Кутина
| Кутина | |
|---|---|
 Погон Петрокемије у Кутини | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  13.773 |
| Агломерација (2011.) | 22.815 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 28′ 47″ С; 16° 46′ 32″ И / 45.4796172° С; 16.7756027° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Кутина Кутина на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Златко Бабић (ХДЗ) |
| Поштански број | 44320 |
| Позивни број | +385 44 |
| Регистарска ознака | KT |
| Веб-сајт | |
| http://www.kutina.hr | |
Кутина је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Налази се у регији Мославина. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 22.815 становника, а у самом насељу је живело 13.773 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]У месту је од 1850. године организован Срески суд.
Почетком 20. века Кутина са својим православним Србима потпада као парохијска филијала селу Ступовачи.[2]
Пред Други светски рат варошица Кутина има око 5.000 становника.
Привреда
[уреди | уреди извор]Годишњи вашар у Кутини се одржавао 3. децембра 1853.[3]
У међуратном периоду варошица Кутина је била позната по виноградарству. Скоро свака кућа је имала виноград и одатле се вино на велико извозило - по 2000 вагона годишње. Године 1937. ту је било 25 трговачких радњи и око 120 занатских радионица. Постојала су месна удружења тих делатника.[4] Ту ради приватна електрична централа која даје осветљење.
Исте 1937. године у Кутини се радило на инсталацијама будуће Гасне централе која је требало да место снадбева гасом за осветљење и погон машина. Плинска централа је постављена надомак месне Жељезничке станице.
Култура и образовање
[уреди | уреди извор]Године 1937. у Кутини поред Основне, радиле су и Државна грађанска и Занатска средња школа. Поменута Државна мешовита грађанска школа је од марта 1937. године понела име "Краљевић Томислав".[5] Та школа је имала 1937. године "занатско-индустријски правац".
Становници Кутине су пред Други светски рат били укључени у рад друштава: Соколско друштво, Хрватска читаоница, Ватрогасна чета, Црквено певачко друштво, Спорт клуб "Мославина" (фудбалски; основан 1919).[6] Постојала је у месту Израелитска (Јеврејска) црквена општина са рабином (1924).
Становништво
[уреди | уреди извор]Попис 2001.
[уреди | уреди извор]По попису из 2001. године у Граду је живело 24.597 становника, од тога у самој Кутини 14.814 становника. Град Кутина има 23 насељена места.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]По попису становништва из 1991. године, општина Кутина је имала 39.520 становника, распоређених у 48 насељених места.
| година пописа | укупно | Хрвати | Срби | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 1991 | 39.520 | 32.772 (82,92%) | 3.105 (7,85%) | 781 (1,97%) | 2.862 (7,24%) |
По попису из 1991. године у општини Кутина је живело 607 Чеха.
Бивша велика општина Кутина је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Кутина и општине: Велика Лудина и Поповача.
Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:
| * | укупно | Хрвати | Срби | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| град Кутина | 24.829 | 19.059 (76,76%) | 2.933 (11,81%) | 701 (2,82%) | 2.136 (8,60%) |
| општина Велика Лудина | 2.869 | 2.701 (94,14%) | 10 (0,34%) | 9 (0,31%) | 149 (5,19%) |
| општина Поповача | 11.822 | 11.012 (93,14%) | 162 (1,37%) | 71 (0,60%) | 577 (4,88%) |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Кутина је имало 14.992 становника, следећег националног састава:
Управа
[уреди | уреди извор]Градоначелник је Златко Бабић из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Дубравка Угрешић, хрватска књижевница.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
- ^ "Војвођанин", Беч 1853.
- ^ "Правда", Београд 10. новембра 1937.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1937.
- ^ "Правда", Београд 25.јул 1939.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт (језик: хрватски)
| ||
| Бивша насеља | ||
| Градови |  | |
|---|---|---|
| Општине | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
