Пежо тип 7

С Википедије, слободне енциклопедије
Пежо тип 7
Пежо тип 7
Преглед
ПроизвођачПежо
Производња1894. - 1897.

25 јединица

Каросерија и шасија
РаспоредМотор позади - задња вуча
Погонски агрегат
МоторДајмлер В2, четворотактни
Величине
Међуосовинско
растојање
1.650 мм
Дужина2.650 мм
Ширина1.420 мм
Маса650 kg
Хронологија
ПретходникПежо тип 6
НаследникПежо тип 15

Пежо тип 7 (франц. Peugeot Type 7) је француски Пежо произвео између 1894. и 1897. у својој фабрици у Валентину. Направљен је на шасији Пежо тип 6, уз коришћење неких заједничких механичких делова, али са дупло већим и моћнијм мотором. Овај мотор је касније коришћен и за Пежо тип 8[1]. Облик каросерије је фетон са местом за четири особе. Произведено је укупно 25 јединица.

Дајмлеров В мотор запремине 1282 cm³ био монтиран позади и имао је снагу од 3.7 КС. Хладњак је монтирана у предњем делу возила и расхладна течности је текла у кућиште помоћу цеви. Трансмисија је преко конусног квачила, 4-брзинског мењача и ланаца преносила погон на задње точкове. Неки модели су имали точкови од челичних жица са гумама, а други су имали дрвене точкове. Маса возила је била око 650 kg, а максимална брзина је 18-20 км/ч.[1]

Пежо је учествовао 1894. године у трци Париз-Руан са неколико својих аутомобила тип 5 и тип 7. Тип 7 је прво возило са бензинским мотором које је завршило трку 3 минута иза возила на парни погон.[1][2]

Године 1895, Пежо тип 7 са возачем Полом Кехлингом освојио победио у трци Париз-Бордо-Париз.[1][3]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Schmarbeck, Wolfgang (1990). Alle Peugeot Automobile 1890–1990. Stuttgart: Motorbuch-Verlag. ISBN 978-3-613-01351-3. 

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]