Корисник:Вуцко Ј/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Непотизам је фаворизовање рођака. Термин потиче од католичких папа и бискупа који су додељивали позиције кардинала нећацима. Непотизам може да се јави у разним областима укључујући и: политику, забаву, бизнис и религију.

Порекло[уреди | уреди извор]

Термин потиче од италијанске речи непотисмо,[1][2] која је заснована на латиснком корену речи непос што значи нећак. Од средњег века до касног 17. века, неке католичке папе и бискупи који су положили заклетву чедности, што би рекло да обично нису имали законитог потомства, су давали нећацима пожељне позиције које су често пружане од оца сину.[3]

Неколико папа је подигло нећаке и друге рођаке до позиције кардинала. Често су таква именовања имала за циљ настављање папске "династије".[4] На пример, папа Калист III, глава породице Борџиа, је именовао за кардинале два своја нећака; и један од њих, Родриго,касније је искористио своју позицију кардинала као одскочну даску до папства, постао је папа Александар VI.[5] Александар је затим за кардинала поставио брата своје љубавнице Алесандро Фарниз (Алессандро Фарнесе); Фарниз ће касније постати папа Павао III.[6]

Павао III је такође био уплетен у непотизам именујући, на пример, два своја нећака који су имали 14 и 16 година, на место кардинала. Ова пракса је коначно завршена када је папа Иноћентије XII изадо булу Романум децент Понтифицем 1692. године. Папска була је забранила папама да додељују имања, канцеларије или приходе било ком рођаку, са изузетком да један квалификован рођак може, највише, да постане кардинал.[7]

Типови непотизма[уреди | уреди извор]

Политички[уреди | уреди извор]

Непотизам је честа оптужба у политици када се рођак моћне фигуре успне до сличне позиције без, наизглед, прикладних квалификација. За британско-енлески израз "Боб'с yоур унцле" се сматра да потиче од Роберт Артур Талбот Гаскојн-Сесил (Роберт Артхур Талбот Гасцоyне-Цецил), трећег маркеза Салзбурија, који је промовисао свог нећака Артура Балгора, на узвишено место главног секретара за Ирску, што се широко сматра чином непотизма.[8]

Организациони[уреди | уреди извор]

Непотизам такође може да се појави у организацијама, када је особа запослена захваљујући породичним везама. Уопштено се сматра неетичким и од стране послодавца и од стране запосленог.

По државама[уреди | уреди извор]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Ана Блај (Анна Блигх), која је победила на Qуеенсланд стате изборима 2009. године је оптужена за непотизам због постављања свог супруга Грега Витерса (Грег Wитхерс) на позицију директора канцеларије за климатске промене.[9]

Убрзо након његовог постављања на позицију англиканског надбискупа Сиднеја 2001. године, Питер Џенсен (Петер Јенсен) је оптужен, у интервјуу за Аустралиан Бродцастинг Цорпоратион, за непотизам након што је номиновао свог брата Филипа Џенсена (Пхиллип Јенсен ) за архијереја Сиднејске епархије и поставио своју жену Кристину Џенсен (Цхристине Јенсен ) на службени положај у Сиднејској епархији.[10]

Белгија[уреди | уреди извор]

Током прошле деценије, критике су у порасту због стварања политичких династија у Белгији, у чијем су стварању учествовале све политичке странке. Овај феномен је објашњен чињеницом да истакнути чланови партије контролишу рангирање на партијским листама за изборе, а место кандидата на листи одређује да ли ће бити изабрани или не. Још једно објашњење за овај феномен је значај препознавања имена за прикупљање гласова.[11]

Тврдње о непотизму су учињене против Бруна Тобака (Цхристине Јенсен ), сина сенатора и бившег министра Луиса Тобака (Лоуис Тоббацк), члана фламанских социјалиста, када је постао министар федералне владе за пензиони фонд и животну средину 2005. године, са 35 година.[12] Александер Де Кру (Алеxандер Де Цроо), син бившег говорника белгијског парламента Хермана де Круа (Херман Де Цроо), се кандидовао за руководство очеве странке Опен ВЛД са 33 године.[13] На крају, ту је пример Маје Дитиеге (Маyа Детиèге), ћерке бившег градоначелника Антверпена Франса Дитиеге (Франс Детиèге).

