Гојко Бабић
Гојко Бабић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. октобар 1929. |
Место рођења | Нови Град, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 2001.71/72 год.) ( |
Босна и Херцеговина | |
Научни рад | |
Институција | Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву |
Гојко Бабић (Нови Град, Врбаска бановина, 15. октобар 1929 — Република Српска, БиХ, 2001) био је српски професор, бивши декан Филозофског факултета у Сарајеву, бивши декан Филозофског факултета Универзитета у Српском Сарајеву, и први шеф Катедре за педагогију, као и један од оснивача Филозофског факултета.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Радомировцу, нижу гимназију у Приједору, а учитељску школу у Бањој Луци, Вишу педагошку школу (група педагогија – психологија) завршио је у Сарајеву, а на педагошкој групи предмета на Филозофском факултету у Београду дипломирао, 1964. године. Од 1965. године био је асистент на Филозофском факултету у Сарајеву на предмету Андрагогија. Постдипломске студије завршио је на Филозофском факултету у Београду (на Одјељењу педагогија, смјер образовање одраслих) 1971. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву, на Одсјеку за педагогију и психологију, 1976. године, одбранивши дисертацију "Проблеми рационализације васпитно-образовног рада у основној школи". Изабран је у звање доцента 1976. год., а у звање ванредног професора на предмету андрагогија 1979. године. У звање редовног професора андрагогије изабран је 1984. године. Обављао је послове учитеља у основној школи у Санском Мосту, наставника на Учитељској школи у Бихаћу, директора Огледне основне школе у Бихаћу и био савјетник Просвјетно-педагошког завода у Бихаћу. Први је предсједник Друштва андрагога БиХ, те предсједник Савеза андрагошких друштава СФРЈ од 1968. године. Био је посљедни предсједник Савеза андрагошких друштва Југославије, чији је скуп одржан 1990. године у Теслићу. Добитник је награде Веселин Маслеша и носилац ордена заслуга за народ са сребрном звијездом и Ордена рада III реда. На Филозофском факултету у Сарајеву био је декан у периоду 1977-1979. године. Учествовао је у покретању рада Филозофског факултета у Источном Сарајеву и био његов декан од 1993. до 1999. године. Гојко Бабић је умро 2001. године. Сахрањен је у Новом Граду.[1]
Катедре за педагогију
[уреди | уреди извор]Катедра за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву баштини насљеђе оних катедри са Филозофског факултета у Сарајеву које су окупљале научне раднике из области педагогије и сродних области. Одсјек за педагогију на Филозофском факултету у Сарајеву основан је 1962. године, а прва генерација студената уписана је академске 1963/1964. године. Стални наставници на Одсјеку тада су били др Петар Мандић, др Никола Филиповић, др Бранко Ракић, проф. Александар Бојковски и асистенти Исмет Диздаревић и Мухамед Муратбеговић. Након обнављања рада Филозофског факултета у Источном Сарајеву, 1994. године, са радом је почео и Одсјек за педагогију и психологију. Посебан допринос покретању рада Одсјека за педагогију и психологију дали су др Гојко Бабић, први декан Филозофског факултета по обнављању његовог рада. [2]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Филозофски, факултет 2014.
- ^ „Историја катедре за оедагогију”. Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву. Приступљено 14. 6. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Филозофски, факултет, Пале (2014). Споменица Филозофског факултета. Пале.