Томислав Тодоровић (вајар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Томислав Тодоровић
Tomislav Todorović sculptor.jpg
Томислав Тодоровић, Ниш 2016.
Датум рођења(1948-10-11)11. октобар 1948.(73 год.)
Место рођењаСибница
{СФР Југославија

Томислав Тодоровић (Сибница, 11. октобар 1948) српски је вајар, редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, који је више од четири деценије, у континуитету, активан на српској уметничкој сцени. Дипломирао је вајарство 1972. године на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Александра Зарина, Војина Стојића и Јована Кратохвила (код кога је 1974. године завршио и последипломске студије).

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сибници 11. октобра 1948. године. Дипломирао је вајарство 1972. године на Академији ликовних уметности у Београду. Студирао је код професора; Александра Зарина, Војина Стојића и Јована Кратохвила, код кога је 1974. године завршио и последипломске студије.

Од 1988. до 1993. године радио је као професор вајања у једној од најстаријих београдских установа културе у „Шуматовачкој“ улици на Врачару, Центру за ликовно образовање.

Од 1998. запослен је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, у звању редовни професор.

Скулптуре Томислава Тодоровића се налазе у следећим најзначајним збиркама у Србији:

Његове скулптуре изведене у слободном простору налазе се у:

  • Цазину - Острожцу (скулптура у камену бихациту),
  • Ороњском – Пољска (три скулптуре у граниту),
  • Даниловграду (скулптура у камену),
  • Бору (пет скулптура у бронзи),
  • Бајши код Суботице (скулптура у гвожђу, троделни асанблаж, коауторки рад са вајарем Славком Живановићем) и
  • Пријепољу (скулптура у граниту).[1]

Живи и ради у Београду.

Изложбе, ликовне колоније и симпозијуми[уреди | уреди извор]

Излагао је на 12 самосталних и преко 400 колективних изложби у СФР Југославији, Србији и иностранству.

Учествовао је у раду 33 уметничке колоније и симпозијума у Србији и иностранству (Ороњско-Пољска, у Даниловграду, „Бор-бакар“, „Тера“ Кикинда, „Мермер и звуци“ Аранђеловац...).

Уметничко стваралаштво[уреди | уреди извор]

У основи вајарства Томислава Тодоровића препознаје се „здрава идеја по којој хуманизам уметничког дела не зависи од реалности уметничке форме, већ од њеног унутрашњег садржаја”.[2]

С једне стране, Тодоровићевог стваралаштва, су дела од бронзе и камена, а с друге - рад у последњих 15 година, у који он уноси нове материјале, теракоту и стакло. Тако настављајући своја ранија истраживања на пољу савремене скулптуре, и продубљујући их изражајним могућностима, Тодоровић све више ствара у теракоти и стаклу. И тако комбинујући ове материјале са другим материјалима, он са већом слободом и опуштеношћу варира идеју о материји, облику, простору, светлу.

Скулптура Томислава Тодоровића на изложби у ГСЛУ у Нишу (2016)

Његова дела настала у првим деценије 21. века изведена су комбиновањем материјала (стакло, теракота, метал, алуминијумске фолија, дрво, пластика), које он моделује или префабрикује. Тако у широком распону кретњи од класичних скулпторских поступака до модернистички схваћене фигурације, уметник ствара конструктивне апстракције, које прате знаковне и симболичке промене.[3]


А у тим поставкама Тодоровић са већом слободом и опуштеношћу варира кроз идеју о материји, облику, простору, светлу.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

За успехе у вајарству награђиван је 20 пута, од којих су значајније награде:

  • „Златно длето“,
  • „Цртеж и мала пластика“,
  • Бијенале минијатуре Горњи Милановац,
  • „Простор 88...”
  • Награда на „Јесењој изложби“ УЛУС-а, 2014. године

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Самостална изложба скулптура: Томислав Тодоровић”. www.galerija73.com. Приступљено 9. 8. 2020. 
  2. ^ Сава Поповић,Вајар Томислав Тодоровић: Глава је центар света Вечерње новости, Издање од:09. новембра 2013
  3. ^ а б Ћинкул, Љиљана. „Јак ауторски тоналитет”. Политика, 22.03.2010. Приступљено 17. 10. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Томислав Тодоровић на Викимедијиној остави