Клаудио Ранијери
Клаудио Ранијери | |||
---|---|---|---|
![]() Клаудио Ранијери | |||
Лични подаци | |||
Рођење |
Рим, Италија 20. октобар 1951. | ||
Јуниорска каријера | |||
1971–1972 | Рома | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1972–1974 1974–1982 1982–1984 1984–1986 |
Рома Катанзаро Катанија Палермо |
6 225 61 40 |
(0) (6) (1) (0) |
Тренерска каријера | |||
1986–1987 1987–1988 1988 1988–1991 1991–1993 1993–1997 1997–1999 1999–2000 2000–2004 2004–2005 2007 2007–2009 2009–2011 2011–2012 2012–2014 2014 2015–2017 2017−2018 2018—2019 2019—2020 2020—2021 2021—2022 2022— |
Вигор Ламеција Кампанија Путеолана Кампанија Путеолана Каљари Наполи Фиорентина Валенсија Атлетико Мадрид Челси Валенсија Парма Јувентус Рома Интер Монако Грчка Лестер сити Нант Фулам Рома Сампдорија Вотфорд Каљари |
Клаудио Ранијери (итал. Claudio Ranieri; 20. октобар 1951, Рим) је италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер. Тренутно је тренер Каљаријa.
Биографија[уреди | уреди извор]
Професионалну каријеру почиње у родном Риму наступајући за Рому. У „римској вучици” се задржао само једну сезону. Године 1974. прелази у Катанзаро за који је играо у наредних осам година. Са клубом из Калабрије је у два наврата изборио промоцију у Серији А. Наступао је још за Катанију и Палермо.
Тренерским послом почиње да се бави 1986. године када преузма Ламетини. Наредне сезоне седа на клупу екипе Путеолана. У периоду од 1988. до 1997. године водио је Каљари, Наполи и Фиорентину. Са Каљаријем је у сезони 1988-89. освојио Серију Ц1, док је са Фиорентином у сезони 1993-94. био победник Серије Б. 1997. године преузима Валенсију. Наредне године са тимом из Шпаније осваја Интертото куп, да би 1999. године освојио Куп краља. 1999. године преузима Атлетико Мадрид. У Мадриду се није дуго задржао, јер је већ у фебруару наредне године добио отказ.
Дана 18. септембра 2000. године постаје менаџер Челсија. За време вођења клуба из Лондона је двапут изабран за менаџера месеца. Клупу Челсија је напустио 2004. године и вратио се на клупу Валенсије. У свом другом мандату, Валенсија долази до трофеја УЕФА Суперкупа. 12. фебруара 2007. године преузима Парму. Већ у јуну 2004. године постаје менаџер Јувентуса. Са клубом из Торина није било већих успјеха, те је 2009. године добио отказ. Потом је водио још два италијанска клуба Рому и Интер. Био је кратко селектор фудбалске репрезентације Грчке.[1]
Једно од највећих изненађења је било кад је 2016. године са Лестером освојио титулу Премијер лиге.[2]
Играчки успеси[уреди | уреди извор]
Катанзаро[уреди | уреди извор]
Катанија[уреди | уреди извор]
Палермо[уреди | уреди извор]
Тренерски успеси[уреди | уреди извор]
Каљари[уреди | уреди извор]
- Серија Ц (1) : 1988/89. (промоција у Серију Б)
- Куп Италије Серије Ц (1) : 1988/89.
- Серија Б : треће место 1989/90. (промоција у Серију А)
Фиорентина[уреди | уреди извор]
- Серија Б (1) : 1993/94. (промоција у Серију А)
- Куп Италије (1) : 1995/96.
- Суперкуп Италије (1) : 1996.
Валенсија[уреди | уреди извор]
- Куп Шпаније (1) : 1998/99.
- Интертото куп (1) : 1998.
- Суперкуп Европе (1) : 2004.
Монако[уреди | уреди извор]
- Лига 2 (1) : 2012/13.
Лестер сити[уреди | уреди извор]
- Премијер лига (1) : 2015/16.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Claudio Ranieri sacked as manager of Greece following shock defeat to Faroe Islands in Euro 2016 qualifier”. DailyMail. 15. 11. 2014.
- ^ „Leicester City and 'King Claudio' Ranieri praised by world's media”. ESPN FC. 3. 5. 2016. Приступљено 3. 5. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Claudio Ranieri Soccerbase
- Рођени 1951.
- Италијански фудбалери
- Италијански фудбалски тренери
- Фудбалери Роме
- Фудбалери Катанцара
- Фудбалери Катаније
- Фудбалери Палерма
- Тренери ФК Каљари
- Тренери ФК Наполи
- Тренери ФК Фјорентина
- Тренери ФК Валенсија
- Тренери ФК Атлетико Мадрид
- Тренери ФК Челси
- Тренери ФК Парма
- Тренери ФК Јувентус
- Тренери ФК Рома
- Тренери ФК Интер
- Тренери ФК Монако
- Тренери ФК Лестер Сити
- Тренери ФК Нант
- Тренери ФК Фулам
- Селектори фудбалске репрезентације Грчке
- Одбрамбени играчи у фудбалу