Камбоџа[уреди | уреди извор]

Премијер Хун Сен и виши чланови парламента су такође познати и по уплитању у запошљавање чланова породице на државне позиције. На камбоџанским изборима за парламент 2013. године, најмање осам кандидата на предстојећим јулским изборима су били синови високих званичника Народне партије Камбоџе.[14] Сви синови владајућих партија су изгубили, али су именовани на високе државне позиције.

Кина[уреди | уреди извор]

У протеклих 3000 година непотизам је био уобичајен у кинеској култури, заснованој на клановима и широј породици. Конфучије је писао о важности билансирања "породичне оданости и заслуга". Феудални систем заснован на клановима се срушио за време Конфучија, али се непотизам наставио кроз савремено доба.[15][16] На пример, сматра се да је каријера Жанга Хуиа (Зханг Хуи) "убрзана" захваљујући интервенцији његовог ујака Лија Џангуа (Ли Јиангуо), потпредседника и генералног секретара Националног народног конгреса. Хуи је био најмлађи члан и секретар Џининговог општинског комитета са 32 године.[17]

Куба[уреди | уреди извор]

Након што је Фидел Кастро сишао са власти 2008. године због проблема са цревима и излива крви у мозак, његов брат Раул Кастро је изабран да наследи Фидела као председник државног савета Кубе.[18]

Француска[уреди | уреди извор]

У октобру 2009. године Жан Саркози (Јеан Саркозy) се спремао да постане директор ЕПАД упркос недостатку дипломе и професионалног искуства.[19] Он је изгласан за регионалног одборника Неја на Сени у 2008. години.[20]

Пјер Саркози (Пиерре Саркозy), први син тадашњег председника Николе Саркозија, је у септембру 2009. године тражио финансијску помоћ од СЦПП у износу од око 10.000 евра за уметнички пројекат у вредности од 80.000 евра. Пошто није био члан СЦПП-а захтев је аутоматски одбијен. Саркози је затим отишао у Јелисејску палату што је довело до тога да је Јелисејски конзул контактирао СЦПП, и председник СЦПП-а Марк Гез (Марц Гуез) га је уверио да ће проблем ускоро бити позитивно разрешен.[21] Међутим, према председнику Абеил Мјузика (Абеилле Мусиц) и члану СЦПП-а, Иву Ризелу (Yвес Риесел), ово се неће догодити јер је финансијска помоћ СЦПП-а ограничена само на чланове већ неколико месеци.[22]

Индија[уреди | уреди извор]

Корупција иде руку под руку са непотизмом у Индији. Дешава се и у државним и у приватним пословима. Непотизам је гест у политици, бизнису и филмској индустрији. Дешава се чак и у верским круговима, уметности, индустрији и другим типовима организација. Многи чланови парламента и законодавне скупштине имају генерацијама дуго наслеђе непотистичке расподеле изборних јединица рођацима. Породица Баџеџ (Бајај) је у сродству са породицом Брла (Бирла) која је и сама у сродству са породицом Бијани (Биyани) путем брака.[23] Породице Кипур (Капоор ), Бачн (Бацхан), и многи други индустријски филмски глумци су увели своју децу у филмску индустрију путем реклама. Осим тога, династије у политици опстају. Раул Ганди (Рахул Гандхи), потпредседник Индијске националне конгресне странке је потомак Џавахарлала Нехруа и Индире Ганди и Раџива Гандија. Крикет је такође повезан са непотизмом у виду Стјуарта Бинија (Стуарт Биннy) и Рохана Гаваскара (Рохан Гаваскар).[24][25]

Пакистан[уреди | уреди извор]

Непотизам има дугу историју на индисјком потконтиненту, укључујући и Пакистан, где је био узор многих контроверзи. Породици Буто (Бхутто) су већ дуго мета оптужби на непотизам. Зулфикара Али Бута, председника Владе Пакистана, је погубио генерал Зиа-ул-Хак (Генерал Зиа-ул-Хаq). Након 10 година под диктатуром Зие, Пакистан се вратио демократији под Бутоовом ћерком, Беназиром Буто. Након њеног убиства, њен супруг Асиф Али Зардари је преузео канцеларију као премијер. Њихов син Бајлајвал Буто Зардари (Билаwал Бхутто Зардари) је такође активан политичар и могући будући кандидат за место премијера. Од августа 2014. године политичари, Имран Кан (Имран Кхан) и Др.Тахир ул Кадри (Тахирул Qадри), предводе масовне скупове позивајући на крај "монархије" у Пакистану, што је изазвано чињеницом да је премијер Наваз Шариф брат главног министра Шебаза Шарифа (Схахбаз Схариф ), највеће пакистанске покрајине Пенџаба. Непотизам је тренутно на врхунцу, са садашњим министраством које има преко 20 чланова породице у влади и вишим местима.

