Манастир Павловац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Павловац
Manastir pavlovac1.jpg
Манастир Павловац
Опште информације
МестоКораћица
ОпштинаМладеновац
Држава Србија
Време настанка1425. године.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Манастир Павловац налази се у космајском селу Кораћици крај Павловачког потока, по коме је и добио име. Налази се на јужној падини Космаја. Припада шумадијској епархији. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Историја[уреди]

Манастир Павловац и рушевине старог манастира

Подигнут је по наредби деспота Стефана Лазаревића[1], а манастир су изградили ученици Рада Боровића (Рада неимара) који је био деспотов дворски архитекта. У манастиру је српски деспот Стефан Високи 21. новембра 1425. године издао "разрешницу" неколицини дубровачких трговаца, који су били његови цариници.[2] Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. За време Турака у другој половини 16. века у турским пописима убележен је манастир Павловац под Космајем, са четири монаха.[3]

У Павловцу је патријарх Арсеније Чарнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. године. Међутим, братство манастира није могло напустити овај Божји дом па су их Турци све убили а манастир спалили и разорили. Њихове мошти налазе се у темељу цркве посебно обележени.

У 19. веку код космајског села Кораћице налазила се стара црквина Павловац. Били су то остаци порушеног српског православног манастира Павловца.[4]

Манастир је обновљен 1967. године. Грађен је од ломљеног камена и живог креча. Систематска археолошка истраживања извршена су 1973-1974. године. Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве.

Манастир је посвећен Светом Николи, и то је храмовна слава. [5]

Зановљен је манастир 1990. године, а сада је у њему једини монах, настојатељ Гаврило. Град Београд је 1990. године даровао азбестни монтажни објекат, који је функционисао као привремени конак.[6]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Србољуб Ђ. Стаменковић: "Географска енциклопедија Србије", Београд 2001.
  2. ^ Деспот Стефан Лазаревић: "Књижевни радови", Београд 1979.
  3. ^ Татјана Суботић-Голубовић: "Serbian manuscript tradition from 1557 until the middle of the XVIIth century", Београд 1999.
  4. ^ Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876.
  5. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/манастир павловац
  6. ^ "Политикин Магазин", Београд 19. мај 2019.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]