Баротраума

С Википедије, слободне енциклопедије
Баротраума
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностбаромедицина
МКБ-10Т70.0, Т70.1, Т70.2, Т70.8
МКБ-9-CM993.0, 993.1
ДисеасесДБ3491
еМедицинеемерг/53
МеСХД001469

Баротраума је повреда шупљих органа и ткива, узрокована разликом притиска између гасом испуњених простора у телу и ваздушног или воденог простора око тела, у току успона или силаска у том простору.[1]

Баротраума се обично догађа у ваздушним просторима унутар тела код; подводног роњења, у току слетања или полетања код путничких и других авиона, у хипербаричним и хипобаричним коморама [2] ( за време лечења и боравка у њима), за време радова у кесонима, пресуризованим тунелима, рудницима и подморичарству (за време обуке „слободног изроњавања“).[3]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

До оштећења у органима испуњеним ваздухом долази јер са променом притиска у простору око тела настаје и промене притиска гаса у унутрашњим шупљинама тела. Ако узмемо за пример количину гаса од 1 литра на нивоу мора, у дубини од 10 метара волумен тог гаса биће сабијен на свега 0,5 литара, у дубини од 30 метара на 0,25 лит, а на дубини од 70 метара 0,12 литара. [4]

• Са висином пада притисак у атмосфери а расте запремина гаса у затвореној шупљини (балону), што доводи до његовог пуцања.<бр)>• Исто се дешава и са гасом заробњеним у шупљим органима тела, уколико из њих кроз телесне отворе не излађе вишак гаса (десно)

Ове промене одвијају се према: Бојл-Мариотов-ом закону који је један од закона гасова, а применљив је на гасовита тела која се понашају приближно као идеални гасови.

•Анимација односа између притиска и запремине гаса када се одржава стална температура (лево)<бр)>• Са дубином расте притисак у окружењу што доводи до сабијања гаса у затвореној шупљини (десно).


Бојл-Мариотов закон:

  • На константној температури и непромењеној количини гаса, производ притиска и запремине је константан.
  • Колико пута повећамо притисак толико пута ћемо смањити запремину гаса и обратно.
  • Процеси који се дешавају на константним темпрературама су изоотермски процеси.


Како би се супротставио промени, наш организам током повећања притиска у спољној средини, смањује волумена гаса у ваздухом испуњеним шупљинама тела, да би током пада притиска у средини која га окружије, дошло до раста притиска и повећања волумена гаса у унутрашњим ваздушним шупљинама, уз његово настојање да након успостављене равнотеже вишак ваздуха уклоне у спољну средину. Уколико постоји било какав препрека елиминацији вишка ваздуха, он остаје заробљен у телесним шупљинама што узрокује оштећење околног ткива. [5]

Врсте баротраума[уреди | уреди извор]

Органи или ткива код којих настају лакша или тежа баротрауматска оштећења су;

Ронилачка баротраума[уреди | уреди извор]

Баротраума плућа

Баротраума плућа код Скуба рониоца (engl. Scuba diving) може настати због промене притисака у плућима у току изроњавања. Са изроњавањем висок притисак гаса у плућима се смањује, због снижавања околног притисака, што узрокује ширење гаса и пораст притиска у плућима и грудном кошу. Уколико се у фази изроњавања не изједначи притисак у плућима, са амбијенталним, (избацивањем вишка гаса), може настати пуцање плућног ткива.

Кад се притисак у плућима увећа, код рониоца се јавља бол у грудном кошу који га упозорава, да правовремено спречи настанак баротрауме. Ако притисак ваздуха у плућима и даље расте и премаши вредност од 10-13 kPa ( у просеку 10,7 kPa ) у односу на спољашњи притисак, он неће само изазвати рупртуру здравог плућног ткива већ и артеријску гасну емболију, праћену појавом ваздуха у плућном интерстицијалном простору, односно у простору око крвних судова плућа, који узрокује плућни интерстицијални емфизем. Из овог простора гас даље може продрети кроз плућне хилусе и медијастинум (средогруђе) и зазвати медијастинални емфизем, а одатле у плеуралну и перикардијалну шупљину и трбушну марамицу. [4]

Интерстицијални емфизем, врши притисак на мале крвне судове плућа изазавијући пораст притиска у плућним артеријама, што има за последицу излазак течности у интерстицијалне просторе и појаву алвеоларног едема (отока) плућа што још више погоршава проток у плућној циркулацији и погодује настанку хипоксије у организму.

Потпомогнут овим променама гас продире у венски систем плућа затим преко срца у артеријску циркулацију која мехуриће гаса даље разноси по телу. Због вертикалног положаја тела рониоца при изрону, мехурићи гаса се најчешће заустављају у мозданој циркулацији, али се могу наши и у срчаним и другим крвним судовима и срцу. [3] [4]

Локализација могућих баротраумаских оштећења у организму ронилаца.
• Пнеумоторакс код баротрауме.