Румунија[уреди | уреди извор]

Чланови породице румунског комунистичког диктатора Николајеа Чаушескуа "доминирају" државом деценијама.[26][27] Елена Басеску (Елена Бăсесцу), ћерка председника Трајана Басескуа, изабрана је 2009. године за члана европског парламента, упркос чињеници да није имала никаквог професионалног или политичког искуства.[28]

Сингапур[уреди | уреди извор]

Влада Сингапура је била мета бројних оптужби за непотизам, при чему неколико чланова породице премијера држи високе позиције. Чланови породице оспоравају оптужбе када год се подигну.

Шпанија[уреди | уреди извор]

Тамо су Хуан Антонио Самаран (Јуан Антонио Самаранцх Салисацхс), председник Међународног олимпијског комитета (ИОЦ) од 1980 до 2009: његов син, Хуан Антонио Самаран Салисикс (Јуан Антонио Самаранцх), члан Међународног олимпијског комитета од 2001. године, док је његова ћерка Марија Тереза Самаран Салисикс (Мариа Тереса Самаранцх Салисацхс), председница Шпанске федерације за спортове на леду од 2005. године[29].

Непотизам се појавио у шпанским колонијама у САД када су канцеларије дате члановима породице.[30]

Шри Ланка[уреди | уреди извор]

Махинда Раџапакса (Махинда Рајапакса) је био оптужен за непотизам, именујући три брата за покретање важних министарстава и других политичких позиција за рођаке, без обзира на њихове заслуге. Породица Раџапакса (Рајапакса) држи министарство финансија, одбране, лука и ваздухопловства, развоја аутопутева и путева. Председников брат, Готабаја Раџапакса (Готабхаyа Рајапакса), постављен је на место секретара одбране. Он такође контролише оружане снаге, полицију и обалску стражу, и одговоран је за имиграције и емиграције. Раџапакса (Рајапакса) је именовао свог брата Базил Раџапакса (Басил Рајапакса) као министра за економски развој. Заједно, браћа Раџапакса контролишу преко 70% јавног буџета Шри Ланке. Најстарији брат Махинде Раџапаксе (Махинда Рајапакса), Чамал Раџапакса (Цхамал Рајапакса), је садашњи говорник парламента Шри Ланке,држао је много позиција и раније, док је његов најстарији син Намал Раџапакса (Намал Рајапакса) такође члан парламента и поседује неоткривене портфолије.[31][32]

Ту су још: његов нећак, Шашендра Раџапакса (Схасхиндра Рајапакса) који је главни министар Ува; један од рођака, Џалија Викрамасурија (Јалиyа Wицкрамасуриyа) је амбасадор Шри Ланке у САД; још један рођак, Удајанга Виратунга (Удаyанга Wеератунга) је амбасадор у Русији. Десетине нећака, нећакиња, рођака су такође постављени на чела банака, одбора и корпорација.

Венецуела[уреди | уреди извор]

Познато је да је председница венецуеланске народне скупштине Силија Флорес (Циллиа Флорес), практиковала непотизам. Девет места у Народној скупштини припадала су члановима Флорес породице, укључујући свекрву, тетку, троје браће и сестара, рођаку и њену мајку, и два нећака.[33][34][35]

Велика Британија[уреди | уреди извор]

У фебруару 2010. године, Сер Кристофер Кели (Сир Цхристопхер Келлy), председник одбора за стандарде у јавном животу, рекао је да више од 200 посланика користило повластице парламента да запосли своје рођаке на различита пословна места. Он је предложио да ова пракса треба да се забрани.[36]

У 2005. години, канцеларка Ен Рид од Јорка (Анн Реид оф Yорк) је организовала на рути којом је пролазио конвој од пет аутомобила венчања њене ћерке Хане, да се свих девет семафора пребаци на зелено. Као резултат тога, сватовима је било потребно само 10 минута да прођу кроз град.[37]

