Република Централна Албанија
Republika e Shqipërisë së Mesme Република Централна Албанија | |||
|---|---|---|---|
 | |||
 | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Престоница | Драч | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | албански | ||
| Религија | ислам | ||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | 16. октобар 1913. | ||
| — Укидање | 7. март 1914. | ||
| — Статус | бивша држава | ||
| Земље претходнице и наследнице Албаније | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
| ||
| Овај чланак је део серије о историји Албаније |
| Историја Албаније |
|---|
 |
Република Централна Албанија (алб. Republika e Shqipërisë së Mesme) је била држава са седиштем у Драчу која је основана 16. октобра 1913. године.[1] Оснивач ове, међународно непризнате, државе је био Есад-паша Топтани заједно са већим бројем исламиста зeмљопоседника.
Упркос одлуци великих сила донетој на Лондонској амбасадорској конференцији којом је формирана Кнежевина Албанија и именован Вилхелм од Вида за кнеза, Есад-паша је 16. октобра 1913. године основао Републику Централну Албанију са престоницом у Драчу.[2] Он је имао под својом контролом више хиљада наоружаних војника и жандарма са којима је успешно одолевао вишемесечној црногорској опсади Скадра. Есад-паша је у периоду после завршетка балканских ратова и повлачења војске Краљевине Србије у августу 1913. године једини у Албанији имао наоружане војне и полицијске одреде уз чију помоћ је обезбеђивао ред и мир у Албанији. Он је око себе окупио велики број исламиста и земљопоседника који су били уплашени да би влада под контролом великих европских сила, предвиђена одредбама Лондонског уговора о миру, могла да их лиши њихових привилегија и уз њихову подршку прогласио Републику Централну Албанију.
Есад-пашу и Републику Централну Албанију је финансијски подржавала Краљевина Србија која је заузврат очекивала одређене територијалне компензације код Црног Дрима и да се Есад-паша обрачуна са качацима Исе Бољетинца и осталих који су били окупљени око Исмаиља Ћемалија.[3] За Србију је било веома важно да неутралише око 20.000 наоружаних качака под командом Исе Бољетинца, Хасана Приштине и осталих вођа качака, пре очекиваног напада Бугара у Другом балканском рату.[4]
Осим подршке коју је овој држави пружила Краљевина Србија, Република Централна Албанија није доживела међународно признање и престала је да постоји када је принц Вилхелм од Вида 7. марта 1914. године дошао у Албанију и конситуисао власт Кнежевине Албаније прве међународно признате албанске државе, суштински протектората ондашњих великих сила. Да би лакше успоставио контролу над Албанијом, Есад-паши Топтанију су препуштена два најважнија министарства у новој влади, тако да је Есад-паша Топтани био и министар одбране и министар унутрашњих послова.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2011) Роберт Елси, 1919 Essad Pasha Toptani: Memorandum on Albania
- ^ Веб сајт о албанској историји о Есад-паши Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2011), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Vickers, Miranda (1995). The Albanians: A Modern History. I.B. Tauris & Co Ltd. стр. 82. ISBN 978-1-86064-541-9.
- ^ [2]The Kosovo Chronicles, Душан Т. Батаковић, Београд: Плато. 1992. ISBN 978-86-447-0006-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Vickers, Miranda (1995). The Albanians: A Modern History. I.B. Tauris & Co Ltd. стр. 82. ISBN 978-1-86064-541-9.
