Центар Е8

Из Википедије, слободне енциклопедије
Центар Е8
Лого е8.пнг
Оснивање 2004.
Намена млади, превенција насиља, родна равноправност, здрави стилови живота, активизам младих, омладинска политика, ангажовано позориште
Седиште Прешевска 13, Београд
Веб-сајт www.e8.org.rs

Центар Е8 (енгл. Centre E8) је организација основана 22. фебруара 2004. године у Београду. Седиште је у Београду, али је усмерена на рад са младим људима широм Србије. Регионална канцеларија је отворена у Врању 2014. године. Иновативним кампањама, употребом друштвених мрежа и разноврсним методологима рада едукује младе на тему здравих стилова живота, родне равноправности, превенције насиља и значаја активирања у друштву.

Садржај

Области деловања[уреди]

Центар Е8 од 2008. године ради у области родне равноправности. Специфичност се одгледа у томе што је базиран на рад са младићима у средњим школама који су препознати као значајни део друштва који треба да се едукује о овој теми. Од 2016. године темама родна равноправност и превенција насиља почели смо да радимо и са девојкама у средњим школама. Да би се унапредили услови за безбедан живот младих континуирано се ради на едукацији о превенцији насиља. Кроз различите пројекте прожима се рад на промоцији здравих стилова живота. Ради се на унапређењу менталног, сексуалног и репродуктивног здравља младих користећи разноврсне методологије, од употребе ангажованог позоришта у едукацији до плеса и музике. Кроз волонтерске програме и унапређење омладинског рада тежи се оснаживању младих ради активног укључења у друштву. Активизам представља решавања друштвених проблема и утицање на њихово решавање. Медији су значајни партнери у раду и битан су канал коминикације са грађанима и грађанка Србије. Један од водећих проблема у нашем друштву је незапосленост младих. Запошљавање и оснаживање младих ће бити фокус у будућем раду. Активан рад на промоцији омладинског стваралаштва и културе кроз уметничку едукацију младих људи, продукцију уметничких дела, организацију културних догађаја и залагање за већи значај и видљивост омладинског стваралаштва. Дискриминација често настаје из незнања или због предрасуда. Зато радом на смањењу дискриминације међу младима, кроз промоцију интеркултуралности и едукације о људским правима и грађанским слободама, доприноси се промени тог стања.

Историјат[уреди]

Центар Е8 је основан 22. фебруара 2004. године са средиштем у Београду. Оснивачка скупштина одржана је у Свечаној сали В београдске гимназије. Године 2014. отворили смо регионалну канцеларију у Врању.

Шта значи Е8?[уреди]

Од самог почетка, фокус су били млади и едукација. Реч едукација има девет (9) слова. Када се остави почетно Е остане осам слова што представља значење имена Центар Е8.

Лого хероја и хероина[уреди]

Аутор логоа Центар Е8 је дизајнер Предраг Стакић који је уједно и аутор светског логоа за људска права.

Млади људи имају супер моћи да мењају свет. Прича логоа је везана за супер моћи, хероја или хероине. Како је то описао дизајнер Предраг Стакић? “Лого је заправо стилизована симболичка представа „плаве лопте“, земљине кугле са „штреберским“ наочарима у облику симбола бесконачности што све скупа симболички представља бесконачну едукацију људске врсте. Лого је такође и yоутх фриендлy, а прати и причу супер хероја јер шта су друштвено одговорни грађани у акцији ако не супер хероји?“

Кампање које је организација прва покренула у Србији[уреди]

Дан сећања на преминуле од сиде[уреди]

Дан сећања на преминуле од сиде (енгл. International AIDS Candlelight Memorial) се традиционално у свету обележава од 1983. године. Сваке године, треће недеље маја, организују се активности којима се обележава овај дан, а циљ кампање је да се ода почаст и сећање на људе који су умрли од сиде, да се подрже људи који живе са вирусом ХИВ-а, смањи степен стигме и дискриминације и сл.

Први Дан сећања у Србији организован је 15. маја 2005. године на Тргу Републике у Београду где је на великој црвеној траци упаљено 350 свећа и написано преко 100 порука подршке. Организациони тим чинили су Центар Е8, Центар за одрживи развој, УНАИДС Тематска група за Србију и Црну Гору, УНИЦЕФ, УНДП ХПВПИ мрежа, ЈАЗАС, Човекољубље, Лекари света, УПСЗ.

Већ 2006. у Србији се Дан сећања обележавао у Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку, Лесковцу, Лозници, Vаљеву, Мајданпеку, Пожаревцу, Вршцу и Сремској Митровици. Организациони тим чинили су Центар Е8, ЈАЗАС, Црвена линија, Тхе Глобал фунд, УНИЦЕФ, УНДП, УНАИДС Тематска група за Србију и Црну Гору, Мрежа за превенцију ХИВ-а, Национална канцеларија за ХИВ/АИДС, УНОДЦ и Завод за заштиту студената. Иста кампања, под истим слоганом, организована је у Црној Гори и Хрватској. Те године је осам различитих личности, различитих професија (стоматолог[1] , дете, женска особа која живи са ХИВ/сидом, глумица[2], пословни човек који живи са ХИВ-ом, композитор, мајка особе која живи са ХИВ/сидом и музичар) у ТВ спотовима још једном скренуло пажњу јавности да не постоје ризичне групе, постоји само ризично понашање. Дан сећања на преминуле од сиде обележен је 20. маја 2006. године.