Грем Максвел (Грахаме Маxwелл), шеф полиције северног Јокшира, кажњен је од стране ИПЦЦ-а 2011. године, али је одбио да да оставку, након што је признао да је помогао рођаку кроз првих неколико фаза процеса запошљавања.[38]

Многи политичари Северне Ирске запошљавају чланове породице. У 2008. години, 19 изабраних политичара Демократске уједињене странке (ДУП) директно су запослили чланове породице и рођаке тако да су чинили 27 запослених од 136.[39]

САД[уреди | уреди извор]

Око 30 чланова породице и рођака председника Јулисиза Симпсон Гранта, финансијски су напредовали на неки начин, било од владиних именовања или запошљавања.[40]

Џон Кенедии је поставио свог шурака, наредника Шривер, за првог директора мировних трупа, и свог брата Роберта Ф. Кенедија за правобраниоца.[41]

У децембру 2012. године, извештај из Вашингтон Поста, указује на бројна упражњавања непотизма из D.C. Метрополитан Wасхингтон Аирпорт Ауторитy (МWАА), што укључује једну породицу чијих 5 чланова ради у МWАА. Један од разлога, датог од стране сарадника генералног заступника, да наводно брани непотизам је: " ако су запослени квалификовани и ако су се такмичили за сопствене позиције, не видим проблем у томе да рођаци раде у истој организацији."[42] Главни инспектор одељења за саобраћај и конгрес је убедио власти да разреше упражњавање непотизма. Запосленима у власти неће више бити дозвољено да директно или индиректно утичу на запошљавање или унапређивање рођака као што је забележено у њиховој етичкој политици.[43]

Непотизам се такође практикује и у НБА, као председник кошаркашких операција Филаделфија севентисиксерса, Џери Коланџело (Јеррy Цолангело), именовао је свог сина Брајана Коланџела (Брyан Цолангело) за генералног менаџера, без темељне претраге за позицију.[44]

Зимбабве[уреди | уреди извор]

Председник Роберт Мугабе је пријавио да припрема своју жену Грејс Мугабе (Граце Мугабе) за следећег председника, једном када он да оставку.[45] Потпредседник Џојс Муџуру (Јоице Мујуру) је претходно разматран као фаворизовани наследник Мугабе.

У забави[уреди | уреди извор]

Изван националне политике, оптужбе за "непотизам" су настале у случајевима прима фацие фаворизовања рођака, у случајевима као што су:

У запошљавању[уреди | уреди извор]

Непотизам на послу може да представља повећање прилика на послу, постизање посла или већу плаћеност у односу на слично позициониране људе.[48] Аргументи су направљени и за и против запошљавања гарантованог породичном везом, што је најчешће у малим, породичним пословима. Са једне стране непотизам може обезбедити стабилност и континуитет. Критичари наводе студије које показују смањен морал и преданост код запослених без везе, и генерално негативан став према вишим позицијама кроз непотизам. Чланак из магазина Форбес наводи "нема мердевина којима се можете попети, када је врх резервисан за људе са одређеним именом."[49] Неке фирме забрањују непотизам као етичку меру, смтрајући га превише проблематичним и узнемирујућим.

Врсте пристрасности[уреди | уреди извор]

Непотизам се односи на пристрасност у породици, док се кронизам односи на пристрасност сарадника или пријатеља. Фаворизовање, као најшири термин, односи се на пристрасност заснованог на припадности фаворизованој групи, пре него на обављање посла.[50]

