ФК Фјорентина

С Википедије, слободне енциклопедије
ФК Фјорентина
лого
Пуно имеАЦФ Фиорентина СпА[1][2]
НадимакВиола (срп. Ljubičasti),
Гиглиати (срп. Ljiljani)
Основан26. август 1926. год.; пре 97 година (1926-08-26)
СтадионСтадион Артемио Франки, Фиренца
Капацитет47.290
ПредседникИталија Роко Б. Комисо
ТренерИталија Винћенцо Италијано
ЛигаСерија А
2021/22.Серија А, 7.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

ФК Фјорентина (итал. ACF Fiorentina) је фудбалски клуб из Фиренце, Италија и тренутно се такмичи у Серији А. Титулу првака Италије освајала два пута, а Куп Италије шест пута.

Историја[уреди | уреди извор]

Клуб је основан 26. августа 1926. као спајање два клуба: Либертас и Цлуб Спортиво Фирензе. Оригиналне боје црвено-бела су промењене 1928. и од тада је клуб познат као ла виола (љубичасти). Свој први трофеј клуб је освојио 1939/40, куп Италије, а први скудето 1955/56. Били су вицешампиони у наредне четири сезоне. У сезони 1960/61. клуб је поново освојио куп Италије, и био успешан у Европи освојивши куп победника купова против ренџерса. Шездесетих клуб је освојио куп Италије и Митропа куп 1966. и били су шампиони Италије опет у 1968/69. Успех у купу Италије је поновљен 1975, али без остварења све до краја деведесетих. Клуб је чак и испао сезоне 1993/94 у Серију Б. По повратку у серију А клуб се показао способним за нове успехе освојивши куп Италије поново 1996. и Суперкуп Италије 2000.

2001. Фјорентина је упала у финансијску кризу и дуг од 50 милиона долара. Власник клуба, Виторио Цећи Гори, додао је још новца у клупску касу али се то показало као недовољно. На крају сезоне 2001/02. клуб испада у другу лигу, али одбија место у серији Б за наредну сезону. Клуб је поново основан новим власником, Диегом Деља Ваљеом и такмичи се у серији Ц2 коју са лакоћом осваја. Клуб је поново откупио права да користи своје име и регистровао се као АЦФ Фјорентина, и успео је да се пласира у серију Б, избегавши серију Ц1, пошто је италијанска фудбалска федерација одлучила да прошири број тимова са 20 на 24. Дупла промоција оставила је одређену сумњу у италијанској штампи и јавности. Без обзира на то, Фјорентина је завршила сезону 2003/04. као шеста, које их је пласирало у плеј-оф рунду против Перуђе, коју је Фиорентина избацила резултатом од 2-1 агрегатно. Као једни од многобројних италијанских клубова уплетених у скандал намештања утакмица, сезону 2006/07. почињу са минусом од 15 бодова (смањено са 19).

Стадион[уреди | уреди извор]

Фјорентина своје утакмице игра на стадиону Артемио Франки који прима 47.290 гледаоца. Артемио Франки се некад звао "Цомунале ди Фирензе", а пре тога 30-их "Гиованни Францесцо Берта", саграђен је 1931. године од стране италијанског архитекте Пјер Луиђи Нервија и један је од најбитнијих грађевина XX века у Фиренци. Изграђен је од бетона са 70 метара високим торњем за заставе који се зове "маратонска кула". Неке од утакмица на Светском првенству 1990. су се играле на овом стадиону.

Успеси[уреди | уреди извор]

Национални[уреди | уреди извор]

  • Првак (2)  : 1955/56, 1968/69.
  • Вицепрвак (5) : 1956/57, 1957/58, 1958/59, 1959/60, 1981/82.
  • Освајач (6)  : 1939/40, 1960/61, 1965/66, 1974/75, 1995/96, 2000/01.
  • Финалиста (5) : 1958, 1959/60, 1998/99, 2013/14, 2022/23.
  • Освајач (1)  : 1996.
  • Финалиста (1) : 2001.
  • Првак (3)  : 1930/31, 1938/39, 1993/94.

Међународни[уреди | уреди извор]

  • Освајач (1)  : 1966.
  • Освајач (1)  : 1975.

Бивши играчи[уреди | уреди извор]

Звезда клуба, Лука Тони, отишао је у Минхенски Бајерн. Неки од познатијих играча који су играли за овај клуб су: Роберто Бађо, Габријел Батистута, Штефан Ефенберг, Брајан Лаудруп, Франческо Толдо, Руи Кошта и Предраг Мијатовић, Данијеле Адани, Анђело ди Ливио, Морено Торичели, Душан Влаховић .

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Органиграмма” (на језику: Италиан). АЦФ Фиорентина. Архивирано из оригинала 28. 04. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2009. 
  2. ^ „Фиорентина” (на језику: Италиан). Лега Цалцио. Архивирано из оригинала 25. 02. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2009. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]