Баротраума

Из Википедије, слободне енциклопедије
Баротраума
лат. Aero-otitis media, Aerosinusitis
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 T70.0, T70.1, T70.2, T70.8
ICD-9 993.0, 993.1
DiseasesDB 3491
eMedicine емерг/53
MeSH D001469

Баротраума је повреда шупљих органа и ткива, узрокована разликом притиска између гасом испуњених простора у телу и ваздушног или воденог простора око тела, у току успона или силаска у том простору.

Баротраума се обично догађа у ваздушним просторима унутар тела код; подводног роњења, у току слетања или полетања код путничких и других авиона, у хипербаричним и хипобаричним коморам [1] ( за време лечења и боравка у њима), за време радова у кесонима, пресуризованим тунелима, рудницима и подморичарству (за време обуке „слободног изроњавања“).[2]

Патофизиологија[уреди]

До оштећења у органима испуњеним ваздухом долази јер са променом притиска у простору око тела настаје и промене притиска гаса унутрашњим шупљинама тела. Ако узмемо за пример количину гаса од 1 литра на нивоу мора, у дубини од 10 метара волумен тог гаса биће сабијен на свега 0,5 литара, у дубини од 30 метара на 0,25 лит, а на дубини од 70 метара 0,12 литара. [3]

• Са висином пада притисак у атмосфери а расте запремина гаса у затвореној шупљини (балону), што доводи до његовог пуцања.• Исто се дешава и са гасом заробњеним у шупљим органима тела, уколико из њих кроз телесне отворе не излађе вишак гаса (десно) • Са висином пада притисак у атмосфери а расте запремина гаса у затвореној шупљини (балону), што доводи до његовог пуцања.• Исто се дешава и са гасом заробњеним у шупљим органима тела, уколико из њих кроз телесне отворе не излађе вишак гаса (десно)
• Са висином пада притисак у атмосфери а расте запремина гаса у затвореној шупљини (балону), што доводи до његовог пуцања.
• Исто се дешава и са гасом заробњеним у шупљим органима тела, уколико из њих кроз телесне отворе не излађе вишак гаса (десно)

Ове промене одвијају се према: Бојл-Мариотов-ом закону који је један од закона гасова а применљив је на гасовита тела која се понашају приближно као идеални гасови.

•Анимација односа између притиска и запремине гаса када се одржава стална температура (лево)• Са дубином расте притисак у окружењу што доводи до сабијања гаса у затвореној шупљини (десно). •Анимација односа између притиска и запремине гаса када се одржава стална температура (лево)• Са дубином расте притисак у окружењу што доводи до сабијања гаса у затвореној шупљини (десно).
Анимација односа између притиска и запремине гаса када се одржава стална температура (лево)
• Са дубином расте притисак у окружењу што доводи до сабијања гаса у затвореној шупљини (десно).


Бојл-Мариотов закон:

  • На константној температури и непромењеној количини гаса, производ притиска и запремине је константан.
  • Колико пута повећамо притисак толико пута ћемо смањити запремину гаса и обратно.
  • Процеси који се дешавају на константним темпрературама су изоотермски процеси.


Како би се супротставио промени, наш организам током повећања притиска у спољној средини, смањује волумена гаса у ваздухом испуњеним шупљинама тела, да би током пада притиска у средини која га окружије, дошло до раста притиска и повећања волумена гаса у унутрашњим ваздушним шупљинама, уз његово настојање да након успостављене равнотеже вишак ваздуха уклоне у спољну средину. Уколико постоји било какав препрека елиминацији вишка ваздуха, он остаје заробљен у телесним шупљинама што узрокује оштећење околног ткива . [4]

Врсте баротраума[уреди]

Органи или ткива код којих настају лакша или тежа баротрауматска оштећења су;

Ронилачка баротраума[уреди]

  • Баротраума плућа

Баротраума плућа код Скуба рониоца (engl. Scuba diving) може настати због промене притисака у плућима у току изроњавања. Са изроњавањем висок притисак гаса у плућима се смањује, због снижавања околног притисака, што узрокује ширење гаса и пораст притиска у плућима и грудном кошу. Уколико се у фази изроњавања не изједначи притисак у плућима, са амбијенталним, (избацивањем вишка гаса), може настати пуцање плућног ткива.

