Коља Мићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Коља Мићевић
Фотографија Коље Мићевића.jpg
Фотографија Мићевића са својим делима из 2009.
Датум рођења(1941-02-15)15. фебруар 1941.
Место рођењаБања Лука
 Краљевина Југославија
Датум смрти17. новембар 2020.(2020-11-17) (79 год.)
Место смртиБања Лука, Република Српска
 Босна и Херцеговина

Коља Мићевић (Бања Лука, 15. фебруар 1941Бања Лука, 17. новембар 2020) био је српски преводилац, пјесник, есејиста и публициста. Живио је и радио у Паризу. Био је члан Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Републике Српске и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

Мићевић је превео Дантеову Божанствену комедију на француски и српски језик, комплетан поетски опус Едгара Алана Поа, готово све класике и друге релевантне француске пјеснике, Ризницу Брунета Латинија, неколико средњовјековених романа у стиху, сонете Франца Прешерна, поједина дјела Федерика Гарсија Лорке и многе друге преводе. Поред пријеводилачког рада писао је поезију на српском и француском језику, есеје, музиколошка дјела, чланке, огледе о преводилаштву и публицистичка дјела.

Описиван од стране савременика као ренесансни човјек, Мићевић је за свој рад награђен је бројним националним признањима, Златном медаљом Француске академије и проглашен је почасним грађанином Бањалуке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Мићевић је био стручњак за Дантеов опус и преводилац његових капиталних дјела.

Отац му је био ковач и солунски борац а мајка домаћица.[1] Мићевић је био десето дијете у породици.[1] Други свјетски рат је провео са мајком, док му је отац завршио у логору а сестра Зора се борила у партизанима. Усташе су Мићевића и његову мајку у том периоду принудно покатоличиле. У Бањој Луци је завршио основну школу и гимназију. У младости се активно бавио спортом.[2] Студирао је Свјетску књижевност на Филолошком факултету у Београду.[3]

Радио је као лектор за Српскохрватски језик на Сорбони и обављао је функцију савјетника за културу Амбасадора БиХ у Француској.[4]

Прије распад Југославије 1989. са неколико истакнутих умјетника се залагао за оснивање удружења „Независни писци Југославије”.[5] Напуштање Бања Луке и завичаја доживљавао је као принуђени егзил.[6]

Био је члан дирекције медитеранског француског фестивала Voix Vives из Сета, задужен за подручје некадашње Југославије.[7]

Његов превод Комедије и појединих других дјела цртежима је обогатио Владимир Величковић.[8] Мићевић је одржао серију предавања на тему Данте наш близанац (Dante notre Gémeau) у Италијанском културном центру у Паризу.[3]

Преминуо је од посљедица вируса Ковид-19.[9]

Савременици су га називали „ренесансним човјеком”.[10][11]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Милош Н. Ђурић, 1972.[3]
  • Награда београдских клокотриста, за збирку Штрик и Шија[3]
  • Награда Станислав Винавер[3]
  • Награда Сретен Марић[3]
  • Награда Мирослав Антић[3]
  • Кочићева награда[3]
  • Вукова награда[3]
  • Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда[3]
  • Златна медаља Француске академије 1989. за ширење француске културе и језика[3]
  • Кочићево перо[12]

Дјела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Стопа Сна[13]
  • Нити
  • Море
  • Штрик и шија, 365 варијација на Вијонов катрен
  • Први избор
  • Римагинације
  • Кристал успомена
  • Први избор
  • Икар-Icarem, Двојезичне пјесме, француско-српски
  • Стање Никога
  • Клавиринт
  • Виновник
  • Eros in Melos
  • L’Homme alarmé (на Француском језику)
  • Le lit défait
  • Monsieur le Serpent
  • Mozart rencontre scarlatti
  • La rue des amants d’hier
  • Au clair de la france
  • Robinsong
  • Le petit testament bosniaque
  • Histoire gymnopédique de la poésie francaise

Музикологија[уреди | уреди извор]

  • Свете, лаку ноћ!
  • Моцарт сусреће Скарлатија
  • Моцарт, Злочин Марије Терезије
  • Лирска историја музике, од Питагоре до Баха, I-IV
  • Музички роман. 1, Од Јувала до Моцарта
  • Музички роман. 2, У Моцартовом сазвежђу
  • Музички роман. 3, Од Моцарта до Моцарта
  • Музички роман. 4, Међучин
  • Музички роман. 5, Хтели бисте написати фугу!
  • Џепна историја музике
  • Свете, лаку ноћ, о кантатама Јохана Себастијана Баха

