Пређи на садржај

Културно друштво „Златна реч”

С Википедије, слободне енциклопедије
Културно друштво „Златна реч”
Kulturverein "Goldenes Wort"
ОснивачСлавица Клајн
Датум оснивања21. април 2016
Типудружење грађана
Наменаочување и представљање српског језика, културе и традиције
ЛокацијаАустрија
СедиштеJohannesweg 7, 2291 Ласе, Доња Аустрија, Аустрија
Службени језицисрпски, немачки
ПредседникСлавица Клајн

Културно друштво „Златна реч” (нем. Kulturverein "Goldenes Wort") је удружење стваралаца са седиштем у Ласеу у Доњој Аустрији.[1][2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Оснивач и председник Културног друштва „Златна реч” Славица Клајн

Основано је 21. априла 2016. године у Ласеу надомак Беча. Његов оснивач, први и актуелни председник је песник, прозни писац и хуманитарац Славица Клајн.[3]

Друштво има значајну улогу у културном животу Срба у Аустрији, а сарађује и са ствараоцима из матице Србије.[4] Приређивач је Фестивала српско-аустријске културе и уметности (SÖFKU), један од организатора песничких вечери на тему „Стоп насиљу над женама” у Аустрији,[5] те других књижевних вечери, изложби и осталих манифестација које за циљ имају очување и представљање српског језика, културе и традиције у Аустрији и повезивање српског и аустријског стваралаштва, нарочито младих и неафирмисаних аутора.[6]

Оснивач Златне речи Славица Клајн средствима прикупљеним од продаје књига на промоцијама помаже рад манастира Свете Петке у Извору код Параћина и породице којима је то потребно.[7]

Рад Златне речи повезан је са Културно-историјским центром „Српска круна” из Крагујевца.

Најзначајнија манифестација коју Културно друштво „Златна реч” приређује је међународни „Фестивал српско-аустријске културе и уметности” (SÖFKU). Први је одржан 2017. године и сваки је посвећен неком од српских великана који су свој народ најбоље презентовали у свету или који су на свом путу имали додирних тачака са Аустријом. Уједно, насловни великан увек је тема зборника који садржи радове учесника. Фестивал чине књижевне вечери, изложбе, панел-дискусије... Осим званичног дела програма, учесницима фестивала је на располагању и обилазак бечких знаменитости. Исто тако, сам фестивал се одржава у некој од њих, па је, примера ради, други по реду одржан у палати Шенбрун.[8]

До сада је фестивал изнедрио следеће зборнике:

Сви зборници штампани су уз суфинансијску помоћ Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „У сусрет Светском дану поезије”, РТС, 20. март 2019. Посећено 5. јануара 2023.
  2. ^ Биографија Славице Клајн, Петрушка настамба, 2022. Посећено 5. јануара 2023.
  3. ^ „Славица Клајн: жена витез”, РТС, 26. септембар 2016. Посећено 5. јануара 2023.
  4. ^ „Прва збирка песама и прича тринаестогодишњег Димитрија Дмитровића Бескрајно поље стиховима, Rasejanje.info, 8. март 2022. Посећено 5. јануара 2023.
  5. ^ „Српска заједница у Бечу поручила Стоп насиљу над женама, РТС, 28. новембар 2016. Посећено 5. јануара 2023.
  6. ^ „Признање Златне речи књижевнику Радовану Милићу” Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2022), Наши у свету, 20. децембар 2018. Посећено 5. јануара 2023.
  7. ^ „Промоције и продаје књига у Бечу као помоћ манастиру Св. Петке код Параћина”, Rasejanje.info, 24. јун 2022. Посећено 5. јануара 2023.
  8. ^ „Други међународни књижевни фестивал у Бечу”, Показивач, 23. октобар 2018. Посећено 5. јануара 2023.
  9. ^ „Обележено 40 година од смрти Милоша Црњанског у Бечу”, РТС, 12. децембар 2017. Посећено 5. јануара 2023.
  10. ^ „Српско-аустријски фестивал САФКУ трећи пут међу Србима”, РТС, 16. март 2020. Посећено 5. јануара 2023.
  11. ^ „Зборник Кроз Вуково слово – ћирилица, обичаји и ми, РТС, 24. фебруар 2021. Посећено 5. јануара 2023.
  12. ^ „Беч: изложба Српска револуција и стварање модерне државе Србије (1804–1878), РТС, 5. децембар 2016. Посећено 5. јануара 2023.
  13. ^ „Обредни хлеб и славски колач, симболи живота”, РТС, 19. октобар 2017. Посећено 5. јануара 2023.