Фруктолиза

С Википедије, слободне енциклопедије

Фруктолиза се односи на метаболизам фруктозе из прехрамбених извора. Мада метаболизам глукозе који се одвија кроз гликолизу користи већину истих ензима и интермедијерних структура као и фруктолиза, ова два шећера имају веома различите метаболичке судбине у људском метаболизму. За разлику од глукозе, која бива метаболисана широм тела, фруктоза се скоро у потпуности метаболизује у људској јетри, где се у знатној мери користи за обнављање јетреног гликогена и синтезу триглицерида.[1] Мање од једног процента унесене глукозе се директно конвертује у триглицериде плазме.[2] 29% - 54% оф фруктозе се конвертује у јетри у глукозу, и око једне четвртине се претвара у лактат. 15% - 18% се конвертује у гликоген.[3] Глукоза и лактат се затим нормално користе као енергија за погон ћелија широм тела.[2]

Фруктоза је прехрамбени моносахарид природно присутан у воћу и поврћу, било као слободна фруктоза или као део дисахарида сахароза, и као њем полимер инулин. Она је исто тако доступна у виду рефинираних шећера укључујући гранулисане шећере (бели крирстални стони шећер, смеђи шећер и шећер у праху), рефинисане кристалне фруктозе и као високофруктозни кукурузни сирупи. Око 10% калоријског садржаја западњачке исхране долази од фруктозе (приближно 55 г/дан).[4]

За разлику од глукозе, фруктоза није инсулински секретолог, и може заправо да снизи циркулишући инсулин.[5] Осим јетре, фруктоза се метаболизује у цревима, тестисима, бубрезима, телесним мишићима, масном ткиву и мозгу,[6][7] али се не транспортује у ћелије путевима који су сензитивни на инсулин (инсулином регулисаним транспортерима ГЛУТ1 и ГЛУТ4). Уместо тога фруктоза се преузима помоћу ГЛУТ5.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ МцГране, MM (2006). Царбохyдрате Метаболисм: ис анд Оxидатион. Миссоури: Саундерс, Елсевиер. стр. 258—277. 
  2. ^ а б „Фруцтосе метаболисм ин хуманс – wхат исотопиц трацер студиес телл ус | Нутритион & Метаболисм | Фулл Теxт[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 09. 05. 2018.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  3. ^ Риппе, ЈМ; Ангелопоулос, ТЈ (2013). „Суцросе, хигх-фруцтосе цорн сyруп, анд фруцтосе, тхеир метаболисм анд потентиал хеалтх еффецтс: wхат до wе реаллy кноw?”. Адв Нутр. 4: 236—45. ПМЦ 3649104Слободан приступ. ПМИД 23493540. дои:10.3945/ан.112.002824. 
  4. ^ Унсуппортед Броwсер
  5. ^ „Диетарy Фруцтосе Редуцес Цирцулатинг Инсулин анд Лептин, Аттенуатес Постпрандиал Суппрессион оф Гхрелин, анд Инцреасес Триглyцеридес ин Wомен | Тхе Јоурнал оф Цлиницал Ендоцри...[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2021. г. Приступљено 09. 05. 2018.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  6. ^ Доуард, V; Феррарис, Р. П. (2008). „Регулатион оф тхе фруцтосе транспортер ГЛУТ5 ин хеалтх анд дисеасе”. АЈП: Ендоцринологy анд Метаболисм. 295 (2): Е227—37. ПМЦ 2652499Слободан приступ. ПМИД 18398011. дои:10.1152/ајпендо.90245.2008. 
  7. ^ Хундал, Х. С.; Даракхсхан, Ф; Кристиансен, С; Блакеморе, С. Ј.; Рицхтер, Е. А. (1998). „ГЛУТ5 еxпрессион анд фруцтосе транспорт ин хуман скелетал мусцле”. Адванцес ин Еxпериментал Медицине анд Биологy. 441: 35—45. ПМИД 9781312. дои:10.1007/978-1-4899-1928-1_4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]