Пређи на садржај

Густаво Киртен

С Википедије, слободне енциклопедије
Густаво Киртен
Лични подаци
НадимакГуга
Датум рођења(1976-09-10)10. септембар 1976.(48 год.)
Место рођењаФлоријанополис, Бразил
ДржављанствоБразил
Висина1,90 м
Маса83 кг
ПребивалиштеФлоријанополис, Бразил
Информације о каријери
Проф. каријера19952008.
Иградесном руком (једноручни бекхенд)
Зарада14.807.000 $
Појединачно
Победе—порази358-195
Освојени турнири20
Изгубљена финала9
Најбољи пласман1. (4. децембар 2000)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3. коло (2004)
Ролан ГаросП (1997, 2000, 2001)
ВимблдонЧФ (1999)
ОП САДЧФ (1999, 2001)
Остали турнири
Финале турнејеП (2000)
Парови
Победе—порази108-95
Освојени турнири8
Изгубљена финала2
Најбољи пласман38. (8. октобар 1997)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеЧФ (1999)
Ролан ГаросЧФ(1998)
Вимблдон1. коло (1999, 2000)
ОП САД1. коло (1997, 2003, 2004, 2007)
Ажурирано: 15. новембра 2011..

Густаво Киртен (порт. Gustavo Kuerten, 10. септембар 1976) је бивши бразилски тенисер. Три пута је победио у појединачној конкуренцији на Ролан Гаросу а 4. децембра 2000. био је првопласирани на АТП листи.

Детињство

[уреди | уреди извор]

Густаво Киртен је рођен у Флоријанополису у јужном Бразилу. Потиче из породице немачког порекла.[1][2] Тенис је почео да игра када је имао шест година. Његов отац, бивши аматерски играч, је умро 1985. када је Густаво имао осам година. Његов први тренер је био Карлос Алвес да би га касније наследио Лари Пасос који га је тренирао све до краја каријере. Киртен је постао професионалац 1995. године.

Тениска каријера

[уреди | уреди извор]

После две године професионалне каријере Киртен је постао други тенисер у Бразилу, иза Фернанда Мелиженија. Са њим је довео Бразил до Светске групе Дејвис купа победом против Аустрије 1996. године. Наредне године освојио је свој први АТП трофеј, Отворено првенство Француске. Тако је постао први Бразилац који је освојио титулу у појединачној конкуренцији на неком Гренд слем турниру још од 1966. када је Марија Буено победила на Ју-Ес опену. На путу до титуле победио је три бивша освајача овог турнира: Томаса Мустера (3. коло), Јевгенија Кафељникова (четвртфинале) и Сержија Бругеру у финалу. Освајањем Ролан Гароса постао је трећи најслабије рангирани тенисер који је освојио неки гренд слем. Само су Марк Едмондсон као 212. и Горан Иванишевић као 125. били слабије рангирани од Киртена када су освојили гренд слем титуле. Након ове победе наредних годину и по дана Киртен је остваривао лоше резултате. Сезона 1998. је била најгора у његовој каријери ако се изузму оне када је био повређен. Те године је испао на Ролан Гаросу од, онда мало познатог, Марата Сафина. Сезону 1999. је завршио у првих десет на АТП листи. Те године је победио у Риму, победивши Патрика Рафтера у финалу док је на Ролан Гаросу стигао до четвртфинала. Исти резултат је остварио и на Вимблдону, где је поражен од Андреа Агасија. Са репрезентацијом Бразила пласирао се у полуфинале Дејвис купа а на крају сезоне је учествовао на Тенис мастерс купу. Године 2000. освојио је другу титулу на Ролан Гаросу. Са Маратом Сафином је водио велику борбу за прво место АТП листе и захваљујући победама над Питом Сампрасом и Андре Агасијем успео је да освоји Тенис мастерс куп и сезону заврши на првом месту. Наредне сезоне поново је био најбољи на Ролан Гаросу, чиме се придружио Бјерну Боргу, Ивану Лендлу и Матсу Виландеру који су три или више пута побеђивали на овом турниру.

Наредне две године имао је проблема са повредама а једини турнир који је освајао је било Отворено првенство Бразила 2002. и 2004. Занимљиво је да је 2004. Киртен нанео једини пораз Роџеру Федереру на гренд слем турнирима. Наиме, победио га је у трећем колу Ролан Гароса резултатом 6–4, 6–4, 6–4. То је уједно био и једини Федереров пораз на гренд слем турнира пре полуфинала све до јуна 2010. када га је у четвртфиналу победио Робин Седерлинг. Пред крај сезоне Киртен је објавио да се повлачи на неодређено време због проблема са куком. Киртен је почетком 2006. поново почео да се такмичи на АТП турнирима међутим, због слабих резултата и проблема са повредама није успевао да оствари значајније резултате. Густаво Киртен је свој последњи меч одиграо 25. маја 2008. на Ролан Гаросу, где је поражен у три сета од Пол-Анри Матјуа резултатом 6–3, 6–4, 6–2.

Гренд слем финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 3 (3–0)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Победник 1997. Ролан Гарос шљака Шпанија Сержи Бругера 6–3, 6–4, 6–2
Победник 2000. Ролан Гарос (2) шљака Шведска Магнус Норман 6–2, 6–3, 2–6, 7–6(8–6)
Победник 2001. Ролан Гарос (3) шљака Шпанија Алекс Кореча 6–7(3–7), 7–5, 6–2, 6–0

Тенис мастерс куп

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (1–0)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Победник 2000. Лисабон бетон (д) Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–4, 6–4, 6–4

Финала мастерс турнира

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 10 (5–5)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Финалиста 1997. Монтреал бетон Сједињене Америчке Државе Крис Вудраф 5–7, 6–4, 3–6
Победник 1999. Монте Карло шљака Чиле Марсело Риос 6–4, 2–1, предаја
Победник 1999. Рим шљака Аустралија Патрик Рафтер 6–4, 7–5, 7–6(8–6)
Финалиста 2000. Мајами бетон Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 1–6, 7–6(7–2), 6–7(5–7), 6–7(8–10)
Финалиста 2000. Рим шљака Шведска Магнус Норман 3–6, 6–4, 4–6, 4–6
Победник 2000. Хамбург шљака Русија Марат Сафин 6–4, 5–7, 6–4, 5–7, 7–6(7–3)
Победник 2001. Монте Карло (2) шљака Мароко Хишам Арази 6–3, 6–2, 6–4
Финалиста 2001. Рим (2) шљака Шпанија Хуан Карлос Фереро 6–3, 1–6, 6–2, 4–6, 2–6
Победник 2001. Синсинати бетон Аустралија Патрик Рафтер 6–1, 6–3
Финалиста 2003. Индијан Велс бетон Аустралија Лејтон Хјуит 1–6, 1–6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Gustavo Kuerten Became The First Male Brazilian To Win A Grand Slam Championship”. All-about-tennis.com. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2011. 
  2. ^ Hoffmann, Geraldo (25. 7. 2004). „"Brasil alemão" comemora 180 anos , Brasil , Deutsche Welle , 25.07.2004”. Dw.de. Приступљено 17. 5. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]