Кад се притисак у плућима увећа, код рониоца се јавља бол у грудном кошу који га упозорава, да правовремено спречи настанак баротрауме. Ако притисак ваздуха у плућима и даље расте и премаши вредност од 10-13 kPa ( у просеку 10,7 kPa ) у односу на спољашњи притисак, он неће само изазвати рупртуру здравог плућног ткива већ и артеријску гасну емболију, праћену појавом ваздуха у плућном интерстицијалном простору, односно у простору око крвних судова плућа, који узрокује плућни интерстицијални емфизем. Из овог простора гас даље може продрети кроз плућне хилусе и медијастинум (средогруђе) и зазвати медијастинални емфизем, а одатле у плеуралну и перикардијалну шупљину и трбушну марамицу. [3]

Интерстицијални емфизем, врши притисак на мале крвне судове плућа изазавијући пораст притиска у плућним артеријама, што има за последицу излазак течности у интерстицијалне просторе и појаву алвеоларног едема (отока) плућа што још више погоршава проток у плућној циркулацији и погодује настанку хипоксије у организму.

Потпомогнут овим променама гас продире у венски систем плућа затим преко срца у артеријску циркулацију која мехуриће гаса даље разноси по телу. Због вертикалног положаја тела рониоца при изрону, мехурићи гаса се најчешће заустављају у мозданој циркулацији, али се могу наши и у срчаним и другим крвним судовима и срцу. [2] [3]

• Локализација могућих баротраумаских оштећења у организму ронилаца. (лево) • Пнеумоторакс код баротрауме. (десно) • Локализација могућих баротраумаских оштећења у организму ронилаца. (лево) • Пнеумоторакс код баротрауме. (десно)
• Локализација могућих баротраумаских оштећења у организму ронилаца. (лево)
Пнеумоторакс код баротрауме. (десно)

На настанак баротрауме плућа утиче задржавање даха у току изроњавања јер се гас у плућима задржава на повишеном притиску у сабијеном стању, а затворена гласница (глотис), спречава да се са гас, снижавањем притиска у току изрона шири и избацује ван организма, како би плућа постигла првобитни волумен пре почетка роњења.

  • Проблем настаје, само ако рониоца ухвати паника за време роњења, због које он неправилно дише и грчевито затвара гласницу (глотис).
  • Затварањем гласнице (глотиса), ронилац сабијени ваздух у току зарона, задржава у плућима до површине воде.

Нарочито опасно за настанак баротрауме плућа, може бити покушај подморничара да нагло изроне из хаварисаних подморница без заштитне ронилачке опреме.

Баротраума плућа може настати и када ронилац изгуби контролу над ронилачком опремом па му се одело толико напуни ваздухом да рониоца великом брзином избаци на површину. [3]

• Затварањем глотиса (позиција 1 на слици) престаје вентилација плућа (Ларинкс). • Изједначавање притиска у плућима синусима и ушима у току роњења Валсалва маневром. • Затварањем глотиса (позиција 1 на слици) престаје вентилација плућа (Ларинкс). • Изједначавање притиска у плућима синусима и ушима у току роњења Валсалва маневром.
• Затварањем глотиса (позиција 1 на слици) престаје вентилација плућа (Ларинкс).
• Изједначавање притиска у плућима синусима и ушима у току роњења Валсалва маневром.
  • Баротраума очију

Баротраума у току летења[уреди]

Баротрауматске сметње у току летења[уреди]

Кабински притисак у току лета, у кабинама ваздухоплова, одржава се на притиску који обезбеђује потребан комфор пилотима и путницима авиона. Комфорни притисак ваздуха у кабини ваздухоплова се током лета одржава компресорима и еквивалентан је атмосферском притисаку на надморској висини од 1.500 до 2.000 метара изнад мора. Обзиром на чињеницу да постоји разлика у притиску ваздуха на нивоу мора и на надморској висини, у току успона или слетања авиона могу се јавити болови у ушима, синусима, зубима.

