Cikloheksen

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cikloheksen
Cyclohexene structures.svg
Cyclohexene-conformation-2D-skeletal.png
Nazivi
IUPAC naziv
Cyclohexene
Drugi nazivi
Tetrahidrobenzen, 1,2,3,4-Tetrahidrobenzen, Benzentetrahidrid, Cikloheks-1-en, Heksanaftilen, UN 2256
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.462
EC broj 203-807-8
RTECS GW2500000
Svojstva
C6H10
Molarna masa 82.143 g/mol
Agregatno stanje tečnost
Gustina 0.8110 g/cm3
Tačka topljenja −1.035 °C (−1.831 °F; −762 K)
Tačka ključanja 8.298 °C (14.968 °F; 8.571 K)
250 mg/L
Napon pare 8.93 kPa (20 °C)

11.9 kPa (25 °C)

Indeks refrakcije (nD) 1.4465
Opasnosti
R-oznake R11, R19, R21/22
S-oznake S16, S23, S24, S25, S33
Tačka paljenja -12 °C (10 °F)
244 °C (471 °F; 517 K)
Eksplozivni limiti 1–5 %
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Cikloheksen je ugljovodonik sa formulom C6H10.[3][4] Ovaj cikloalken je bezbojna tečnost sa oštrim mirisom. On je intermedijar u raznim industrijskim procesima. Cikloheksen nije veoma stabilan tokom dugotrajnog skladištenja sa izlaganjem svetlosti i vazduhu, te formira perokside.

Produkcija i upotreba[уреди]

Cikloheksen se proizvodi parcijalnom hidrogenacijom benzena, procesom koji je razvila kompanija Asahi Hemikal. On se konvertuje u cikloheksanol, koji se dehidrogeniše do cikloheksanona, prekurzora kaprolaktama.[5] Cikloheksen je isto tako prekurzor adipinske kiseline, maleinske kiseline, dicikloheksiladipata, i cikloheksenoksida. On se koristi kao rastvarač.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  4. Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  5. Michael T. Musser "Cyclohexanol and Cyclohexanone" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. doi:10.1002/14356007.a08_217

Spoljašnje veze[уреди]