Манастир Денковац
| Манастир Денковац | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Оснивање | 13. век, |
| Оснивач | Краљ Драгутин |
| Управник | архимандрит Онуфрије Вранић |
| Реоснован | 1979. године у време игумана манастира Петра Денковачкога |
| Место | Велике Пчелице |
| Држава |  Србија |
Манастир Денковац, се налази у месту Велике Пчелице на територији Града Крагујевца посвећен Успенију Пресвете Богородице је манастир епархије шумадијске Српске православне цркве.
Историја[уреди | уреди извор]
Сачувани рукописи сведоче да се манастир Денковац првобитно звао Северин. Под тим именом се помиње у турском попису из 1530. године, када је окончана обнова Успенијског храма.
Подигнут је на месту остатака средњовековног манастира, у долини Дуленске реке, недалеко од села Велике Пчелице.
Црквено предање оснивање манастира везује за краља Драгутина (крај XIII и почетак XIV века), док неки везују за турско доба, за три сестре које су истовремено подигле манастире Денковац, Ралетинац и Саринац.
Група археолога Археолошког института из Београда својим истраживањима наговестили су да би левачки манастири могли припадати „преднемањићком времену”, чак ранохришћанском периоду.[1]
Манастир је остао без монаштва у XVII веку. Његова обнова је започета 1965. године, и трајала је до 1987. године обновио га је и подигао из рушевина игуман манастира схиархимандрит Петар Денковачки.[2]
Манастирска црква саграђена је у моравском стилу, кров је полуобао, покривен бакарним лимом.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Улаз у порту манастира -
Манастирска капела -
Звоник
-
Манастирска црква -
Конак
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171—172
- ^ Денковац поново оживео (Каленић, број 6/1987, стр. 12-14)[мртва веза]
- ^ Епархија шумадијска ДЕНКОВАЦ — Успенија Пресвете Богородице
Литература[уреди | уреди извор]
- М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182.
- Т. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборник V, Београд 1903, 499.
- Ј. Митровић, Јагодински округ до 1822. године, Темнићки зборник I, Београд 1932, 27.
- В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 86.
- Неодређена средњовековна традиција, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171—172.
- Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 108.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 24.
- П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947—1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 177—179.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2017)
- Епархија шумадијска ДЕНКОВАЦ — Успенија Пресвете Богородице
