Антихеморагици
Антихеморагик је супстанца који узрокује хемостазу (зауставља крварење).[1] Стипсе су специфичан тип агенса који делује путем контракције ткива, чиме се затварају оштећени крвни судови. Стипсна оловке садрже адстрингенте.
Антихеморагијски агенси се користе у медицини као:
- Системски лекови делују путем инхибиције фибринолизе или промовисањем коагулације.
- Локални хемостатички агенси узрокују вазоконстрикцију или подстичу агрегацију тромбоцита.
Сyстемски[уреди | уреди извор]
Постоји неколико класа антихеморагијских лекова. Они обухватају антифибринолитике, витамин К, фибриноген, и факторе коагулације крви.
Локални[уреди | уреди извор]
Топикални хемостатички агенси налазе примену у хитној контроли крварења, посебно у војној медицини. Они су доступни у две форме — као грануларни прах којим се посипа рана, или импрегнирани у облоге за ране.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Антихеморагици”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г. Приступљено 25. 09. 2013.
Види још[уреди | уреди извор]
- АТЦ код Б02 – Антихеморагици
- Хемостат
- Зеолит