Брезе

С Википедије, слободне енциклопедије

Брезе
Временски распон: 70–0 Ма
Alnus glutinosa
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Фагалес
Породица: Бетулацеае
Gray[1]
Типски род
Betula
Потпородице и родови

Погледајте текст.

Опсег распрострањености породице Betulaceae
Ресе (маце) лешник (Corylus avellana)

Породица бреза (лат. Betulaceae) укључује шест родова листопадног дрвећа и жбунова, чији је плод орах, укључујући брезе, јохес, леске, грабове, лешник-грабове и белограбиће са укупно 167 врста.[2] Углавном су присутни у умереном делу Северне хемисфере, уз неколико врста у Јужној хемисфери – на Андима у Јужној Америци. Њихов типичан цвет је реса, која се често појављује пре лишћа.

У прошлости, породица је често дељена на две породице, Betulaceae (родови Alnus и Betula) и Corylaceae (остатак). Недавни приступи, укључујући и Групу за филогенију ангиосперми, ове две групе описују као потпородице унутар проширене породице Betulaceae: Betuloideae и Coryloideae. Дијагностички гледано, Betulaceae су врло сличне породици Rosaceae и другим породицама мотива ружа.[3][4]

Еволуцијска историја[уреди | уреди извор]

Верује се да су се Betulaceae појавиле на крају периода креде (пре око 70 милиона година) у Централној Кини. Ова регија је у то време имала медитеранску климу (због близине Тетиског мора), које је у раном периоду терцијара покривало делове данашњег Тибета и Синкјанга. Овај центар порекла подржва и чињеница да су свих шест родова и 52 врста пореклом из овог краја, од којих су многе ендемске. Верује се да су се свих шест модерних родова у потпуности одвојили од олигоцена, са свим родовима у породици (с изузетком Ostryopsis), са фосилним остатацима који сежу у прошлост од најмање 20 милиона година пре садашњости.

Према молекулској филогенији, најближи сродници Betulaceae су Casuarinaceae, једна група храстова.[5]

Употреба[уреди | уреди извор]

Леска (Corylus avellana): лишће и лешници

Обична леска (Corylus avellana) и [[велика леска (Corylus maxima) су значајне воћњачке биљке, које се узгајају због јестивог плода ораха, познатог као лешник.

Други родови укључују бројно популарно украсно дрвеће, широко засађивано у парковима и великим вртовима; неколико бреза се посебно вреднују због глатких и јарких боја коре.

Дрво је обично тврдо, жилаво и тешко, посебно код грабова; неколико врста су биле од великог значаја у прошлости, тамо где је било потребно врло тврдо дрво, које је у стању да издржи тешка хабања, као што је за костур корпи, водене точкове, зупчанике, ручке за алат, даске за резање и дрвене клинове. У већини ових видова употребе, дрво је сада замењено металима или неким од вештачких материјала.

Филогенетичка систематика[уреди | уреди извор]

Модерна молекуларна филогенија сугерише следеће релације:[5][6][7]

 Myricaceae

Бетулацеае
Coryloideae

 Corylus

 Ostryopsis

 Ostrya

 Carpinus

Betuloideae

 Alnus

 Betula

Таксономија[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Group, Angiosperm Phylogeny (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x, Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г., Приступљено 10. 12. 2010 
  2. ^ Christenhusz, M. J. M. & Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  3. ^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014. 
  4. ^ Sofradžija, A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6. 
  5. ^ а б Soltis, D. E. et alii. (28 authors). 2011. "Angiosperm phylogeny: 17 genes, 640 taxa". American Journal of Botany 98(4):704-730. . doi:10.3732/ajb.1000404.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Xiang X-G, Wang W, Li R-Q, Lin L, Liu Y, Zhou Z-K, Li Z-Y, Chen Z-D (2014). „Large-scale phylogenetic analyses reveal fagalean diversification promoted by the interplay of diaspores and environments in the Paleogene”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 16 (3): 101—110. doi:10.1016/j.ppees.2014.03.001. 
  7. ^ Chen Z-D, Manchester SR, Sun H-Y (1999). „Phylogeny and evolution of the Betulaceae as inferred from DNA sequences, morphology, and palaeobotany”. Am J Bot. 86 (8): 1168—1181. JSTOR 2656981. doi:10.2307/2656981. 
  8. ^ Participants of the FFI; IUCN SSC Central Asian regional tree Red Listing workshop, Bishkek, Kyrgyzstan (11–13 July 2006) (2007). Alnus glutinosa. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2007. Приступљено 8. 10. 2014. 
  9. ^ Alnus glutinosa. World Checklist of Selected Plant Families. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 2014-08-31. 
  10. ^ Stritch, L. (2014). Betula nana. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T194495A2341542. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-3.RLTS.T194495A2341542.enСлободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  11. ^ Kelvin S.-H. Peh; Richard T. Corlett; Yves Bergeron, ур. (2015). Routledge Handbook of Forest Ecology. Routledge. стр. 12. ISBN 978-0-415-73545-2. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]