Светски дан младих[уреди]

Уједињене нације су 1999. установиле 12. август као Међународни дан младих, а од 2000. године овај дан се прославља у целом свету. Центар Е8 је заједно са Унијом средњошколаца Србије 2007. године први организовао кампању поводом Међународног дана младих. Ова кампања урађена је уз подршку Министарства за омладину и спорт Републике Србије. Осим у Београду, Дан младих биће обележен акцијама и у Лесковцу, Новом Саду, Лозници, Новом Пазару, Јагодини, Суботици, Нишу, Зајечару и Ћуприји.

данце4лифе[уреди]

данце4лифе[3] је у Србији лансиран[4] 2008. године фласх моб-овима које су се у истом тренутку дешавали у Београду, Новом Саду, Лозници и Новом Пазару. Пројекат се временом проширио и 2009. године су се придружили Врање и Јагодина. Пројекат је у Србији спроводило седам невладиних организација: ЈАЗАС, Центар Е8, Центар Живети усправно Нови Сад, Искра Лозница, Омладински креативни центар Јагодина, Генератор Врање и Канцеларија за младе Нови Пазар, а у 2012. години данце4лифе су се прикључиле три нове: НВО Дуга из Шабца, КОМ 018 Ниш и Волонтерски центар Прокупље.

Амбасадорка данце4лифе Србија[5] од октобра 2008. године је Ана Станић, а у 2011. и СевдахБАБY, ДЈ и продуцент се прикљућује као још један амбасадор покрета.

Од када се данце4лифе спроводи у Србији едуковано је више од 15.000 младих људи. Млади пролазе кроз три фазе едукације, које чине програм сцхоолс4лифе. Кроз те три фазе они се едукују о репродуктивном здрављу, ХИВ/АИДС-у, они развијају своје комуникационе и социјалне вештине. Подстичу се да осмисле и организују акцију у својој локалној средини у циљу подизања свести о овим темама кроз уличне акције, фласх моб-ове, активности у школи.. Након ова три корака млада особа постаје агент4цханге, а врхунац сцхоолс4лифе јесте данце4лифе евент. Овај догадјај се одржава викенд пре 1. децембра – Светског дана борбе против ХИВ/АИДС-а сваке парне године, када преко 100.000 младих са свих континената у исто време, повезани видео линком, играју за живот.

Поред акција поводом Дана заљубљених, Дан сећања на преминуле од сиде, Дана младих, у 2011. и 2012. данце4лифе Србија је био део Сенсатион-а[6]. Сенсатион је постао глобални партнер 2010 године. За сваку продату карту за Сенсатион Амстердам, Данска, Немачка, Пољска, Португал, Србија, Шпанија и Русија они поклањају € 0,50 данце4лифе-у за даљи рад у области едукације младих. У Београду су одржане ‘’Оцеан оф Wхите’’ и “Иннерспаце“ журке на којма је било преко 30.000 људи.

У новембру 2012. завршили смо имплементацију пројекта данце4лифе.

Програми[уреди]

ПРОГРАМ M[уреди]

Рад са младим људима представља неопходну инвестцију у будућност целог друштва. Буди мушко пројекат се бави неким од најзначајнијих питања која утичу на животе младих. Свакодневним радом са младићима на промоцији здравих животних стилова и превенцији родно заснованог насиља представља изузетно изазован али инспиративан посао. Постоје бројни ризици и претње који подстичу насилно понашање код младих, а најчешће код младића (узраста 14-19 година) који су и главна циљна група овог програма. У нашем друштву, као и широм света, постоје доминантна уверења о томе шта значи “бити мушко” која утичу на ставове и понашање многих дечака и мушкараца односно бројни притисци на уклапање у родне стереотипе – нпр. у рестриктивне и често деструктивне норме маскулинитета „бити чврст, агресиван и насилан“, спремност на ризична понашања и неспремност да озбиљно схвате своје здравствене проблеме.

Буди мушко је део пројекта "Иницијатива младића за спречавање родно заснованог насиља на Балкану" који Центар Е8 и Царе Интернатионал спроводе у Србији од 2008. године. Специфичност овог пројекта је то што се једини у Србији бави темама родна равноправност и превенција насиља са младићима у средњим школама у преко 25 градова Србије, а од 2016. године радимо и са девојкама.

"Буди мушко" кампања је освојила награду "ПРиЗНАЊЕ" 2010. године коју додељује Друштво за односе са јавношћу Србије. Центар Е8 је награђен у категорији "Јавни и непрофитни сектор".