На настанак баротрауме плућа утиче задржавање даха у току изроњавања јер се гас у плућима задржава на повишеном притиску у сабијеном стању, а затворена гласница (глотис), спречава да се са гас, снижавањем притиска у току изрона шири и избацује ван организма, како би плућа постигла првобитни волумен пре почетка роњења.

  • Проблем настаје, само ако рониоца ухвати паника за време роњења, због које он неправилно дише и грчевито затвара гласницу (глотис).
  • Затварањем гласнице (глотиса), ронилац сабијени ваздух у току зарона, задржава у плућима до површине воде.

Нарочито опасно за настанак баротрауме плућа, може бити покушај подморничара да нагло изроне из хаварисаних подморница без заштитне ронилачке опреме.

Баротраума плућа може настати и када ронилац изгуби контролу над ронилачком опремом па му се одело толико напуни ваздухом да рониоца великом брзином избаци на површину. [4]

Затварањем глотиса гркљана (позиција 1 на слици) престаје вентилација плућа
Изједначавање притиска у плућима, синусима и ушима у току роњења Валсалва маневром.
Баротраума очију

Ова повреда није болна. Настаје када ронилац током роњење када ронилац не компензије притисак унутар маске са површинским притиском. Због вакуума који том приликом настаје, крв се извлачи из очне јабучице и накупља у коњуктиви све док се поново спонтано не апсорбује. Ово може потрајати и више од два месеца.[4]

Такво око је крваво, сјајно а крв се споро апсорбује уз постепену промену боје коњуктиве и очне јабучице.

Баротраума у току летења[уреди | уреди извор]

Баротрауматске сметње у току летења[уреди | уреди извор]

Кабински притисак у току лета, у кабинама ваздухоплова, одржава се на притиску који обезбеђује потребан комфор пилотима и путницима авиона. Комфорни притисак ваздуха у кабини ваздухоплова се током лета одржава компресорима и еквивалентан је атмосферском притисаку на надморској висини од 1.500 до 2.000 метара изнад мора. Обзиром на чињеницу да постоји разлика у притиску ваздуха на нивоу мора и на надморској висини, у току успона или слетања авиона могу се јавити болови у ушима, синусима, зубима.

Са порастом притиска у атмосфери, ваздух у средњем уву се сабија, што у случају препреке у Е.туби доводи до утискивања бубне опне према унутрашњости (слика десно)

Да би се уклониле ове болне сензације за време лета авионом може се применити:

Баротраума у експлозивној декомпресији авиона[уреди | уреди извор]

За време летења може настати и најтежи облик баротрауме, ( плућна баротраума), узрокована експлозивном декомпресијом, и нарушеном пресуризацијом кабинског простора ваздухоплова,и космичких летјелица због: [11], [12]

Јак ваздушни талас експолозије изазива баротрауму
Апарат за механичку вентилацију плућа може изазвати баротрауму

Последице ове баротрауме идентичне су као код ронилачке баротрауме.

Експлозивна декомпресија кабине путничог авиона Алоха-Аирлинес-Флуг 243

Филм - Хангинг Бy А Тхреад Парт 1 - Аир Црасх Инвестигатион/Маyдаy

Бласт баротраума[уреди | уреди извор]

Експлозивна или бласт баротраума настаје због декомпресије изазване дејством јаког ваздушног таласа у току експлозије. Појава нагле разлика у притиску између унутрашњости организма и спољне површине тела узрокује повреде унутрашњих органа испуњених ваздухом, као што су плућа, гастроинтестинални тракт и уво. Повреда плућа може настати и за време брзе декомпресије у другим условима али је ризик од оштећења мањи, него код декомпресије изазване експлозијом. [13]

Баротраума изазвана вентилацијом плућа[уреди | уреди извор]

Механичка вентилација плућа која се користи у реанимацији болесника код разних врста болести може довести до баротрауме плућа. Како би се у апаратима обезбедила вентилација она је повезана са променом брзине довода гаса а самим тим и променом притиска, те у случају било каквих пропуста у раду може настати руптура алвеола и појава пнеумоторакса, плућног емфизема, продора ваздуха у медијастинални простор (pleuromediastinum). Тензиони пнеумоторакс у јединицама интензивне неге релативно је честа појава код болесника на механичкој вентилацији, као последица баротрауме. Учесталост јављања је већа од 25% код болесника на механичкој вентилацији са ризиком раста код дужег трајања вентилације. Смрт непосредно изазвана баротраумом плућа јавља се у 13−35% случајева. [14]

Фактори предиспозиције за настанак баротрауме[уреди | уреди извор]

Често се налази међусобна веза између излагања притиску и претходно постојећег обољења плућа, синуса, ува и других органа и ткива испуњених ваздухом. То објашњава и чињеницу зашто идентичне вредности поритиска гаса код неког доводе до баротрауме а код других не.

