Гриз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Са семолина фар.јпг

Гриз је намирница која се добија млевењем пшенице из средишњег дела зрна. Карактеришу га благо жута боја, уједначена гранулација и велика моћ упијања. Природан је производ, без додатка адитива и конзерванса. Користи се за исхрану деце и одраслих особа. Ова примена је оправдана високом нутритивном вредношћу. Пшенични гриз се може употребити као основа или додатак сланим и слатким јелима.

Пшенични гриз је један од најбољих извора протеина, богат есенцијалним минералима (П, Мг, Ца, Гвожђе) и витаминима (провитамин А, Б комплекс, Е, Д и К9, Гриз је богат дијететским влакнима, док је садржај масноћа низак.[1]

Модерно млевење пшенице у брашно је процес за који су потребни челични ваљци. Ваљци су прилагођени тако да је простор између њих мало ужи од ширине зрна пшенице те је треба просејати и здробити. Кроз процес просијавања, скроб (ендосперм) се одваја од мекиња те настаје гриз. Гриз се касније меље у брашно.

Гриз од тврде пшенице (Тритицум дурум) је жуте боје. Он је обично основа за производе попут кускуса (који се састоји од мешања отприлике две трећине гриза и једне трећине дурум брашна).

Када брашно долази од мекше врсте пшенице (Тритицум аестивум, Тритицум спелта), онда је оно беле боје. У том случају, исправан назив је брашно, а не гриз, премда га најчешће тако зовемо.

У Немачкој, Аустрији, те у панонским и балканским земљама гриз се често меша с јајима као додатак супама и чорбама, а такође може бити куван са водом или млеком па заслађен и евентуално посут чоколадом. Тако скуван и заслађен обично се служи као доручак.

Када је скуван, гриз се претвара у мекану кашу. Као такав, популаран је у северозападној Европи и Северној Америци као десерт, где се кува са млеком и заслађен, под називом гриз-пудинг, често с укусом ванилије и сервиран са мармеладом. У Шведској, Естонији, Финској, Литванији, Летонији, Пољској и Русији једе се као каша за доручак, понекад помешан са грожђицама и сервиран са млеком. На Блиском Истоку, од гриза се праве десерти познати као Хариса, Басбоса и Наммора.

На југу Индије, гриз се користи за приправљање намирница попут Рава досе и упме или посластица попут схеера. Понекад се, такође, користи за поховање рибе, пре пржења у уљу, што риби даје хрскаву пресвлаку. На северу Индије се користи за слаткише попут Суји халwе. Од гриза се прави и десерт алва (Грчка, Кипар, Турска, Иран, Пакистан те арапске земље), направљен од препеченог гриза са шећером, путером, млеком и пињолима. У великом делу Северне Африке, од дурум гриза се прави кускус.

У неким културама, гриз је послуживан на сахранама, током посебне свечаности или као верски принос. Као алтернатива кукурузном брашну, гриз се може користити како би се “побрашниле” површине за печење и на тај начин се спречило пријањање хране. Додавањем малог удела дурум гриза у уобичајену мешавину брашна приликом производње хлеба производи се укусна кора.[2]

Осим пшеничног, производи се и пиринчани гриз.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Пиринчани и пшенични гриз - Флорy Производи :: Флорy
  2. Гриз ГустоТВ