Награда "Прави мушкарац[уреди]

Награда "Прави мушкарац" је основана са идејом да добитници награде буду модели понашања и позитивни примери мушкости за младиће и дечаке. Награда се једном годишње додељује појединцу који се својим деловањем залаже за афирмацију принципа људских права, родне раноправности, толеранције, хуманости и ненасиља и то 19. новембра на Међународни дан мушкараца.

Награду "Прави мушкарац" 2012. добио је Марко Сомборац, српски аутор стрипова, графички дизајнер и илустратор. Један је од најпопуларнијих аутора стрипа и политичких коментатора у Србији, захваљујући дневном политичком стрипу ”Блиц стрип“.

Саша Јанковић је био добитник награде "Прави мушкарац" 2013. године. Саша је дипломирани правник из Београда. Први пут изабран у јуну 2007. године већином од 143 гласа на функцију заштитника грађана и на тој позицији је био 10 година. Тренутно је један од кандидата за председника Републике Србије.

Марко Шелић Марчело је добитник награде "Прави мушкарац" 2014. године. Марко је музичар и књижевник. Објавио је четири студијска албума, збирку текстова О људима, псима и мишима и роман. Живи и ради у Београду, радним данима. Викендима тутњи Балканом заједно са саборцима из Филтера и састава Исказ, или држи своје књижевне вечери и трибине.

2015. године награду "Прави мушкарац" добио је Зоран Кесић. Рођен у Београду 26.јула 1976. године. Сан ми је био да постанем велики фудбалер али постао је један од познатијих ТВ водитеља и аутора емисија. 2013. године, заједно са редитељем Александром Саничанином и екипом Њуз.нета покрећем емисију “24 минута са Зораном Кесићем”.

Ренато Грбић, алас и власник ресторана “Код Гоце и Рената” на обали Дунава које је у последњих 20 година спасао 29 људи из набујалог Дунава испод Панчевачког моста добитник је награде "Прави мушкарац" 2016. године. Ожењен је, има три сина и два унука, на које је пренео љубав и страст према реци.

МАН конференција[уреди]

"МАН2016: РОД I БРОЈ" је стручна конференција коју је Центар Е8 организовао у јуну 2016. године, а шеста по реду у низу наших МАН конференција које окупљају експерте и експерткиње, који се у различитим областима свог рада, баве питањима рода, родне равноправности, ненасиља и промовисања позитивних друштвених вредности код омладине. Одржана је од 01-03. јуна у Центру за културну деконтаминацију. Први дан конференције обележило је свечано отварање и панел дискусија са темом “Ко је прави мушкарац у Србији данас?” у којој су учествовали Зоран Кесић, Марко Сомборац и Драган Илић, а модерирала Луна Лу. Други и централни дан конференције обележили су говори и презентације, као и панел дискусије у којима су учествовали Марина Благојевић Хухгсон, Драган Кнежевић, Марко Величковић, Радојица Бунчић, Александар Грубаш, Тамара Скрозза, Антонела Риха, Роберт Чобан, Ивана Петровић. Теме су биле: неједнака расподела моћи између мушкараца и жена, мушке привилегије у патријархату, третман жена у медјима, између осталих. Трећи дан конференције био је посвећен теми очинства и ту смо могли чути о новој публикацији у оквиру “Супер тата” кампање – “Очеви у свету данас: Стање на Балкану”, потом о новом истраживању о очинству, као и панел дискусију са ангажованим, родно равноправним, ненасилним и одговорним очевима. Говорили су: Сашка Галоња, Миша Стојиљковић, Драган Станојевић, Славимир Стојановић, Душан Чавић, Душан Шапоња и Милош Латиновић.

Пету по реду, "МАН2015: Супер тата" конференција одржана је 30. маја 2015. године као део нове кампање „Супер Тата“ која промовише укључивање мушкараца као активних, одговорних, ненасилних и родно равноправних очева и старатеља.

Конференција "МАН 2014: СУПЕРМЕН ОФ ЕУРОПЕ" одржана је 9-11. април 2014.године у Центру за културну деконтаминацију. Током конференције, учесници су имали прилику да чују предаваче у три панела: „Младићи као суперхероји друштва“, „Како се праве супер хероји?“ „Где је линија између дигиталног и стварног света?“. Представљен је и рад организација из 13 земаља које су биле дио пројекта: Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Румуније, Француске, Италије, Шпаније, Португалије, Естоније и Сјеверне Ирске.

"МАН 2013: Младићи као савезници у борби против говора мржње и насиља у свакодневном животу" је стручна конференција која се бави улогом младића у борби против родно заснованог насиља и промоцији родне равноправности и здравих животних стилова. Конференција је одржана 22, 23 и 24. маја у Музеју Николе Тесле, Центру за културну деконтаминацију и ресторану "Дијагонала". Главни програм конференције је обухватио панел дискусије о раду са младићима у борби против насиља, законском оквиру, дигиталном насиљу и насиљу у спорту, као и вечерњи програм у оквиру којег је била узведена позоришна представа "Мушкарчине" и приказан документарни филм "Буди мушко-мењај правила".

