Владимир Грбић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Вања Грбић)
Владимир Грбић

Владимир Грбић, српски одбојкаш
Владимир Грбић, српски одбојкаш

Личне информације
Пуно име Владимир Грбић
Надимак Вања
Датум рођења (1970-12-14)14. децембар 1970.(46 год.)
Место рођења Клек ( Социјалистичка Федеративна Република Југославија)
Држављанство  Србија
Каријера 1986 — 2009
Висина 193 cm
Позиција примач
Смеч 330 cm
Блок 310 cm
Сениорски клубови
Год. Клуб
1986—1988
1988—1989
1990—1991
1991—1992
1992—1995
1995—1997
1997—1998
1998—2001
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2007
2007—2009
ГИК Банат Зрењанин
Војводина
Младост
Војводина
Антонвенета Падова
Кунео
Сао Паоло
Рома
Осака Блејзрс
ПАОК
Динамо
Андреоли Латина
Фенербахче
Награде
Најбољи одбојкаш у Европи (2000)

Најбољи спортиста Југославије (1996, 2000)

Владимир Грбић, познат као Вања (рођен 14. децембра 1970. године у Зрењанину), један од најбољих српских одбојкаша свих времена. Члан је одбојкашке Куће славних.[1]

Укупно је у дресу репрезентације освојио 14 медаља и проглашен за најбољег играча Европе 2000. године. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу. Године 2001. био је члан репрезентације која је освојила титулу шампиона Европе.

Каријера[уреди]

Грбић је играо на позицији примача сервиса, дугогодишњи репрезентативац. Са репрезентатацијом је учествовао на неколико светских првенстава, европских првенстава и олимпијских игара. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, на којој је носио заставу Југославије на церемонији отварања и када је био један од најбољих играча селекције Југославије која је освојила златну медаљу. Годину дана касније био је члан репрезентације која је на Европском првенству освојила титулу шампиона Старог континента. Освајао је још неколико медаља на Европским првенствима, као и олимпијску бронзу у Атланти, 1996. године и сребро на Светском првенству у Јапану 1998. године.[2] Укупно је у дресу репрезентације освојио 14 медаља.[3] Репрезентативну каријеру, Грбић је завршио 2006. на Светском првенству у Јапану.

Био је члан Војводине, загребачке Младости, а са успехом играо у Италији, Грчкој, Бразилу, Русији, Јапану и Турској. Каријеру је завршио у турском Фенебахчеу у сезони 2008/09. У децембру 2010. године, добио је позив да игра од једног иранског клуба, али договор о условима уговора није постигнут.[4]

Југословенски олимпијски комитет га је прогласио за најбољег мушког спортисту 1996. и 2000. године, а 1999. и 2000. године му је додељена златна значка Спорта, награда за најбољег спортисту у Југославији.

Након завршетка играчке каријере, обавља функцију првог потпредседника Одбојкашког савеза Србије и члан је комисије за развој светске одбојке у ФИВБ.[5]

Породица[уреди]

Његов отац Милош, је такође био репрезентатативац, члан селекције, која је на Европском првенству у Београду, 1975. године освојила бронзу, док је брат Никола дуго био капитен репрезентатације. Породица Грбић пореклом је из Требиња у Републици Српској.[6] Са супругом Саром има три ћерке Ину, Уну и Милу и сина Лазара.[7][8]

Занимљивости[уреди]

На финалној утакмици Олимпијских игара у Сиднеју, у којој је Југославија савладала Русију са 3:0 без сумње виђен је један од најспектакуларнијих поена у историји одбојке, а извео га је Владимир Грбић. Спашавајући једну лопту буквално је прескочио у први ред трибина, а потом успео да стигне и изблокира противнички смеч.[9]

Успеси[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Клупски[уреди]

  • Првак Југославије: (1988/89, 1991/92).
  • Првак Италије: (1999/00), победник Купа Италије (1995/96) и Суперкупа Италије (1996).
  • Троструки победник Купа ЦЕВ: (1993/94, 1995/96, 1999/00)
  • Суперкуп Европе (1996)
  • Победник Бразилског Купа Паулиста (1997)
  • Првак Турске и победник Купа Турске (2008)

Појединачни[уреди]

  • Најбољи одбојкаш у Европи (2000)
  • Најбољи спортиста Југославије (1996, 2000)
  • Добитник фер-плеј награде Удружења државних репрезентативаца Србије (2006)[10]
  • Одбојкашка Кућа славних (2011)[11]
  • Награда за животно дело од Европске одбојкашке конфедерације (2013)[12]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Видео