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Превео и објавио све велике и мање значајне француске песнике у осам антологија и тридесетак књига од Трубадура до Стефана Малармеа и Пола Валерија.
  • Мићевић је преводио и са енглеског, шпанског, италијанског, словеначког, као и са српског и словеначког на француски и француског на словеначки.
  • Антологија тртубадурске поезије
  • Француска поезија од 1400. до 1800
  • Нарцис говори, француска поезија 19. стољећа
  • Књига француских сонета
  • Антологија француских балада и шансона
  • Четири доба француске поезије, I-IV
  • Жива антологија франуске поезије, д 11. до 20 столећа, I-III
  • Кретјен де Троа - Ланселот, витез на таљигама
  • Кретјен де Троа - Парсифал, легенда о светом гралу
  • Кретјен де Троа - Филомела
  • Марија од Француске - Приче у стиху
  • Марије од Француске - Орлови нокти
  • Берул - Тристан и изолда
  • Гијом де Лорис - Роман о ружи
  • Гијом де Машо - Венерин облак (прича о истини)
  • Шарл Орлеански - Баладе, шансоне и ронда
  • Франсоа Вијон - Завештања
  • Морис Сев - Делиа узор чисте врлине
  • Холбајн Млађи - Плес смрти
  • Жан де ла Фонтен - Басне
  • Виктор Иго - Контемплације (избор)
  • Виктор Иго - Шекспир
  • Виктор Иго - Призивање духова на џерзију
  • Шарл Бодлер - Цвеће зла
  • Стефан Маларме - Песме, двојезично
  • Стефан Маларме - Поезија
  • Стефан Маларме - Дворац наде, избор поезије
  • Жил Лафорг - Јадиковка над јадиковкама
  • Жил Лафорг - Упијач бескраја
  • Тристан Цара - Приближни човек
  • Виктор Сегален - Стеле Виктора Сегален
  • Гијом Аполинер - Бестијариј или орфејева пратња
  • Les saluts slaves: Une anthologie poétique, Антологија поезије југословенских песника, са српског на француски, изабране пјесме од 1800. до 1900
  • Пол Валери - Између јутра и палме, избор поезије
  • Пол Валери - Песме, сабране песме
  • Пол Валери - Словар
  • Пол Валери - Отрво ксифос, избор прозе
  • Пол Валери - Начела чисте и примењене анаархије
  • Пол Валери - Свеске, I-IV
  • Пол Валери - Моја позоришта
  • Пол Валери - Медитеранска надахнућа
  • Пол Валери - Poésie brute, сирова поезија
  • Пол Валери - Естетичко искуство
  • Сор Хуана де ла Круз - Први сан
  • Федедрико Гарсија Љорка - Цигански романсеро
  • Федерико Гарсија Љорка - Поезија
  • Аријел Лансани д - Рђа и спокој
  • Едгар Алан По - Гавран и друге песме
  • Есгар Алан По - Гавран и све друге песме
  • Девет верзија дјела Гавран Едгара Алана Поа, с енглеског на француски
  • Џон Тејлор - Окно, са Сањом Зекановић
  • Данте Алигијери - Vita nova
  • Данте Алигијери - Риме (избор)
  • Данте Алигијери - Комедија
  • Брунето Латини - Ризница
  • Брунето Латини - Le petit trésorрунет
  • Ђовани Пасколи - Последње путовање
  • Франце Прешерн - Сонетни венац ‒ сонети несреће
  • L'Ultime Aimé, избор поезије Франца Прешерна
  • France Preseren - Lеs poésies complètes
  • Les saluts slaves, антологија југословенских песника
  • Од Франца Прешерна до Иве Андрића и Милоша Црњанског

Есејистика и друге публикације[уреди | уреди извор]

  • Константе и превиди, огледи из преводилаштва поезије
  • Афричка легенда, огледи из преводилаштва
  • Прим, прев, огледи из преводилаштва
  • Jersey my death, измаштани градови Виктора Игоа
  • Данте шаље секунданте
  • Осам влашића, о француским симболистима
  • Крило времена се склапа, о пригодим стиховима Стефана Малармеа
  • Данте Вијон Моцарт
  • Данте-Миљковић: прво певања
  • Ресторан, астро-гастро роман-трилер

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Jeremić, Zoran (2020-11-19). „Kolja Mićević, svet po Danteu”. MINUT DO DVANAEST (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17. 
  2. ^ Maksimović, Nevena (2020-11-18). „Kolja Mićević domaću književnost smjestio u svjetske okvire”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „У Бањалуци преминуо песник Коља Мићевић”. Politika Online. Приступљено 2020-12-16. 
  4. ^ Milojević, Milkica. „"HARIZMA KOJA JE OČARALA PARIZ" Bivši ambasador BiH u Francuskoj o Kolji Mićeviću”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17. 
  5. ^ Nonin, Piše: Gordana. „Iz pesme „Preteča“ Kolje Mićevića”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17. 
  6. ^ Jeremić, Zoran (2020-11-19). „Kolja Mićević, svet po Danteu”. MINUT DO DVANAEST (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17. 
  7. ^ „Najvažnije vijesti svakog dana”. pobjeda. Приступљено 2020-12-17. 
  8. ^ Cvijić, A. „Danteova Komedija”. Politika Online. Приступљено 2020-12-17. 
  9. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Preminuo Kolja Mićević”. DRUŠTVO - RTRS. Приступљено 2020-12-17. 
  10. ^ „HVALIO GA JE ČAK I KRLEŽA: Odlazak vrhunskog prevodioca, pesnika i esejiste Kolje Mićevića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16. 
  11. ^ „SAVREMENICI O KOLJI MIĆEVIĆU: Posljednja renesansna ličnost Banjaluke” (на језику: босански). Приступљено 2020-12-17. 
  12. ^ Kremenović, Mladen. „Kočićev „barutni“ jezik”. Politika Online. Приступљено 2020-12-17. 
  13. ^ „Посљедњи поздрав за Кољу Мићевића” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]