Конференција "МАН 2012: Неw Балкан Боy" одржана је 30 и 31. јануар 2012. године у Центру за културну деконтаминацију/ЦЗКД у Београду.

"МАН 2011: Мен Енергy | Енергија мушкараца" је била прва МАН конференција која се бави улогом мушкараца у борби против родно заснованог насиља, промоцијом родне равноправности и здравих животних стилова младића. Одржана је 24. и 25. јануара 2011. у Центру за културну деконтаминацију.

Програм M – рад у школама[уреди]

“Буди мушко” програм у школама од 2008. године ради едукацију младића у средњим школама широм Србије. Наш програм едукације ђака и наставног особља акредитован је од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. У питању је интензивнији програм рада који обухвата најпре истраживање ставова и понашања ученика, презентацију резултата и програма школском особљу, потом петодневне тренинге за вршњачке едукаторе, јавне акције, радионице које спроводе нови едукатори својим вршњацима у школама, као и акредитовану обуку за школско особље. Утврђена је корелација између учешћа у радионицама са смањеним вршњачким насиљем и са равноправнијим ставовима у погледу родних норми.

Обуке за школско особље[уреди]

“Програм M: Обука за превенцију насиља” је наш дводневни семинар за школско особље, акредитован од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. На овим дводневним обукама учесници/е се упознају са нашим програмом рада са младићима, његовом методологијом и имају прилике да и сами вежбају, а потом и примене конкретне активности и радионице, у свом раду у школама.

Кампања "Супер тата"[уреди]

По истраживањима широм света, отприлике 80% мушкараца ће постати очеви у неком тренутку свог живота, док готово сви мушкарци на свету имају неку везу са децом, било као очеви, као очуси, браћа, ујаци, стричеви, наставници, ментори, тренери или једноставно као пријатељи.

Ограничено учешће мушкараца у старању и даље представља једну од главних препрека родној равноправности и оснаживању жена, између осталог, одржавањем висине прихода код жена нижим него код мушкараца. Све више истраживања показује да је ангажовано, одговорно очинство и учешће мушкараца у животу деце изузетно позитивно, не само за децу и за жене, него и за саме мушкарце. Ангажовано очинство чини мушкарце срећнијим и здравијим, очеви наводе свој близак однос са дететом или децом као највећи извор добробити и среће. Они који имају блиске и ненасилне односе – живе дуже, имају мање менталних и физичких здравствених проблема, мање су шансе да ће користити дроге, успешнији су на послу и генерално наводе да су срећнији.

У мају 2015. покренули смо и нову компоненту рада на тему очинства прикључивши се глобалној МенЦаре кампањи, где кроз кампању СУПЕР ТАТА промовишемо активно, ненасилно, родно равноправно и одговорно очинство. Кампања је лансирана на стручној конференцији “МАН2015: Супер тата” у Београду. Јавним акцијама “Сва срећа да си ти мој тата” очеви и мајке на улицама, у парковима, игралиштима, вртићима и догађајима посвећеним родитељима и деци, упознали су се са кампањом “Супер тата”.

У новембру 2016. издали смо публикацију “Тата, ти си ту” која представља квалитативни приказ очинства у Србији, а публикацију је написала новинарка Тамара Скрозза. Прича о родитељству свакако мора да се односи не само на маме, него и на савремене, активне и у живот деце укључене тате - на њихове проблеме, изазове с којима се суочавају, могућности за још већи ангажман у некад скоро искључиво "женским" пословима и обавезама.

Организована је промоција публикације “Тата, ти си ту” која је у исто време била и отварање фотографске изложбе “Супер тата” у УК Пароброд у Београду. Екипа Центра Е8 и студенткиње фотографије са Нове академије уметности су били у потрази управо за Супер татама - очевима који одговарају овом опису.

У оквиру "Супер тата" кампање о очинству, реализовали смо и “Драги тата” – адаптацију видео клипа “Деар даддy”, изузетно снажног и емотивног клипа који је развила ЦАРЕ Норwаy и који шаље снажну поруку о проблему насиља над женама и о потреби за превенцијом истог и то од најранијих узраста.

M приручник – едукативни рад са младићима[уреди]

Центар Е8 већ има девет година искуства едуктивног рада са младима, најчешће са средњошколцима, о темама родне равноправности и превенције насиља, а посебно родно заснованог насиља. Приручник за рад са младићима (“Програм М”), представља важан допринос за све оне који раде на пружању подршке здравом развоју младих људи. Овај приручник има циљ да изгради вештине које су неопходне младићима да развију здраве односе засноване на родној равноправности, да науче како да се носе са свим облицима насиља у свакодневном животу и да схвате свој физички, сексуални и емоционални развој, а све то током турбулентног прелазног периода адолесценције. “Програм М” представља важан ресурс за едукаторе/ке, практичаре/ке омладинског рада, наставнике/це и школе, невладине организације и све остале који схватају важност тога како друштвене конструкције рода, у погледу маскулинитета, делују на ставове и понашања дечака и младића.