Са порастом притиска у атмосфери, ваздух у средњем уву се сабија, што у случају препреке у Е.туби доводи до утискивања бубне опне према унутрашњости (слика десно)

Да би се уклониле ове болне сензације за време лета авионом може се применити:

Баротраума у експлозивној декомпресији авиона[уреди]

За време летења може настати и најтежи облик баротрауме, ( плућна баротраума ), узрокована експлозивном декомпресијом, и нарушеном пресуризацијом кабинског простора ваздухоплова,и космичких летјелица због: [10], [11]

Јак ваздушни талас експолозије изазива баротрауму
Апарат за механичку вентилацију плућа може изазвати баротрауму

Последице ове баротрауме идентичне су као код ронилачке баротрауме.

Експлозивна декомпресија кабине путничог авиона Алоха-Аирлинес-Флуг 243

Филм - Хангинг Бy А Тхреад Парт 1 - Аир Црасх Инвестигатион/Маyдаy

Бласт баротраума[уреди]

Експлозивна или бласт баротраума настаје због декомпресије изазване дејством јаког ваздушног таласа у току експлозије. Појава нагле разлика у притиску између унутрашњости организма и спољне површине тела узрокује повреде унутрашњих органа испуњених ваздухом, као што су плућа, гастроинтестинални тракт и уво. Повреда плућа може настати и за време брзе декомпресије у другим условима али је ризик од оштећења мањи, него код декомпресије изазване експлозијом. [12]

Баротраума изазвана вентилацијом плућа[уреди]

Механичка вентилација плућа која се користи у реанимацији болесника код разних врста болести може довести до баротрауме плућа. Како би се у апаратима обезбедила вентилација она је повезана са променом брзине довода гаса а самим тим и променом притиска, те у случају било каквих пропуста у раду може настати руптура алвеола и појава пнеумоторакса, плућног емфизема, продора ваздуха у медијастинални простор (pleuromediastinum). Тензиони пнеумоторакс у јединицама интензивне неге релативно је честа појава код болесника на механичкој вентилацији, као последица баротрауме. Учесталост јављања је већа од 25% код болесника на механичкој вентилацији са ризиком раста код дужег трајања вентилације. Смрт непосредно изазвана баротраумом плућа јавља се у 13−35% случајева. [13]

Фактори предиспозиције за настанак баротрауме[уреди]

Често се налази међусобна веза између излагања притиску и претходно постојећег обољења плућа, синуса, ува и других органа и ткива испуњених ваздухом. То објашњава и чињеницу зашто идентичне вредности поритиска гаса код неког доводе до баротрауме а код других не.

Превентива и лечење[уреди]

Баротраумтске повреде се могу избећи применом једноставних мера превенције. Превенција несреће почиње са добрим физичким припрема, ронилачким испитом и добром психолошком припремом пре роњања, како би се спречила склоност ка паници, што има за крајњи циљ спречавање задржавање даха при Скуба роњењу.

  • Стање ронилачке опреме: квалитетна опреме и помоћна средстава која се користе у роњењу, и њено правилно и редавно одржавање су од велике важности јер квалитетна опрема омогућава висок степен заштите самог рониоца од могућих нежељених ефеката.
  • У току силаска ( пораста притиска ): код ронилаца , кесонских радника и болесника у току фазе компресије у барокоморама [1] спуштатање мора бити лагано како би се продужило време потребно за изједначавање унутрашњег и спољашњег притиска. Ако је могуће, нпр.код зачепљења синуса или еустахиеве тубе , мора се зауставити даљи силазак или отказати роњење, рад у кесонима или лечење у барокоморама како би се обезбедила норамлизација стања и спречила појава баротрауме.
  • У току успона ( снижавање притиска ) : код полетања ваздухоплова код пилота, изроњавања код ронилаца, изласка из кесона код кесонских радника или фазе декомпресије у току лечења у барокоморама,[1] код особа са тегобама треба овај процес успорити да би се избегла појава отока па чак и експлозија шупљих органа испуњених ваздухом.
  • Забрана роњења и летења: Након баротрауме у ушима или плућима ронилац/пилот не би требао поново ронити/летети док се потпуно не опорави и санира све поремећаја уз помоћ лекара.. У зависности од тежине повреде опоравак понекад може потрајати много месеци.
  • Редовна контрола здравственог стања ронилаца,пилота медицинског особља које ради у барокоморама. Обухвата периодичне лекарске прегледе и прегледе након сваког ванредног догађаја у роњењу/летењу итд.
  • Физиолошка тренажа у барокоморама.
Рекомпресија баротраума спроводи се у барокоморама

