Цвијетин Мијатовић

цвијетин мијатовић
Цвијетин Мијатовић Мајо
Датум рођења	(1913-01-08)8. јануар 1913.
Место рођења	Лопаре, код Тузле Аустроугарска
Датум смрти	15. новембар 1993.(1993-11-15) (80 год.)
Место смрти	Београд, Србија СР Југославија
Супруга	Сибина Мијатовић; Мира Ступица
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1934.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945.
Чин	генерал-мајор у резерви
Амбасадор СФРЈ у СССР
Период	1961 — 1965.
Претходник	Лазар Мојсов
Наследник	Добривоје Видић
Председник ЦК Савеза комуниста БиХ
Период	1965 — 1969.
Претходник	Ђуро Пуцар Стари
Наследник	Бранко Микулић
Председник Председништва СФРЈ
Период	15. мај 1980 — 15. мај 1981.
Претходник	Лазар Колишевски
Наследник	Сергеј Крајгер
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања	југословенска одликовања: инострана одликовања:

Цвијетин Мијатовић и Николаје Чаушеску, 1967.

Цвијетин Мијатовић — Мајо (Лопаре, код Тузле, 8. јануар 1913 — Београд, 15. новембар 1993), учесник Народноослободилачке борбе, амбасадор и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 15. маја 1980. до 15. маја 1981. године обављао је функцију председника Председништва СФРЈ.

Биографија

Рођен је 8. јануара 1913. године у месту Лопаре, код Тузле. Потиче из сиромашне породице, његов отац Илија био је сеоски занатлија. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Тузли. Године 1932. уписао је Филозофски факултет у Београду.

Омладинском покрету приступио је још у вишим разредима гимназије у Тузли. По доласку на Београдски универзитет, укључио се у редове револуционарне студентске омладине и интензивно учествовао у свим њеним акцијама и демонстрацијама. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1934. године, а од 1934. до 1936. је био члан Универзитетског комитета КПЈ.

Због комунистичке делатности хапшен је и осуђиван, а 1935. године је био у логору у Вишеграду.

Године 1936. постао је инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а 1938. године је упућен у Босну, да ради на стварању нових партијских организација. По повратку из Босне, 1939. године, постао је члан Месног комитета КПЈ за Београд. Године 1940. поново је послат у Босну, где је у Тузли и околини, радио на стварању и јачању партијских организација.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, Цвијетин је активно радио на организовању и припремању устанка. Највећи део рата провео је у источној Босни, на разним руководећим војним и политичким дужностима.

Јуна 1941. године постао је политички комесар Штаба партизанских одреда за Тузланску област. Касније је обављао дужност политичког комесара Бирчанског партизанског одреда, члана Оперативног штаба за источну Босну, политичког комесара Шесте источно-босанске ударне бригаде и др.

Од јуна 1943. године био је секретар Обласног комитета КПЈ и секретар Обласног комитета Народноослободилачког фронта за Источну Босну. Био је члан Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) и члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), од другог заседања у Јајцу, новембра 1943. године.

Послератни период

После ослобођења Југославије, обављао је многе одговорне државне и партијске функције:

• министар у Влади/Извршном већу Народне Републике Босне и Херцеговине, од 1945. до 1958. године,
• директор листа „Комунист“, органа Савеза комуниста Југославије, од 1958. до 1961. године,
• амбасадор Југославије у Совјетском Савезу, од 1961. до 1965. године,
• председник Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, од 1965. до 1969. године,
• члан Председништва СФРЈ, од 1974. до 1984. године, а од 15. маја 1980. до 15. маја 1981. године и председник Председништва СФРЈ.

Биран је за члана Централног комитета СК Југославије, на Петом, Шестом, Седмом и Осмом конгресу СКЈ. Од Осмог конгреса, 1964. године, био је члан Извршног комитета ЦК СКЈ, а од октобра 1966. године и члан Председништва ЦК СКЈ. Био је члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, а од 1965. до 1969. и његов председник. Био је члан Савезног одбора ССРН Југославије, члан Централног одбора ССРН Босне и Херцеговине и члан Савета федерације. За народног посланика Скупштине СР Босне и Херцеговине и Савезне скупштине СФРЈ, биран је у више сазива.

Преминуо је 15. новембра 1993. године у Београду, и сахрањен је у обичној парцели на Новом гробљу у Београду, иако му је припадало место у Алеји народних хероја и Алеји заслужних грађана.

Гроб Цвијетина Мијатовића и његове породице, на Новом гробљу у Београду

Цвијетинова прва супруга, глумица Сибина Мијатовић (1929—1970), погинула је 1970. године у саобраћајној незгоди, после чега се он, 1973. године, оженио познатом југословенском глумицом Миром Ступицом (1923—2016). Из првог брака имао је две ћерке — Мирјану (1961—1991) и Мају (1966—1991). Мирјана се бавила музиком и била је чланица новоталасног бенда „ВИА Талас“. Маја се бавила глумом и била је водитељ емисије „Недељно поподне“ на тадашњој ТВ Сарајево, а једно време је глумила у неколико позоришних представа у Народном позоришту у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден народног ослобођења, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са сребрним венцем и Орден за храброст. Од иностраних одликовања, истиче се Орден за заслуге Италијанске Републике. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

• Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.