Форум правих мушкараца[уреди]

Поводом Међународног дана борбе против насилја над женама, 25. новембра 2011. у Скупштини града Београда окупили су се мушкарци из света политике, новинарства, музике и филма и основали "Основан форум правих мушкараца"[7] за борбу против насилја над женама у Србији. Мушкарци, као очеви, пријатељи, доносиоци одлука, лидери, имају значајну улогу у борби против насиља над женама и својим ангажовањем указују да овај проблем не дотиче само жене, већ читаво друштво. Они су модели понашања и позитивни примери мушкости за младиће и дечаке. Јавне личности су потписивале Декларацију и на тај начин се обавезале да ће активно учествовати у борби против насиља над женама. Чланови Форума су:

Андрија Герић - одбојкаш, Срђан Тесин - књижевник, Душко Јовановић - директор покрајинске канцеларије за инклузију Рома, Мирослав Васин - секретар Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова, Васа Мијић - одбојкаш, Александар Дујин - композитор, Ненад Пећинар - глумац, Владимир Радусиновић Радуле – музичар, Wиллиам Инфанте - Стални координатор УН-а у Србији, Никола Ђуричко - глумац, Драган Илић- новинар, Огњан Оги Радивојевић - музичар, Владимир Паскаљевић - редитељ, Вања Грбић - одбојкаш, Горан Јевтић - глумац, Александар Срећковић Кубура - глумац, Дамјан Елтецх - ДЈ, Виктор Савић - глумац, Бранислав Трифуновић]]-глумац, Драган Бјелогрлић- продуцент и глумац, Милан Станковић а.к.а. СевдахБАБY - ДЈ и продуцент, Бранислав Лечић - глумац, Драган Мићановић - глумац, Бора Миљановић - генерални директор Репресент Цомуницатион, Никола Којо - глумац, Срђа Поповић- директор ЦАНВАС-а, Жарко Паспаљ - кошаркаш, Предраг Стакић - дизајнер интернационалног логоа за људска права, Марко Караџић - комесар за људска права у ЛДП-у, Игор Бракус - радио водитељ, Милош Биковић - глумац, Влада Алексић - глумац и водитељ, Адриано Мартинс - заменик шефа делегације ЕУ у Србији, Нилс Рагнар К’амсвåг - Амбасадор Норвешке у Србији и Бранко Ковачевић - ректор Београдског универзитета.

Укупно 37 познатих и јавних мушкараца из Београда и Новог Сада је потписало Декларација правих мушкараца против насиља над женама. А онлине, путем сајта правимускарац.рс, још 810 мушкараца.

ПРОГРАМ Ж[уреди]

Патријархално окружење у Србији и ригидне улоге које произилазе из њега стварају потребу за великим и непрестаним радом на родним темама. Када кажемо родна тема, заправо мислимо како на најбољи начин наћи одговор на родно засновано насиље, које врло често није ни препознато и утолико је опасније. Патријархални статови и насилне форме понашање се промовишу кроз различите секторе српског друштва, код куће, у школи, у медијским порукама, политички представници га преносе кроз свој говор, једном речју у свим приватним и јавним сферама. Управо на овај начин се обликују ’’идеална’’ понашања девојака и младића која их могу довести у рискатна понашања, и стога је тема родне равноправности и превенција насиља важна, хитна и обавезујућа.

Ж тренинг о родној равноправности и здравих стилова живота[уреди]

Програм Ж чини тродневни тренинг који је намењен девојкама узраста од 14 до 19 година које прелазе из адолесцентног периода у зрело животно доба. Присуством и активним учествовањем стичу знање кроз радионице које обрађују теме које се односе на насиље, род и пол, родне улоге, сексуално насиље, етикетирање, моћ и односи, изражавање властитих осећања и друге. Промоцијом родне равноправности и здравих стилова живота кроз освешћивањем различитих појмова и условљених понашања, оснажујемо их како би донеле исправне одлуке и утицале на сам квалитет свог живота, као и да нађу своје одговоре на насиље које их окружује. Упркос томе што се улаже пуно рада у промовисање оснаживања жена, већина тога је било усмерено на искуства одраслих жена. Мањи је фокус био на оснаживању девојака – на њиховим специфичним искуствима, одлукама, интересовањима и добробитима (Греене, 2004), те стога је јасна важност рада управо са девојкама. Такође, у овом периоду се формирају ставови, понашања и динамике моћи у љубавним и сексуалним односима, чинећи то погодним временом да се код девојака промовишу вештине и размишљање о безбедним одлукама и равноправним односима између жена и мушкараца.

Ж приручник – едукативни рад са девојкама[уреди]

Издали смо Приручник Ж који је потекао из Иницијативе младића – програма ЦАРЕ Интернатионал Балкан и његових партнера, који се са младићима и девојкама у школама и заједници бави темама родне неравноправности, понашањима штетним по здравље као и насиљем у свакодневном животу. Приручник Ж је приручник за тренере/ице који има за циљ промовисање родне равноправности и здравих стилова живота код девојака кроз бављење социјалним конструктима феминитета као стратегијом за грађење важних животних вештина код девојака током преласка у одрасло доба.

