Циклопентадиен

С Википедије, слободне енциклопедије
Циклопентадиен
Скелетал формула оф цyцлопентадиене
Скелетал формула оф цyцлопентадиене
Спацефилл модел оф цyцлопентадиене
Спацефилл модел оф цyцлопентадиене
Балл анд стицк модел оф цyцлопентадиене
Називи
Системски IUPAC назив
Циклопента-1,3-диен[2]
Други називи
Пентол[1]
Пиропентилен[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација ЦПД, ХЦп
Бајлштајн 471171
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.008.033
EC број 208-835-4
Гмелин Референца 1311
МеСХ 1,3-цyцлопентадиене
RTECS ГY1000000
УНИИ
  • C1C=CC=C1
Својства
C5H6
Моларна маса 66,10 g·mol−1
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 786 mg cm-3
Тачка топљења −90 °C; −130 °F; 183 K
Киселост (пКа) 16
Базност (пКб) -2
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) Планаран[5]
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 115.3 J K-1 mol-1
Стандардна моларна ентропија So298 182.7 J K-1 mol-1
Опасности
Тачка паљења 25 °C
Сродна једињења
Сродне материје
Бензен
Циклобутадиен
Циклопентен
Сродна једињења
Дициклопентадиен
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Циклопентадиен (Цп[6]) је органско једињење са формулом C5H6. Ова безбојна течност има јак и непријатан мирис. На собној температури, овај циклични диен се димеризује у току неколико часова и даје дициклопентадиен путем Дилс-Алдерове реакције. Овај димер се може разградити загревањем.

Употреба[уреди | уреди извор]

Ово једињење се углавном користи за производњу циклопентена и његових деривата. Он је популарни прекурзор циклопентадиенил лиганда у циклопентадиенил комплексима у органометалној хемији.[7][8] Први степен је редуктивна димеризација молекул до дихидрофулвален.

Почетак Пакуетове синтезе додекахедрана из 1982.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „1,3-Цyцлопентадиене Басиц информатион”. 
  2. ^ „1,3-цyцлопентадиене - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 16. 9. 2004. Приступљено 8. 10. 2011. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Valery I. Faustov, Mikhail P. Egorov, Oleg M. Nefedov and Yuri N. Molin (2000). „Ab initio G2 and DFT calculations on electron affinity of cyclopentadiene, silole, germole and their 2,3,4,5-tetraphenyl substituted analogs : structure, stability and EPR parameters of the radical anions”. Phys. Chem. Chem. Phys. 2 (19): 4293—4297. doi:10.1039/b005247g. 
  6. ^ „Copernicium Video – The Periodic Table of Videos – University of Nottingham”. Приступљено 22. 2. 2011. 
  7. ^ Hartwig, J. F. Organotransition Metal Chemistry, from Bonding to Catalysis; University Science Books: New York. 2010. ISBN 978-1-891389-53-5..
  8. ^ Паqуетте, L. А.; Wyвратт, M. Ј. (1974). „Домино Диелс–Алдер реацтионс. I. Апплицатионс то тхе рапид цонструцтион оф полyфусед цyцлопентаноид сyстемс”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 96 (14): 4671—4673. дои:10.1021/ја00821а052. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]