Daurska lasta

С Википедије, слободне енциклопедије

Даурска ласта
Cecropis daurica
Научна класификација
Царство:
Животиње
Тип:
Хордати
Класа:
Птице
Ред:
Птице певачице
Породица:
Ласте
Род:
Cecropis
Врста:
C. daurica
Биномно име
Cecropis daurica
(Laxmann, 1769)
Синоними

Hirundo daurica

Даурска ласта (лат. Cecropis daurica) мала је птица певачица припадник фамилије ласта. Гнезди се у планинским пределима субмедитеранске и медитеранске зоне јужне Европе и Азије од Португалије и Шпаније па све до Јапана, Индије, Шри Ланке и тропске Африке. Индијске и Афричке популације су станарице, док птице из Европе и Азије мигрирају. Зиму проводе у Африци или Индији и ретко се могу срести на Ускршњем острву и северној Аустралији. Даурске ласте су по хабитусу и обојености јако сличне осталим представницима инсективорних птица са сличним еколошким захтевима као што су сродне врсте ласта или несродни представници фамилије чиопа (Аподиформес).

Даурска ласта јако подсећа по обојености на сеоску ласту (Hirundo rustica) али оно по чему се сигурно разликује од ње је:

  1. са горње стране тела упечатљиво окер обојен тртични део леђа
  2. са доње стране тела упечатљив црно обојени реп и покровна пера репа
  3. на глави се уочава црно обојена капа док је остатак овог дела тела обојен окер бојом

Ово су брзе птице које свој плен хватају у лету и при изузетно великим брзинама. Имају широка, али зашиљена крила.

Даурске ласте праве „лоптаста” гнезда са тунелским улазом у гнездећи део гнезда. Гнедо прави од громуљица блата или муља уваљаним у влати траве којом гнездо поред нропходне ригидности добија и еластичност. Полаже између 3 до 6 јаја беле боје. Најчећше се гнезде на литичастим одсецима у планинским регионима али се може такође срести и на напуштеним зградама или под мостовима како гради гнезда.

Најћешће се не групишу у колоније велике бројности, али се сакупљају у велика јата ван сезоне гнежђења.

Даурска ласта

Таксономија[уреди | уреди извор]

Даурску ласту је формално описао финско-шведски свештеник, истраживач и природњак Ерик Лаксман 1769. године,[2] употребљавајући узорак са планине Шлангер (Змеиногорск) у Русији.[3][4] Најчешће се ставља у оквиру рода Cecropis који је направио немачки научник Фридрих Боје 1826. године,[5] што свакако може бити тема за дискусију јер није толико различита од припадника рода Hirundo,[6]. Придев врсте daurica потиче од Даурије, планинског региона источно од Бајкалског језера у Русији. Алтернативни род Hirundo је реч латинског порекла и означава „ласте”.[7] Неки научници сматрају да је западна афричка ласта подврста даурске ласте.[8]

Врста се сматра комплексом „суперврсте” са западном афричком ластом (Hirundo striolata). Широкораспрострањена популација показује велике варијације у хабитусу и зато је описан велики број подврста. Многе од њих су селице са преклапајућим ареалом зимовалишта, па се на таквим местима не може вршити описивање подврста.

Подврста rufula јужне Европе је подврста која се среће у Србији.

Дистрибуција и станиште[уреди | уреди извор]

Гнезде се широм јужне Европе до јужног Сибира и Јапана. Ове птице, заједно са популацијом даурске ласте из Марока заједно мигрирају и проводе зиму у Субсахарској Африци или јужној Азији.[9]

Понашање и екологија[уреди | уреди извор]

Најчешће се срећу изнада ливада или травнатих површина где лове инскете. Понекад се дешава да користе случајне пожаре и велика стада животиња у проналаску хране, јер ватра и кретање животиња подиже инсекте.[10][11]

Гнежђење[уреди | уреди извор]

Сакупља блато за иградњу гнезда (Индија)
Јаја даурске ласте (Cecropis daurica) - МХНТ

Сматра се да је прелаз од „отвореног - зделастог”, преко „лоптатог без тунела” до „лоптастог са тунелом” гнезда, представља еволутивни развој ласта које праве гнезда од блата. У Србији постоји само једна врста ласте која не прави гнездо од блата, а то је ласта брегуница (Riparia riparia) која копа канале у лесним одсецима или земљаним насипима поред неке водене површине. У изградњи гнезда даурске ласте учествују оба партнера. Парење се одвија унутар гнезда. Пошто таква стратегија парења не дозвољава компетицију за женке између мужјака, то омогућава изградњу колонија онаквих које се срећу код градских ласта (Delichon urbicum) али се колонијалност даурске ласте ретко када среће, будући да воле да граде појединачно гнезда.[12]

Статус заштите[уреди | уреди извор]

Интернационална унија за заштититу природе (ИУЦН) је организација која је одговорна за процену угрожавајућих фактора и давање одређеног конзервационог статуса врстама. Узимајући у обтиз различите критеријуме које користи ИУЦН у оцени статуса врсте, даурска ласта са својим огромним ареалом распострањења и популацијом од неколико милиона јединки је сврстана у оквиру категорије ЛЦ (least concern - најмања брига).[13]

Даурска ласта свој ареал распрострањења полако шири ка северу Европе, колонизирајући Француску и Румунију у последњим декадама.[9] Величина европске популације је оцењена између 100.000 до 430.000 јединки односно 300.000 до 1.290.000.[13]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2017). „Cecropis daurica”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. 
  2. ^ Laxmann, Erik (1769). Kungliga Vetenskaps Academiens Handlingar. 30: 209,plate 7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Dickinson, Edward C.; Ericson, P. G. P. (2002). „Systematic notes on Asian birds. 32. The type locality of Hirundo daurica Laxmann, 1769”. Zoologische Verhandelingen Leiden. 340: 205—206. ISBN 978-90-73239-84-5. ISSN 0024-1652. 
  4. ^ Prior to the Dickinson paper, the type location had been listed as "the Sung-hua Chiang, Heilungkiang, China near its confluence with the Amur River" as for example in Turner (1989). стр. 201.–204
  5. ^ Boie, Heinrich (1826). Isis. 19.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) column 971
  6. ^ Turner 1989, стр. 9
  7. ^ Lewis, Charlton T. (1888). A Latin dictionary for schools. Harper & Brothers. ISBN 978-0-19-910204-4. 
  8. ^ „Cecropis domicella - Avibase”. avibase.bsc-eoc.org. Приступљено 5. 5. 2017. 
  9. ^ а б Turner 1989, стр. 201.–204
  10. ^ Ali, S.; Ripley, S. D. (1986). Handbook of the birds of India and Pakistan. 5 (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 66—72. 
  11. ^ Phillips, W. W. A. (1953). „A grass-fire association of the Ceylon Swallow Hirundo daurica hyperythra”. Ibis. 95 (1): 142. doi:10.1111/j.1474-919x.1953.tb00674.x. 
  12. ^ Winkler, David W.; Sheldon, Frederick H. (1993). „Evolution of nest construction in swallows (Hirundinidae): a molecular phylogenetic perspective” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 90 (12): 5705—5707. PMC 46790 Слободан приступ. PMID 8516319. doi:10.1073/pnas.90.12.5705. Приступљено 24. 11. 2014. 
  13. ^ а б „Red-rumped Swallow Hirundo daurica BirdLife species factsheet”. BirdLife International.  Retrieved 3 January 2010

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Daurska_lasta&oldid=26737811”