ПРОГРАМ Н[уреди]

Након дужег низа година рада првенствено са младићима, активно смо кренули да радимо и са девојкама као и представницима медија, а све у циљу развијања и промовисања родне равноправности и превенцији родно заснованог насиља, као и насиља генерално.

Медији не само да су неодвојиви део савременог начина живота, они такође значајно дефинишу и обликују наш свакодневни живот. Масовни медији су промотери и креатори друштвених вредности. Медији омогућавају да масовна публика на основу презентованих слика и садржаја формира модел друштвеног, али и индивидуалног понашања. Медији утичу на формирање става јавности када је у питању породично или вршњачко насиље али често, због прибегавања сензационализму у новинарству, забораве до које мере оно што пишу може да утиче на децу и жене, као жртве насилнике.

Истраживања су показивала да 70% текстова са насловних страна дневне штампе који говоре о женама жртвама насиља у породици јесу таблоидног карактера, а 15% свих текстова о овој теми објављено је у рубрикама V.И.П., Познати, Схоwтиме иако им тамо није место. Медији не смеју да величају злочине, недопуштено је оправдавање злочина и стварање слике да се насиље над женама може “одбранити” неким „квазиаргументима“.

Н приручник – Приручник о родно осетљивом медијском извештавању[уреди]

У мају 2016. године издали смо "Н приручник – Приручник о родно осетљивом медијском извештавању".

Једна од најтрајнијих предрасуда у већини друштава је родна неједнакост која се огледа у социо-економским и политичким сферама живота и која ограничава врсте улога и одговорности које жена може да преузме. Ова неједнакост се понавља и отежава приказивањем жена у штампаним и електронским медијима, који су моћан алат са далекосежним ефектом и утицајем на људску психу.

Новинари, новинарке, уредници и уреднице су социјализовани као мушкарци и жене, много пре него што су одабрали новинарство као каријеру. Ова социјализација утиче на то како медији извештавају о женама, како их приказују и како им омогућавају приступ медијима. Истраживање које су спровеле групе за праћење медија широм света показује да су вести највећим делом представљене кроз очи, гласове и перспективе мушкараца. Медији често праве грешку претпостављајући да је род исто што и жене. Медијско извештавање о случајевима родно заснованог насиља обично се карактерише предрасудама и неодговарајућим језиком, заједно са проблемом недовољног извештавања.

Тренинг за медије на тему родне осетљивости који се ради на основу овог пруручника је важан јер он помаже новинарима/кама и уредницима/цама да схвате ставове, предрасуде, пристрасност која се често појављује у медијским порукама. То помаже и омогућава им да препознају и анализирају неуравнотеженост између гласова жена и гласова мушкараца у медијима.

Циљна публика за овај приручник су новинари, новинарке, уредници, уреднице који раде у интернет, ТВ, радио и штампаним медијима, медијиским кућама као и представницима/ама невладиног сектора и владиних институција.

Партиципација младих[уреди]

Према истраживању 76% младих никада није променило место пребивалишта, док 39% није путовало у иностранстово ни туристички ни рекреативно. Ниво информисаности младих о програмима као што су Темпус, Ерасмус+[8] је ниска. Чак 81% младих нема информације о програмима које могу користити. Слаба информисаност постоји и у вези са информисаношћу о другим могућностима за формално и неформално образовање. Када говоримо о волонтеризму у Србији истраживања показују да волонтерски рад није довољно заступљен, а да је потреба за волонтерима велика. Младима у Србији је и даље формално образовање примарно и мали број младих схвата значај неформланог образовања за развој личног и професионалног живота.

Програм Ерасмус+ нуди могућности у три области: млади, образовање и спорт. Покушава да помогне у решавању проблема/потреба младих, поготово у областима које њих највише занимају. У обласити младих програм пружа могућност стицања вештина и знања људи који раде са младима, моблиност, промоцију грађанства, интекрултуралног дијалога и солидарности, укљчивање младих из осетљивих друштвених група, јачање међународне сарадње и рад на квалитету омладинског рада.

Европски волонтерски сервис (ЕВС)[уреди]

Европски волонтерски сервис[9] (ЕВС) је део програма "Млади у акцији". ЕВС омогућава младим људима да волонтирају у другим државама у период од 2 до 12 месеци уз све покривене трошкове. Центар Е8 је акредитована организација за слање волонтера/ки из Србије у преко 30 европских државе, како и да буде хост организација у Србији волонтерима и волонтеркама из Европе.

Центар Е8 је на тренинге, јоб схадоwинг, студијске посете и размене у предходне две године послао 67 младих људи. У оквиру ЕВС активности послали смо 8 волонтера/ки у Португал, Шпанију, Италију, Норвешку, Словенију и Немачку и угостили 2 волонтерке из Немачке и једну из Француске.