Превентива и лечење[уреди | уреди извор]

Баротраумтске повреде се могу избећи применом једноставних мера превенције. Превенција несреће почиње са добрим физичким припрема, ронилачким испитом и добром психолошком припремом пре роњања, како би се спречила склоност ка паници, што има за крајњи циљ спречавање задржавање даха при Скуба роњењу.

  • Стање ронилачке опреме: квалитетна опреме и помоћна средстава која се користе у роњењу, и њено правилно и редавно одржавање су од велике важности јер квалитетна опрема омогућава висок степен заштите самог рониоца од могућих нежељених ефеката.
  • У току силаска ( пораста притиска ): код ронилаца, кесонских радника и болесника у току фазе компресије у барокоморама [2] спуштатање мора бити лагано како би се продужило време потребно за изједначавање унутрашњег и спољашњег притиска. Ако је могуће, нпр.код зачепљења синуса или еустахиеве тубе, мора се зауставити даљи силазак или отказати роњење, рад у кесонима или лечење у барокоморама како би се обезбедила норамлизација стања и спречила појава баротрауме.
  • У току успона ( снижавање притиска ) : код полетања ваздухоплова код пилота, изроњавања код ронилаца, изласка из кесона код кесонских радника или фазе декомпресије у току лечења у барокоморама,[2] код особа са тегобама треба овај процес успорити да би се избегла појава отока па чак и експлозија шупљих органа испуњених ваздухом.
  • Забрана роњења и летења: Након баротрауме у ушима или плућима ронилац/пилот не би требало да поново рони/лети док се потпуно не опорави и санира све поремећаја уз помоћ лекара.. У зависности од тежине повреде опоравак понекад може потрајати много месеци.
  • Редовна контрола здравственог стања ронилаца,пилота медицинског особља које ради у барокоморама. Обухвата периодичне лекарске прегледе и прегледе након сваког ванредног догађаја у роњењу/летењу итд.
  • Физиолошка тренажа у барокоморама.
Рекомпресија баротраума спроводи се у барокоморама

Ронилачка баротраума може се избећи уклањањем било какве нагле разлике притиска гаса која може деловати на ткива или органе и за ту намену постоје различите технике:

