Медвеђа (Деспотовац)

Медвеђа
Медвеђа;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Деспотовац
Становништво
— 2011.	838
Географске карактеристике
Координате	44° 09′ 02″ С; 21° 20′ 19″ И / 44.150666° С; 21.338666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	146 m
	Медвеђа Медвеђа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35224
Позивни број	035
Регистарска ознака	DE

Медвеђа је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 838 становника.

Овде се налазе Археолошко налазиште Идумум, Запис Јовановића храст (Медвеђа), Запис дуд код цркве (Медвеђа) и ОФК Братство Медвеђа.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1930. године) ^[1]

По предању Медвеђа је први пут била преко Ресаве на месту "Гуштер", па се отуда поместила код Старог Гробља, а одатле на данашње место. Узрок помештања је непознат. Село се дели на Горњу и Доњу Малу.

У Горњој су Мали:

Велисављевићи (90 к., Св. Јован); доселили се око 1730. године са Косова, са много оваца, дошла су четири брата: Велисав, Радојко, Радивоје и Миљко и по најстаријем брату је и цео род добио презиме, исти род је био и у Старој Медвеђи, те се рачуна као најстарији; од њих је био кнез Милисав Велисављевић.
Крсјанићи (15 к., Св. Јован), дошли из Балајинца (старом Крсти, Крсјану, било се удавило дете у каци са сурутком, а Турчин га тражио да за то плати глобу и он побегне у Медвеђу; у Медвеђи после кажу Турчину, да ту не живи никакав Крста, већ Крсјан, те му тако сакрију траг).
Новаци (30 к., Михољдан), дошли из Старог Аџибеговца.
Радивојци (8 к., Св. Јован) и Станојловићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Брестова.
Јованчевићи (10 к., Св. Никола), дошли из Вирина.
Шајкићи (10 к., Св. Никола), доселили се из Дражмировца.
Бакићи (6 к., Св. Никола), дошли из Грабовца, а тамо из Срема, те их зову Маџари.
Предићи (5 к., Св. Петка), дошли из Породина, били су Власи, па се посрбили.
Бркићи (6 к., Св. Никола), доселили се око 1890. године из Кованице, а тамо са Косова.

У Доњој су Мали:

Васићи (9 к., Ђурђевдан), Цигани торбари који не знају одакле су.
Бугарчићи (5 к., Св. Никола), доселили се из Великог Извора.
Маленовићи (6 к., Св. Врачи), доселили се из Купиновца, (стари Мален дошао је на имање као домазет).
Ђорићи (1 к., Св. Арханђел), доселили се ту из врањске околине.
Мијатовићи (15 к., Св. Јован Златоуст), дошли из Старе Медвеђе.
Радовановићи (1 к., Св. Трифун и Св. Арханђел), доселили се из Роанде од истоименог рода, старином су од Ђаковице.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Медвеђа живи 731 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 299 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.508
1953.	1.536
1961.	1.515
1971.	1.563
1981.	1.521
1991.	1.409	1.030
2002.	880	1.342

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	875	99,43%
Румуни	2	0,22%
Хрвати	1	0,11%
Руси	1	0,11%
непознато	1	0,11%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	2
80+	19	23
75—79	27	41
70—74	49	51
65—69	42	45
60—64	26	35
55—59	23	24
50—54	23	27
45—49	22	22
40—44	22	11
35—39	23	29
30—34	28	27
25—29	18	24
20—24	20	18
15—19	15	17
10—14	26	24
5—9	25	22
0—4	12	18
Просек :	46,9	48,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	353	368	387	380	377	338	299

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	73	90	43	29	27	19	11	7	0	0	2,94

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	357	52	258	39	4	4
Женски	396	33	256	83	19	5
УКУПНО	753	85	514	122	23	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	170	118	0	1	18
Женски	108	82	0	1	4
УКУПНО	278	200	0	2	22
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	7	10	4	4
Женски	0	0	7	1	1
УКУПНО	0	7	17	5	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	1	1
Женски	1	0	2	4	2
УКУПНО	1	0	5	5	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	3	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]