Театар[уреди]

Рефлектор театар[10][уреди]

РЕФЛЕКТОР ТЕАТАР је независна омладинска позоришна продукција, израсла из позоришног програма организације Центар Е8. Под овим именом, ради од јануара 2017. године, али је на позоришној сцени у Србији и региону, присутна од 2012. године, с продукцијама представа "Мушкарчине", "Црвена: Самоубиство нације", "Жудња" и "Сумњиво лице".

Сумњиво лице[уреди]

Премијера представе "Сумљиво лице" одржана је 27, 28. и 29. јун 2016. године у Миксер Хоусе. Представа је тренутно на редовном репертоару Дорћол Платз-а.

Комад «Сумњиво лице» Бранислава Нушића једно је од најпознатијих и најпрепознатљивијих дела у опусу овог комедиографа, али и у историји српске драматургије. На бројним позоришним сценама, у различитим редитељским поставкама, овај комад је игран више од хиљаду пута, а теоретичари и критичари који су о њему писали, слажу се у једној оцени: иако написан у 19. веку, овај комад никада није престао да буде актуелан. Без обзира на све промене кроз које је наше друштво пролазило, неке ствари су остајале исте. Државни апарат, трома и беспотребна бирократија, као и паланачки менталитет коме се Нушић у овом делу исмева – и даље су неизлечиве болести нашег друштва.

Бранислав Нушић је писао «Сумњиво лице» пре 128 година и та драма, као и многе друге су идаље актуелне, препознатљиве и примењиве у нашем друштву. Драме Бранислава Нушића се изводе широм Србије и региона. Опште место је да се овај феномен кометарише са осмехом и сетом «Ех, ето, како је Нушић био паметан, па све је исто и сада». А ми? Да ли смо ми паметни? Да ли смо од Нушића успели да научимо било шта? Зашто се поносимо тиме што и након 128 година имамо Сумњива лица, Госпође Министраке, Животе и друге опомене које не видимо.

Ми смо научили да своје поразе славимо, да се њих сећамо, а да све што је добро прво уништимо а онда га прогласимо добрим. Уместо тога, требало би да нас буде стид што је Нушић идаље актуелан и што га не играмо као епоху које се сећамо, него као дневно-политичко-друштвену реалност. Извини Нушићу!

Режија: Војислав Арсић

Изведбени текст и драматургија: Милена Богавац

Играју: Зоран Пајић, Јелена Богавац/Александра Цуцић, Исидора Симијоновић, Ђорђе Живадиновић Гргур, Марко Панајотовић, Урош Нововић, Александар Вучковић, Александар Јовановић и Предраг Васић

Жудња[уреди]

Премијера представе "Жудња" одржана је 27. и 28.09.2015. године у КПГТ. Тренутно се налази на редовном репертоару КЦ ГРАД-а.

Концепт и режија: Војислав Арсић Уметничка саветница: Милена Богавац

Ко-аутори и извођачи: Ђорђе Живадиновић Гргур, Јован Здравковић, Марко Панајотовић и Урош Нововић

Представа «Жудња» настала је као директан одговор на потребу. Потебу аутора. Потребу заједнице. Потребу позоришта. Садржај представе настао је декомпоновањем и поновним компоновањем основног текста, док аутори представе стоје пред вама и са вама деле своје садржаје: поетске, исповедне и личне, реферушићи се на комад «Жудња», али и на друге Сарине драме и њену биографију.

Сара Кејн, савремена енглеска драматуршкиња, преминула је након два узастопна покушаја самоубиства, са само 28 година. Њене драме су сведочанство о духовној празнини човека, о трагедији емпатије у капиталистичком свету и измењеним вредностима које нам систем налаже. Биографија Саре Кејн је попут биографија трагичних рок великана. За 28 година живота написала је пет драма због којих су је испрва оспоравали и вређали, да би је касније сврстали међу најважније ауторе с краја 20. века. За њено драмско стваралаштво, везују се епитети: брутализам, суровост, застрашујуће до усијања, екстремне емоције... Писци њених биографија кажу да никад није постала песникиња. Публика у њеним драмама препознаје поезију. Иако њени комади представљају прекретницу у ангажованом савременом позоришту, јавност је често, малограђански, више заинтересована за њен лични живот испуњен разочарањем, депресијом и самоубиством, него за анархију душе о којој је писала.

«Жудња» је први пут изведена 1998. године у Единбургу. Текст је у почетку представљен под ауторским псеудонимом Марие Келведон. Сара је користила псеудоним како би се избегла утицај своје репутације везане за насиље из предходних драма.

Црвена: Самоубиство нације[уреди]

Представа "Црвена: самоубиство нације"[11] бави се положајем жена у Србији, мизогинијом и насиљем над женама, кроз питање абортуса, као заједничног именитеља за женска права, али и искуство које велики број жена у Србији има, иако о томе не говори.

Мизогинија је узрок демографске катастрофе. Демографска слика Србије говори да смо нација која изумире.Сваке године Република Србија остаје без приближно 30 000 становника и становница. Сваке године у Србији се изврши од 100 – 200 000 намерних прекида трудноће. Премијера представе одржана је 18, 19 и 20. априла у БИТЕФ театру и налази се на редовном репертоару.

Милена Богавац ЦРВЕНА: самоубиство нације Режија: Војислав Арсић

Играју: Младен Совиљ, Зоран Пајић, Ђорђе Живадиновић Гргур, Золтан Плетл, Анђелко Берош, Јанко Цекић, Александар Јовановић, Урош Милојевић, Урош Младеновић, Урош Нововић, Марко Панајотовић, Алек Суртов, Стефан Урош Тешић, Јован Здравковић

Текст представе настао је колажирањем теза из књиге Мапирање мизогиније у Србији: дискурси и праксе (Марина Благојевић, уредница), исечака из дневне и недељне штампе (Политика, Блиц, Курир, Информер и Недељник, текст: Мајке које то нису, ауторка: Зорица Марковић), објављене у Србији, у периоду од децембра 2014. до априла 2015; семпловањем говора председника Србије Томислава Николића са песмама Гоце Тржан, графитима из јавних тоалета и с других, сличних места. Текст сцене Слем Срба с крстачама настао је на радионици слем поезије и колективно је дело извођача представе. У представи се користи сонг Црвена који је за праизведбу овог комада (2004. године) компоновао и отпевао Игор Марковић ака Цутоут MC. Представа је настала кроз шестомесечни процес уметничких и едукативних радионица, које је конципирао и водио тим ко-аутора/ки и стручних сарадника/ца. Процес је испраћен андрагошким истраживањем чији су аутори Александар Булајић и Маја Максимовић.

Мушкарчине[уреди]

"Мушкарчине"[12] представљају позоришни документарац о мушкости овде и данас, развијен у оквиру пројекта "Буди мушко" током шест месеци рада. Премијера је одржана 30. новембра 2012. године и од тада се налази на редовном репертоару БИТЕФ театра[13]. Недељник НИН прогласио је "Мушкарчине" за једну од 3 најбоље представе[14] у 2012. години.

Основна тема представе "Мушкарчине" је како се мушкост третира, односно формира у нашој култури[15]. Друштво од младића очекује да своју мушкост докажу показивањем снаге, одлучности, храбрости, борбености и срчаности, која их често уводи у деструкцију и аутодеструкцију. Васпитање у култури у којој се показивање емоција од стране мушкараца сматра за знак слабости, младићи своје емоције потискују и преиначују у деструктивне облике понашања.

Седам младића. Седам погледа на свет и хиљаду ситуација које у том свету виде. На сцени, њихов задатак није да буду неко други већ да прикажу како они сами виде себе али и све друге људе, којима су окружени.

Концепт, режију и драматургију представе потписују Милена Богавац и Војислав Арсић.

Ко-аутори и извођачи у представи су: Алек Суртов, Ђорђе Живадиновић Гргур, Јован Здравковић, Марко Панајотовић, Растко Вујисић, Никола Павловић, Урош Нововић.

Чланство[уреди]

Центар Е8 је члан МенЕнгаге Савеза, један од оснивача и члан КОМС -а (Кровна организација младих Србија), НАПОР - Националне асоцијација практичара/ки омладинског рада.

Центар Е8 је била једна од организација која је водила Y-ПЕЕР – Мрежу вршњачке едукације.

Y-ПЕЕР је основан од стране УНФПА уз подршку свих агенција Уједињених нација: УНИЦЕФ -а, Светске здравствене организације, Светске банке, УНДП-а, УНАИДС-а, УНЕСЦО-а. Y-ПЕЕР мрежа постоји у 48 земаља. Основана је у Источној Европи и Централној Азији као одговор на ХИВ/АИДС епидемије међу младима али се временом проширила на Блиски Исток, Северну Африку, Латинску Америку и азијско-пацифички регион.

Y-ПЕЕР мрежа је основана са циљем да се помогне младим људима добију тачне информације и вештине које су им потребне у вези са сексуалним и репродуктивним здрављем. Y-ПЕЕР мрежа у Србији доживела је најбржи раст у регион јер имамо велики број организација и институција које користе вршњачки приступ у раду, као и интересовање младих да се укључе у овакве программе.

Једна од највећих подухвата који је Y-ПЕЕР национална мрежа урадила јесте изградња стандарда у вршњачкој едукацији ХИВ/АИДС-а у Србији. Центар Е8 је био члан Y-ПЕЕР мреже од 2005. године. Војислав Арсић из Центар Е8 је био национални координатор у период 2006. до 2009. године. У току три године активног рада Центар Е8, организовано је низ пројеката у оквиру којих је обучено преко 50 младих да буду тренери тренера и тренери за употребу драме у едукацији, одржано је преко 20 локалних тренинга, организована је процена стања квалитета вршњачке едукације и оснаживање саветовалишта за младе у 10 градова Србије, спроведене су кампање "Волим те сигурно" и "Сачувај живот"[16].

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]