Види такође[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Непотисм”. Дицтионарy.цом. Приступљено 5. 5. 2016. 
  2. ^ „Ин Праисе оф Непотисм: А Натурал Хисторy”. Адам Беллоw Боокнотес интервиеw трансцрипт. Приступљено 5. 5. 2016. 
  3. ^ „Артицле Непотисм”. Неw Цатхолиц Дицтионарy. Приступљено 5. 5. 2016. 
  4. ^ „Цоурт анд Политицс ин Папал Роме, 1492-1700”. Гианвитторио Сигноротто"; Мариа Антониетта Висцеглиа (21 Марцх 2002). Цамбридге Университy Пресс. пп. 114-116. Приступљено 5. 5. 2016. 
  5. ^ „Артицле Попе Алеxандер ВИ”. Неw Цатхолиц Дицтионарy. Приступљено 5. 5. 2016. 
  6. ^ „Артицле Попе Паул ИИИ”. Цатхолиц Енцyцлопедиа. Приступљено 5. 5. 2016. 
  7. ^ „Тхе Неxт Попе”. Анура Гуруге. п. 115. Приступљено 5. 5. 2016. 
  8. ^ „Фром Аристотелиан то Реаганомицс: А Дицтионарy оф Епонyмс Wитх Биограпхиес ин тхе Социал Сциенце”. бy Р. C. С. Трахаир. Приступљено 5. 5. 2016. 
  9. ^ „Анна Блигх'с Лабор ин троубле ин тхе поллс”. Хоугхтон, Дес (2008-06-28), Цоуриермаил. Приступљено 5. 5. 2016. 
  10. ^ „АМ - Арцхбисхоп Јенсен аццусед оф непотисм”. Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион. Приступљено 5. 5. 2016. 
  11. ^ „Политиек Белгиë ис фамилиезаак - Буитенланд - Телеграаф.нл [24 уур ацтуеел, оок мобиел] [буитенланд]”. Телеграаф.нл. Приступљено 5. 5. 2016. 
  12. ^ „Тоббацк: макинг хис марк”. Мартин Хурст (1 Мар 2005). Инвестмент & Пенсионс Еуропе. ИПЕ Интернатионал Публисхерс Лимитед. Приступљено 5. 5. 2016. 
  13. ^ „Алеxандер Де Цроо wил воорзиттер Опен Влд wорден”. Гва.бе. Приступљено 5. 5. 2016. 
  14. ^ „Сонс оф тхе партy аноинтед”. Меас Сокцхеа. Приступљено 5. 5. 2016. 
  15. ^ „хттп://www.сцмп.цом/неwс/цхина/артицле/1548234/хигх-левел-оффициалс-монополисе-партy-промотион-мецханисм-студy-финдс”. Приступљено 5. 5. 2016.  Спољашња веза у |титле= (помоћ)
  16. ^ „Ин Праисе оф Непотисм”. Адам Беллоw (13 Јулy 2004), Кнопф Доубледаy Публисхинг Гроуп. пп. 89–92. Приступљено 5. 5. 2016. 
  17. ^ „Цхинесе Политбуро Мембер Аццусед оф Непотисм”. Фанг Xиао (18 Децембер 2012),Тхе Епоцх Тимес. Приступљено 5. 5. 2016. 
  18. ^ „Тхе Цастрос анд тхе Хилтонс: Схамелесснесс анд Непотисм”. Гуевара, Мартин (2 Марцх 2015),Хавана Тимес. Приступљено 5. 5. 2016. 
  19. ^ „Полл схоwс мајоритy агаинст јоб фор Саркозy'с сон”. Реутерс.цом. Приступљено 5. 5. 2016. 
  20. ^ „Саркозy'с сон Цлимбс Неw Рунг Он Политицал Ладдер”. даље.цом. Континео оглашавање д.о.о. 16 Јуне 2008. Приступљено 5. 5. 2016. 
  21. ^ „Апрèс Јеан, ун цоуп де поуце де л'Елyсéе поур Пиерре Саркозy”. Руе89.цом. Приступљено 5. 5. 2016. 
  22. ^ „Апрèс Јеан, л'Елyсéе се мет ау сервице де Пиерре Саркозy”. Либератион.фр. Приступљено 5. 5. 2016. 
  23. ^ „Марриаге тиес ин Индиан Цорпорате Сецтор”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  24. ^ „хттп://www.нyтимес.цом/2012/04/12/wорлд/асиа/12ихт-леттер12.хтмл?_р=1”. Приступљено 5. 5. 2016.  Спољашња веза у |титле= (помоћ)
  25. ^ „хттп://www.смх.цом.ау/цоммент/непотисм-тхе-wаy-тхеy-до-политицс-ин-индиа-20140327-зqнпг.хтмл”. Приступљено 5. 5. 2016.  Спољашња веза у |титле= (помоћ)
  26. ^ Адам Беллоw (13. 7. 2004). Ин Праисе оф Непотисм. Кнопф Доубледаy Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-1-4000-7902-5. Приступљено 20. 6. 2013. 
