Манастир Драча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Драча
Manastir Draca.jpg
Манастир Драча
Опште информације
МестоДрача, Крагујевац
ОпштинаКрагујевац
Држава Србија
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникСПЦ Епархија шумадијска
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеКрагујевац
АдресаКрагујевачког октобра 184 34000
Званични веб-сајт

Манастир Драча припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Налази се десетак километара западно од Крагујевца, у котлини Драчке реке, на падинама брда Рујевице. Црква манастира је посвећена преносу моштију Светог Николаја. Комплекс манастира представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. [1]

Историја[уреди]

Према ктиторском натпису изнад улазних врата у наосу, цркву је 1734. године подигао оберкапетан крагујевачки Станиша Марковић Млатишума, а према предању, на месту садашње цркве постојао је средњовековни храм подигнут крајем 14. века, у коме је живео и умро светогорски монах и светитељ, преподобни Јов.

У прилог тврдњи да се само ради о обнови манастира и да је поново живописан храм, помињу се у историјским списима неке свештене личности које су живеле у манастиру пре обнове, као и да се приликом мањих истраживачких радова на живопису у цркви пронађени трагови старијег слоја фресака. Драчу познају и турски пописи 16. века, као манастир Светог Николе код села Драчице у нахији Лепеници.

Улаз у комплекс Манастира Драче

Током 18. и 19. века манастир је значајан духовни и културни центар овог дела Србије. У време Кочине крајине монаси Драче били су на страни Аустрије, па се и сам Коча Анђелковић у њему једно време крио, због чега је манастир тешко страдао. Нешто касније, у првој половини 19. века, Тома Вучић Перишић обновио је манастирске конаке и саградио двоспратни звоник на западном делу цркве. Игуман манастира Максим Јовановић се 1818. године јавља у Београду, као претплатник једне историјске књиге.[2] Неколико година, у трећој и четвртој деценији 19. века, Драча је била мирска црква, да би 1845. године потпала под управу манастира Враћевшнице, и у том статусу била до 1851. године. Од оснивања па све до 1958. године Драча је била мушки манастир. Од 1958. године, када управу преузима игуманија Јелена (Јокић), Драча је женски манастир.

У црквеној порти манастира сахрањен је Јован Димитријевић Добрача, командант српске војске у бици на Љубићу.

Архиктетура цркве[уреди]

Спољни изглед[уреди]

Манастирска црква је грађевина обновљена на триконхалним остацима и својом концепцијом, распоредом простора и декоративној обради фасаде припада моравској школи, са јасно израженом припратом, наосом и олтарским простором. Црква је са свих страна озидана правилно тесаним квадерима од жућкастог камена пешчара, у комбинацији са опеком, који се смењују до кровног венца. У горњем делу уграђивана је комбинација камена, опеке и сиге.

Бочно су постављене певничке апсиде, које полукружно излазе у равни подужних зидова. Црква има осмострану куполу, изнад централног простора, ослоњену на пиластре и припрату засведену полуобличастим сводом, који је са северне и јужне стране прихваћен преломљеним луцима. Са јужне стране је акросолијум са гробним саркофагом преподобног Јова.[3]

У 19. веку са западне стране дограђен је спратна кула са звоником у барокном стилу, који је постављен над мањим тремом са великим лучним отворима, засведен крстастим сводом. Улазни портал је са сликаном лунетом и фреском Светог Николаја.

Живопис[уреди]

Живопис манастира Драча представља непроцењиву вредност. Црква је осликана 1735. године, што је забележено у натпису над улазом. У потпуности сачуване фреске спадају у ред најбољих сликарских остварења из прве половине 18. века у Србији и приписују се сликарима из Мосхопоља.[3][4]

Сестринство манастира[уреди]

  • Јелена (Станковић), игуманија
  • монахиња Татјана,
  • монахиња Ефросинија,
  • монахиња Параскева.

Служашчи јеромонах[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Заопрокул/ Манастир Драча, Крагујевац”. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2014. Приступљено 2. 3. 2014. 
  2. ^ Константин Павловић: "Повјест о коначном избибелии гранцузскога воинства...", Будим 1818. године
  3. 3,0 3,1 „Манастир Драча”. Епархија шумадијска. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2018. Приступљено 17. 11. 2018. 
  4. ^ „Манастир Драча”. Споменици културе у Србији. Приступљено 17. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди]