Манастир Пиносава

Црква Светог арханђела Гаврила и собрашица у Кусатку
Црква Светог арханђела Гаврила и собрашица у Кусатку
	Црква Светог арханђела Гаврила
Опште информације
Место	Кусадак
Општина	Смедеревска Паланка
Држава	Србија
Време настанка	14. век
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Манастир Светог Арханђела Гаврила, у народу познат као Манастир Пиносава, налази се у селу Кусадак у општини Смедеревска Паланка. По предању манастир је подигнут још у 14. веку, а подигао га је Свети кнез Лазар. У време после пада Лазареве Србије, манастир је срушен од стране Турака. Обновила га је девојка са Косова по имену Пиносава око 1440. године, у време деспота Ђурђа Бранковића. По тој девојци Пиносави манастир је добио и име у народу. У време аустријско-турског рата у коме су Срби били савезници Аустрије, и потоње Велике сеобе Срба, Манастир Пиносава је потпуно срушен 1690. године. Тада је страдало братство манастира и прекинут је монашки живот. Убрзо је обновљен храм али само као црква брвнара и као парохијска богомоља, јер је тада ово свето место изгибуло функцију манастира. Парохијска црква брвнара је због потребе за већим храмом срушена и саграђен је велики камени храм у периоду од 1841. до 1847 године. Почетком 21. века, ово свето место, поново, 2003. године постаје манастир. Владика Шумадијски Јован је тада послао прве монахе и благословио да после преко 310 поново почне монашки живот у Кусатку. Храм и Собрашница у Манастиру Пиносава, као целина, представљају непокретна културна добра. Садашњи старешина манастира је архимандрит Петар Драгојловић.^[1]

Историја

Храм Светог Архангела Гаврила познат и као Манастир Пиносава, подигнут је 1847. године, на месту старе цркве брвнаре, у храстовој шуми три километра од центра села. Манастир Пиносава, по предању, из доба је Светог Цара Лазара и у њему се причешћивана војска из тог краја пред одлазак у Косовску битку 1389.. У Селишту, где се налази манастир, северно од данашњег насеља, некада је било и старо село Кусадак.

Манастирска црква изведена је као једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се надовезује олтарски простор на истоку и припрата са масивним барокним звоником на западу. Спада међу ретке сакралне грађевине зидане од камена током 19. века у овом делу Србије. Фасадну декорацију одликује извођење кордон и кровног венца са акцентом на зону прозорских отвора са пиластрима повезаним стилизованим, сараценским луцима. Посебна пажња посвећена је обради западног и северног портала клесаних у камену и декорисаних геометријским и флоралним орнаментом.

Мермерне надгробне плоче постављене на соклу цркве, на источној и северној фасади, сведоче да се овде налазе гробови Милоја Поповића Ђака, Вујице Вулићевића кнеза смедеревске нахије, његовог брата Ђуше и пуковника Ранка Мајсторовића члана Српског совјета.

Стари иконостас осликао је 1832. године Јања Молер, али је он замењен високом олтарском преградом коју је 1929/1931. године урадио дебарски мајстор Нестор Алексијевић са синовима. У цркви се чувају вредне богослужбене књиге и предмети. Међу њима посебно се издваја златни путир који су 1844. године поклонили за откуп грехова Вујице Вулићевића његови синови.

Североисточно од цркве налази се собрашица, за коју се претпоставља да је подигнута у истом периоду кад и црква. У основи је правоугаоног облика, изведена на темељу од опеке који носи бондручну конструкцију од храстовог дрвета, са кровом на четири воде покривеним ћерамидом. Димензије собрашице су 11,25×3,85 м