Гај је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1348 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Врачев Гај је на повољном географском положају, налази се на раскрсници пута који се одвајаја за Банатску Паланку односно Ковин. Од Беле Цркве је удаљен око 5 километара. Пре повлачења границе са Румунијом, кроз Врачев Гај је пролазила железничка пруга Бела Црква-Базијаш. Његов географски положај доприноси читавим низу водопривредних проблема као што је константна опасност од високих подземних вода и реке Нере.

Историја[уреди | уреди извор]

По први пут се помиње средином седамнаестог века, 1660. године,али под именом Бенчилово. Назив Врачев Гај се помиње од 1713. године. Према предању у околини насеља постојао је гај, чији је власник био врач. С обзиром на његово успешно врачање, у знак захвалности, по њему је названо насеље Врачев Гај.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да то место са милитарским статусом, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било српско.^[1]

Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ „Марко Стојановић“. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1856. године. Железничка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји.

Ђорђе Рајковић је у Летопису Матице српске објавио 1876. године стару српску изреку: Врачевгајци, на гласу јунаци, четворица носе шиник трица.^[2]

Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство.

Данас Врачев Гај има 1.719 становника, а густина насељености је 18 становника по једном хектару.

У атару насеља Врачев Гај источно према Белој Цркви и граници са Румунијом налази се више од седам вештачких језера познатијих као Белоцркванска језера, а најлепше носи назив насеља.

Источно километар од насеља протиче река Нера веома бистра брза и хладна носећи са Карпата шљунак и песак. Јужно на седам километара од насеља протиче река Дунав у који се улива Нера образујући плато који чини најнижу тачку у Војводини.

Западно на шестом километру од насеља протиче река Караш који се улива у канал Дунав—Тиса—Дунав.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Врачев Гај живи 1274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	2.203
1953.	2.200
1961.	2.250
1971.	2.145
1981.	2.040
1991.	1.870	1.753
2002.	1.568	1.719

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.483	94,57%
Македонци	12	0,76%
Румуни	10	0,63%
Роми	10	0,63%
Мађари	9	0,57%
Хрвати	7	0,44%
Чеси	5	0,31%
Црногорци	3	0,19%
Муслимани	3	0,19%
Словаци	2	0,12%
Украјинци	1	0,06%
Словенци	1	0,06%
Немци	1	0,06%
Бугари	1	0,06%
Југословени	1	0,06%
непознато	13	0,82%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	5
80+	8	19
75—79	17	36
70—74	28	43
65—69	56	38
60—64	41	52
55—59	45	32
50—54	67	72
45—49	77	56
40—44	65	67
35—39	39	45
30—34	55	55
25—29	49	44
20—24	62	51
15—19	54	52
10—14	41	44
5—9	40	48
0—4	29	32
Просек :	39,8	40,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	516	539	568	556	575	516	479

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	97	97	76	89	66	31	15	5	0	3	3,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	667	217	371	48	28	3
Женски	667	145	372	130	19	1
УКУПНО	1.334	362	743	178	47	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	356	204	1	9	40
Женски	219	123	0	1	21
УКУПНО	575	327	1	10	61
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	9	22	5	16
Женски	0	2	18	0	0
УКУПНО	2	11	40	5	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	20	3	2
Женски	1	1	3	11	26
УКУПНО	1	2	23	14	28
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	14
Женски	1	0	0	11
УКУПНО	9	0	0	25

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1876.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Летопис Матице српске", Нови Сад 1876.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Општина Бела Црква
Насељена места општине Бела Црква	Бела Црква Банатска Паланка Банатска Суботица Врачев Гај Гребенац Добричево Дупљаја Јасеново Кајтасово Калуђерово Крушчица Кусић Црвена Црква Чешко Село
Знаменитости и споменици културе	Белоцркванска језера Ватрогасни дом Воденица поточара Археолошки локалитет Град Резерват природе Лабудово окно Румунска православна црква Вазнесења Господњег Црква Светих Петра и Павла
Манифестације	Карневал цвећа Лов на Бесија Бела Црква у јабукама
Општина Бела Црква Грб општине Бела Црква