Ронилачка баротраума може се избећи уклањањем било какве нагле разлике притиска гаса која може деловати на ткива или органе и за ту намену постоје различите технике:

  • Проветравање ваздушног простора у ушима и синусима. Да би спречио ризик пуцања бубне опне , ронилац може користити валсалва маневар, како би вишак ваздух у средњем уву преко еустахијеве тубе изашао у предео ждрела. Понекад гутања отвора еустахијевау тубу и уједначава притисак у ушима.
  • Проветравање плућа. Ризик од пнеумотхоракса,( који се обично назива пуцање плућа од стране рониоца ), може се спречити изједначавањем притиска, нормалним дисањем без задржавања даха.
  • Примена рекомпресионе барокоморе. Баротрауматска декомпресиона болест , у одређеним случајевима може бити третирана у рекомпресионим барокоморама, у којима се притисак гаса у телу враћа не онај који је човек имао пре настанка пребрзог снижавања притисака, а затим у строго контролисаним условима спроводи се спора декомпресија до нормализације здравственог стања рониоца. Међутим, барокомора може и узроковати баротрауму ако лица која спроводе лечење не раде исправно или је због наглог погоршања здравља болесника, (у циљу указивања прве помоћи ), извршена нагла декомпресије барокоморе.
  • Забрана роњења/летења. Након баротрауме у ушима или плућима ронилац/пилот, путник авиона не би требао поново ронити/летети док се потпуно не опорави и санира све поремећаје уз помоћ лекара. У зависности од тежине повреде опоравак понекад може потрајати много месеци.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ((en))Fitzpatrick DT, Franck BA, Mason KT, Shannon SG (1999). "Risk factors for symptomatic otic and sinus barotrauma in a multiplace hyperbaric chamber". Undersea Hyperb Med 26 (4): 243–7. [PMID 10642071.]Преузето: 1.мај.2009.
  2. ^ а б Miodrag Živković:Priručnik iz podvodne medicine. Beograd, 1994.
  3. ^ а б в г William F.Ganong,Pregled medicinske fiziologije. Beograd Savremena administracija 1993.
  4. ^ Gošović S.,Ronjenje u sigurnosti, JUMENA, Zagreb, 1986.
  5. ^ ((en)) Richard O. Reinhart (1996). Basic Flight Physiology. McGraw-Hill Professional. ISBN 0-07-052223-5. Преузето:1.мај 2009.
  6. ^ а б в ((en))УС Навy Дивинг Мануал, 6тх ревисион. Унитед Статес: УС Навал Сеа Сyстемс Цомманд. 2006. Преузето: 1.мај 2009.
  7. ^ ((en))Butler FK, Gurney N (2001). Orbital hemorrhage following face-mask barotrauma. Undersea Hyperb Med 28 (1): 31–4. PMID 11732882. Преузето:10.мај 2009.
  8. ^ Barotrauma Presenting as Temporal Lobe Injury Secondary to Temporal Bone Rupture - AJNR Am J Neuroradiol 26:1218–1219, May 2005
  9. ^ ((en)) Zadik Y (August 2006). "Barodontalgia due to odontogenic inflammation in the jawbone". Aviat Space Environ Med 77 (8): 864–6. [PMID 16909883.] Преузето: 1.маја 2009.
  10. ^ Nicol E, Davies G, Jayakumar P, Green ND (April 2007). Pneumopericardium and pneumomediastinum in a passenger on a commercial flight. Aviat Space Environ Med 78 (4): 435–9.
  11. ^ ((en))Аир qуалитy ин аирплане цабинс анд симилар енцлосед спацес Преузето: 1.маја 2009
  12. ^ Bason R, Yacavone DW (May 1992). "Loss of cabin pressurization in U.S. Naval aircraft: 1969-90". Aviat Space Environ Med 63 (5): 341–5. [PMID 1599378] Preuzeto 1.maja 2009.
  13. ^ Vulović T, Đorđević G., Tenzijski pneumotoraks u jedinicama intenzivne nege, Vojnosanit.Pregl.,2008; 65(3): 245–248.,