  • Проветравање ваздушног простора у ушима и синусима. Да би спречио ризик пуцања бубне опне, ронилац може користити валсалва маневар, како би вишак ваздух у средњем уву преко еустахијеве тубе изашао у предео ждрела. Понекад гутања отвора еустахијевау тубу и уједначава притисак у ушима.
  • Проветравање плућа. Ризик од пнеумотхоракса,( који се обично назива пуцање плућа од стране рониоца ), може се спречити изједначавањем притиска, нормалним дисањем без задржавања даха.
  • Примена рекомпресионе барокоморе. Баротрауматска декомпресиона болест, у одређеним случајевима може бити третирана у рекомпресионим барокоморама, у којима се притисак гаса у телу враћа не онај који је човек имао пре настанка пребрзог снижавања притисака, а затим у строго контролисаним условима спроводи се спора декомпресија до нормализације здравственог стања рониоца. Међутим, барокомора може и узроковати баротрауму ако лица која спроводе лечење не раде исправно или је због наглог погоршања здравља болесника, (у циљу указивања прве помоћи ), извршена нагла декомпресије барокоморе.
  • Забрана роњења/летења. Након баротрауме у ушима или плућима ронилац/пилот, путник авиона не би требало да поново рони/лети док се потпуно не опорави и санира све поремећаје уз помоћ лекара. У зависности од тежине повреде опоравак понекад може потрајати много месеци.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Туггле, D. W. (септембар 2003). „Бласт ињурy”. Ј Окла Стате Мед Ассоц. 96 (9): 419—21. ПМИД 14520928. .
  2. ^ а б в г д [Фитзпатрицк, D. Т.; Францк, Б. А.; Масон, К. Т.; Сханнон, С. Г. (1999). „Риск фацторс фор сyмптоматиц отиц анд синус баротраума ин а мултиплаце хyпербариц цхамбер”. Ундерсеа & Хyпербариц Медицине : Јоурнал оф тхе Ундерсеа анд Хyпербариц Медицал Социетy, Инц. 26 (4): 243—247. ПМИД 10642071. 
  3. ^ а б Miodrag Živković:Priručnik iz podvodne medicine. Beograd, 1994.
  4. ^ а б в г д William F.Ganong,Pregled medicinske fiziologije. Beograd Savremena administracija 1993.
  5. ^ Gošović S.,Ronjenje u sigurnosti, JUMENA, Zagreb, 1986.
  6. ^ Реинхарт, Рицхард О. (1996). Басиц Флигхт Пхyсиологy. МцГраw Хилл Профессионал. ИСБН 9780070522237. 
  7. ^ а б в (језик: енглески)УС Навy Дивинг Мануал, 6тх ревисион. Унитед Статес: УС Навал Сеа Сyстемс Цомманд. 2006. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2016) Преузето: 1.мај 2009.
  8. ^ (језик: енглески)Butler FK, Gurney N (2001). „Orbital hemorrhage following face-mask barotrauma”. Undersea Hyperb Med. 28 (1): 31—4. ПМИД 11732882. Преузето:10.мај 2009.
  9. ^ Barotrauma Presenting as Temporal Lobe Injury Secondary to Temporal Bone Rupture - AJNR Am J Neuroradiol 26:1218–1219, May 2005
  10. ^ Zadik, Yehuda (август 2006). „Barodontalgia Due to Odontogenic Inflammation in the Jawbone”. Aviation, Space, and Environmental Medicine. 77 (8): 864—6. PMID 16909883. 
  11. ^ Nicol, E.; Davies, G.; Jayakumar, P.; Green, N. D. (2007). „Pneumopericardium and pneumomediastinum in a passenger on a commercial flight”. Aviat Space Environ Med. 78 (4): 435—9. PMID 17484349. 
  12. ^ (језик: енглески)Air quality in airplane cabins and similar enclosed spaces Preuzeto: 1.maja 2009
  13. ^ Bason, R.; Yacavone, D. W. (1992). „Loss of cabin pressurization in U.S. Naval aircraft: 1969-90”. Aviation, Space, and Environmental Medicine. 63 (5): 341—5. PMID 1599378. 
  14. ^ Vulović, T.; Dordević, G. (2008). „Tension pneumothorax in intensive care units”. Vojnosanit. Pregl. 65 (3): 245—248. PMID 18494274. doi:10.2298/VSP0803245V. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Iakovlev, E. V.; Iakovlev, V. V. (2014). „Facial baroparesis: A critical differential diagnosis for scuba diving accidents--case report”. Undersea & Hyperbaric Medicine : Journal of the Undersea and Hyperbaric Medical Society, Inc. 41 (5): 407—9. PMID 25558550. .
  • Morgenstern, K.; Talucci, R.; Kaufman, M. S.; Samuels, L. E. (август 1998). „Bilateral pneumothorax following air bag deployment”. Chest. 114 (2): 624—6. PMID 9726756. doi:10.1378/chest.114.2.624. .
  • Khan, R. M.; Sharma, P. K.; Kaul, N. (август 2010). „Barotrauma: a life-threatening complication of fiberoptic endotracheal intubation in a neonate”. Paediatr Anaesth. 20 (8): 782—4. PMID 20670252. S2CID 44836843. doi:10.1111/j.1460-9592.2010.03360.x. .
  • Bond, J. P.; Kirschner, D. A. (април 1997). „Spinal cord myelin is vulnerable to decompression”. Mol Chem Neuropathol. 30 (3): 273—88. PMID 9165491. doi:10.1007/BF02815103. .
  • Ball, R.; Auker, C. R.; Ford, G. C.; Lawrence, D. (јул 1998). „Decompression sickness presenting as forearm swelling and peripheral neuropathy: a case report”. Aviat Space Environ Med. 69 (7): 690—2. PMID 9681377. .
  • Bove, A. A. (1998). „Risk of decompression sickness with patent foramen ovale”. Undersea Hyperb Med. 25 (3): 175—8. PMID 9789338. .
  • Germonpré, P.; Dendale, P.; Unger, P.; Balestra, C. (мај 1998). „Patent foramen ovale and decompression sickness in sports divers”. J Appl Physiol. 84 (5): 1622—6. PMID 9572808. doi:10.1152/jappl.1998.84.5.1622. .
  • Chang S, Shi J, Fu C, Wu X, Li S. A comparison of synchronized intermittent mandatory ventilation and pressure-regulated volume control ventilation in elderly patients with acute exacerbations of COPD and respiratory failure. Int J Chron Obstruct Pulmon Dis. 2016. 11:1023-9.
  • Rahman ZU, Murtaza G, Pourmorteza M, El Minaoui WK, Sethi P, Mamdouhi P, et al. Cardiac Arrest as a Consequence of Air Embolism: A Case Report and Literature Review. Case Rep Med. 2016. 2016:8236845.
  • Alkhankan E, Nusair A, Mazagri R, Al-Ourani M. Systemic Air Embolism Associated with Pleural Pigtail Chest Tube Insertion. Case Rep Pulmonol. 2016. 2016:4053748.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Barotrauma&oldid=27445121”