Манастир Павловац

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Светог Николаја - Павловац
Wiki Šumadija IX Pavlovac Monastery 294.jpg
Манастир Павловац
Опште информације
МестоКораћица
ОпштинаМладеновац
Држава Србија
Време настанка1417. године.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникСПЦ Епархија шумадијска - Крагујевац
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Манастир Светог Николаја - Павловац налази се у космајском селу Кораћици. Добио је име по селу Павловци у чијем атару се налазио до 1690. године када су и село и Манастир уништени од стране Турске војске. Налази се на јужној падини Космаја у данашњем селу Кораћице. Припада шумадијској епархији.[1] Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[2][3][4]

Историја[уреди | уреди извор]

Подигнут је по наредби деспота Стефана Лазаревића[5], а манастир су изградили ученици Рада Боровића (Рада неимара) који је био деспотов дворски архитекта.[6] У манастиру је српски деспот Стефан Високи 21. новембра 1425. године издао "разрешницу" неколицини дубровачких трговаца, који су били његови цариници.[7] Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. За време Турака у другој половини 16. века у турским пописима убележен је манастир Павловац под Космајем, са четири монаха.[8][9]

У Павловцу је патријарх Арсеније Црнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. године. Међутим, братство манастира није могло напустити овај Божји дом па су их Турци све убили а манастир спалили и разорили.[10] Њихове мошти налазе се у темељу цркве посебно обележени.[11]

У 19. веку код космајског села Кораћице налазила се стара црквина Павловац. Били су то остаци порушеног српског православног манастира Павловца.[12] О обнови се размишљало 1935.[13]

Манастир је обновљен 1967. године. Грађен је од ломљеног камена и живог креча. Систематска археолошка истраживања извршена су 1973-1974. године.[14] Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве.[15][16]

Манастир је посвећен Светом Николи, и то је храмовна слава. [17]

Сава Петровић је био монах манастира од 2007. до 2010.

Зановљен је манастир 1990. године, а сада је у њему једини монах, настојатељ Гаврило. Град Београд је 1990. године даровао азбестни монтажни објекат, који је функционисао као привремени конак.[18]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ж. Татић, Павловац под Космајем, Старинар III, трећа серија , 1925,1–9
  2. ^ Ј. С. Ћирић, Манастир Павловац, Досадашња истраживања и нова за-пажања о архитектури манастирског комплекса, Зборник Народног Музеја XIX–2 , 2010,35–63.
  3. ^ Њ. Св, Патријарх обишао је два стара манастира – Тресије и Павловац, Политика, 20. јул 1935. године, 9
  4. ^ С. Мојсиловић, Средњовековни манастир у Павловцима на Кос-мају, просторно-архитектонска студија. Саопштење XIII, Београд 1981,127–146
  5. ^ Србољуб Ђ. Стаменковић: "Географска енциклопедија Србије", Београд 2001.
  6. ^ В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950.
  7. ^ Деспот Стефан Лазаревић: "Књижевни радови", Београд 1979.
  8. ^ Татјана Суботић-Голубовић: "Serbian manuscript tradition from 1557 until the middle of the XVIIth century", Београд 1999.
  9. ^ Ж. Татић, Павловац под Космајем, Трагом велике прошлости, Светогорска писма и монографске студије старе српске архитектуре, Београд 1929, 257–265
  10. ^ М. Поповић, Археолошка ископавања у Манастиру Павловцима, Саопштења XIII, 1981, 115–125.
  11. ^ М. Поповић, Манастир Павловац, Старинар н.с. XXX (1979), 1980,75–81
  12. ^ Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876.
  13. ^ „Политика”, 20. јул 1935
  14. ^ M. Popović, Manastir Pavlovac u Koraćici, Arheološki pregled 16, 974,32–33
  15. ^ M. Popović, Manastir Pavlovac u Koraćici (Kosmaj), Arheološki pregled 15, 1973, 125–127
  16. ^ П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947–1997, Шематизам , Н. Јованчевић (ур.), Крагујевац 1997,212–214.
  17. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/манастир павловац
  18. ^ "Политикин Магазин", Београд 19. мај 2019.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]