Пређи на садржај

Никола Стојановић (политичар)

С Википедије, слободне енциклопедије
никола стојановић
Никола Стојановић
Лични подаци
Датум рођења(1933-08-19)19. август 1933.
Место рођењаЉубија, код Приједора, Краљевина Југославија
Датум смрти26. јун 2020.(2020-06-26) (86 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијаекономиста
Председник ЦК СК БиХ
Периодаприл 1978мај 1982.
ПретходникБранко Микулић
НаследникХамдија Поздерац

Никола Стојановић (Љубија код Приједора, 19. август 1933Београд, 26. јун 2020) био је економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. августа 1933. године у Љубији. Нижу гимназију је завршио у Приједору, а Средњу економску школу 1952. у Бањој Луци. На Економском факултету у Сарајеву дипломирао је 21. фебруара 1959. године.[1]

У Руднику гвоздене руде у Љубији радио је од фебруара 1959. до септембра 1961. када је као асистент почео радити у Вишој школи политичких наука у Сарајеву. Магистрирао је фебруару 1964. на Економском факултету у Загребу из области економике комуна. Након тога је изабран за доцента на Факултету политичких наука у Сарајеву за предмет Привредни систем и економска политика СФР Југославије.[1][2]

Од 1969. до 1971. био је директор Републичког завода за планирање и економска истраживања Босне и Херцеговине, а од 1971. стално је запослен на Економском факултету у Сарајеву у звању доцента на предмету Привредни систем. Од 1971. до 1974. био је члан Савезног извршног већа и Савезни секретар за тржиште и цене.[1][2]

Од 1974. налазио се на руководећим дужностима унутар Савеза комуниста Босне и Херцеговине. Од 1974. до 1978. био је секретар Извршног комитета ЦК СКБиХ, а председник Централног комитета СК Босне и Херцеговине био је од априла 1978. до маја 1982. године и члан Председништва СР Босне и Херцеговине.[2]

Биран је за члана Централног комитета СКЈ од Једанаестог конгреса СКЈ 1978. године. Од 1982. до 1986. био је члан Председништва ЦК СКЈ унутар чега је две године био секретар Председништва. Од 1986. до 1989. био је члан Председништва СР Босне и Херцеговине.[2]

Своју архивску грађу оставио је на чување Институту за хисторију Универзитета у Сарајеву.[2]

Преминуо је 26. јуна 2020. године у Београду.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Југословенски савременици, 995. стр.
  2. ^ а б в г д ђ „Umro Nikola Stojanović”. Historiografija.ba. 30. 6. 2020. Приступљено 30. 6. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970.