Медвеђа (Деспотовац)

Координате: 44° 09′ 02″ С; 21° 20′ 19″ И / 44.150666° С; 21.338666° И / 44.150666; 21.338666
С Википедије, слободне енциклопедије
Медвеђа
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Пад 838
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 02″ С; 21° 20′ 19″ И / 44.150666° С; 21.338666° И / 44.150666; 21.338666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина146 m
Медвеђа на карти Србије
Медвеђа
Медвеђа
Медвеђа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35224
Позивни број035
Регистарска ознакаDE

Медвеђа је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 838 становника.

Овде се налазе Археолошко налазиште Идумум, Запис Јовановића храст (Медвеђа), Запис дуд код цркве (Медвеђа) и ОФК Братство Медвеђа.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1930. године) [1]

По предању Медвеђа је први пут била преко Ресаве на месту "Гуштер", па се отуда поместила код Старог Гробља, а одатле на данашње место. Узрок помештања је непознат. Село се дели на Горњу и Доњу Малу.

У Горњој су Мали:

  • Велисављевићи (90 к., Св. Јован); доселили се око 1730. године са Косова, са много оваца, дошла су четири брата: Велисав, Радојко, Радивоје и Миљко и по најстаријем брату је и цео род добио презиме, исти род је био и у Старој Медвеђи, те се рачуна као најстарији; од њих је био кнез Милисав Велисављевић.
  • Крсјанићи (15 к., Св. Јован), дошли из Балајинца (старом Крсти, Крсјану, било се удавило дете у каци са сурутком, а Турчин га тражио да за то плати глобу и он побегне у Медвеђу; у Медвеђи после кажу Турчину, да ту не живи никакав Крста, већ Крсјан, те му тако сакрију траг).
  • Новаци (30 к., Михољдан), дошли из Старог Аџибеговца.
  • Радивојци (8 к., Св. Јован) и Станојловићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Брестова.
  • Јованчевићи (10 к., Св. Никола), дошли из Вирина.
  • Шајкићи (10 к., Св. Никола), доселили се из Дражмировца.
  • Бакићи (6 к., Св. Никола), дошли из Грабовца, а тамо из Срема, те их зову Маџари.
  • Предићи (5 к., Св. Петка), дошли из Породина, били су Власи, па се посрбили.
  • Бркићи (6 к., Св. Никола), доселили се око 1890. године из Кованице, а тамо са Косова.

У Доњој су Мали:

  • Васићи (9 к., Ђурђевдан), Цигани торбари који не знају одакле су.
  • Бугарчићи (5 к., Св. Никола), доселили се из Великог Извора.
  • Маленовићи (6 к., Св. Врачи), доселили се из Купиновца, (стари Мален дошао је на имање као домазет).
  • Ђорићи (1 к., Св. Арханђел), доселили се ту из врањске околине.
  • Мијатовићи (15 к., Св. Јован Златоуст), дошли из Старе Медвеђе.
  • Радовановићи (1 к., Св. Трифун и Св. Арханђел), доселили се из Роанде од истоименог рода, старином су од Ђаковице.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Медвеђа живи 731 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 299 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.508
1953. 1.536
1961. 1.515
1971. 1.563
1981. 1.521
1991. 1.409 1.030
2002. 880 1.342
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
875 99,43%
Румуни
  
2 0,22%
Хрвати
  
1 0,11%
Руси
  
1 0,11%
непознато
  
1 0,11%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]