  27. ^ Едwард Бехр (21. 5. 1991). Кисс тхе ханд yоу цаннот бите: тхе рисе анд фалл оф тхе Цеауşесцус. Виллард Боокс. стр. 175. ИСБН 978-0-679-40128-5. 
  28. ^ „Сеарцх он Елена Бăсесцу непотисм”. Заире.цом. Приступљено 21. 6. 2013. 
  29. ^ „Ла ларга царрера де ун хомбре полифацéтицо”. Ел Паíс. Приступљено 5. 5. 2016. 
  30. ^ „Глобал Публиц Релатионс: Спаннинг Бордерс, Спаннинг Цултурес”. Алан Р. Фреитанг, Асхли Qуесинберрy Стокес; Асхли Qуесинберрy Стокес (22 Децембер 2008). Приступљено 5. 5. 2016. 
  31. ^ „А wар странге ас фицтион”. Тхе Ецономист. Приступљено 5. 5. 2016. 
  32. ^ „Асиа Тимес Онлине:: Соутх Асиа неwс, буиснесс анд ецономy фром Индиа анд Пакистан”. Нов 11, 2010 (2010-11-11), Атимес.цом. Приступљено 5. 5. 2016. 
  33. ^ „Тхе Накед Трутх”. Еммануел Адетула; цалибре (0.7.50) (6 Април 2011),Xлибрис Цорпоратион. п. 71. ISBN 978-1-4568-8753-7. Приступљено 5. 5. 2016. 
  34. ^ „Цхáвез фамилy доггед бy непотисм цлаимс”. Симон Ромеро (18 Фебруарy 2007),Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 5. 5. 2016. 
  35. ^ „Национал y Политица - елуниверсал.цом”. Бусцадор.елуниверсал.цом. Приступљено 5. 5. 2016. 
  36. ^ „Бан он МП споусе јобс 'ессентиал'. ББЦ Неwс. Приступљено 5. 5. 2016. 
  37. ^ „Цоунциллор турнс лигхтс греен фор даугхтер'с wеддинг”. Стокес, Паул (18 Оцтобер 2005),Тхе Телеграпх (Yорк, УК). Приступљено 5. 5. 2016. 
  38. ^ „Цхиеф цонстабле ремаинс деспите цаллс фор ресигнатион”. ББЦ Неwс (Нортх Yорксхире, УК). Приступљено 5. 5. 2016. 
  39. ^ „ДУП'с тwо трибес”. Белфаст телеграпх. Приступљено 5. 5. 2016. 
  40. ^ „Енцyцлопедиа оф Wхите-Цоллар & Цорпорате Цриме”. Лаwренце M. Салингер (2005), 2. пп. 374–375. ISBN 9780761930044. Приступљено 5. 5. 2016. 
  41. ^ „Тхе Пресидентиал-Цонгрессионал Политицал Дицтионарy”. Јеффреy M. Еллиот; Схеикх Р. Али (1 Септембер 2007), Wилдсиде Пресс ЛЛЦ. п. 88. ISBN 978-1-4344-9140-4. Приступљено 5. 5. 2016. 
  42. ^ „D.C. airport authority employment is frequently a family affair”. Thomson, Cheryl W. (8 December 2012), Washington Post. Приступљено 5. 5. 2016. 
  43. ^ „Airports authority must clean up its act on nepotism”. Editorial Board (10 December 2012),The Washington Post. Приступљено 5. 5. 2016. 
  44. ^ „http://www.crossingbroad.com/2016/04/reports-nepotism-to-replace-sam-hinkie-as-sixers-gm.html”. Приступљено 5. 5. 2016.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  45. ^ „Mugabe accused of 'bedroom coup' as he prepares his wife for presidency”. Thornycroft, Peta; Blair, David (31 October 2014),The Telegraph. Приступљено 5. 5. 2016. 
  46. ^ „EXTRA: Nepotism in the Director's Chair 1 Share Tweet 0”. Hollywood.com. 2000-04-21. Archived from the original on 2013-01-03. Приступљено 5. 5. 2016. 
  47. ^ „http://www.imdb.com/name/nm0000115/bio”. Приступљено 5. 5. 2016.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  48. ^ „Nepotism at Work”. Safeworkers.co.uk. 2013-04-20. Приступљено 5. 5. 2016. 
  49. ^ „Is Nepotism So Bad?”. Kneale, Klaus,Forbes. Приступљено 5. 5. 2016. 
  50. ^ „Favoritism, Cronyism, and Nepotism”. Judy Nadler and Miriam Schulman,Santa Clara University. Приступљено 5. 5. 2016. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]