Griz

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Sa semolina far.jpg

Griz je namirnica koja se dobija mlevenjem pšenice iz središnjeg dela zrna. Karakterišu ga blago žuta boja, ujednačena granulacija i velika moć upijanja. Prirodan je proizvod, bez dodatka aditiva i konzervansa. Koristi se za ishranu dece i odraslih osoba. Ova primena je opravdana visokom nutritivnom vrednošću. Pšenični griz se može upotrebiti kao osnova ili dodatak slanim i slatkim jelima.

Pšenični griz je jedan od najboljih izvora proteina, bogat esencijalnim mineralima (P, Mg, Ca, Gvožđe) i vitaminima (provitamin A, B kompleks, E, D i K9, Griz je bogat dijetetskim vlaknima, dok je sadržaj masnoća nizak.[1]

Moderno mlevenje pšenice u brašno je proces za koji su potrebni čelični valjci. Valjci su prilagođeni tako da je prostor između njih malo uži od širine zrna pšenice te je treba prosejati i zdrobiti. Kroz proces prosijavanja, skrob (endosperm) se odvaja od mekinja te nastaje griz. Griz se kasnije melje u brašno.

Griz od tvrde pšenice (Triticum durum) je žute boje. On je obično osnova za proizvode poput kuskusa (koji se sastoji od mešanja otprilike dve trećine griza i jedne trećine durum brašna).

Kada brašno dolazi od mekše vrste pšenice (Triticum aestivum, Triticum spelta), onda je ono bele boje. U tom slučaju, ispravan naziv je brašno, a ne griz, premda ga najčešće tako zovemo.

U Nemačkoj, Austriji, te u panonskim i balkanskim zemljama griz se često meša s jajima kao dodatak supama i čorbama, a takođe može biti kuvan sa vodom ili mlekom pa zaslađen i eventualno posut čokoladom. Tako skuvan i zaslađen obično se služi kao doručak.

Kada je skuvan, griz se pretvara u mekanu kašu. Kao takav, popularan je u severozapadnoj Evropi i Severnoj Americi kao desert, gde se kuva sa mlekom i zaslađen, pod nazivom griz-puding, često s ukusom vanilije i serviran sa marmeladom. U Švedskoj, Estoniji, Finskoj, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj i Rusiji jede se kao kaša za doručak, ponekad pomešan sa grožđicama i serviran sa mlekom. Na Bliskom Istoku, od griza se prave deserti poznati kao Harisa, Basbosa i Nammora.

Na jugu Indije, griz se koristi za pripravljanje namirnica poput Rava dose i upme ili poslastica poput sheera. Ponekad se, takođe, koristi za pohovanje ribe, pre prženja u ulju, što ribi daje hrskavu presvlaku. Na severu Indije se koristi za slatkiše poput Suji halwe. Od griza se pravi i desert alva (Grčka, Kipar, Turska, Iran, Pakistan te arapske zemlje), napravljen od prepečenog griza sa šećerom, puterom, mlekom i pinjolima. U velikom delu Severne Afrike, od durum griza se pravi kuskus.

U nekim kulturama, griz je posluživan na sahranama, tokom posebne svečanosti ili kao verski prinos. Kao alternativa kukuruznom brašnu, griz se može koristiti kako bi se “pobrašnile” površine za pečenje i na taj način se sprečilo prijanjanje hrane. Dodavanjem malog udela durum griza u uobičajenu mešavinu brašna prilikom proizvodnje hleba proizvodi se ukusna kora.[2]

Osim pšeničnog, proizvodi se i pirinčani griz.[1]

Izvori[уреди]

  1. 1,0 1,1 Pirinčani i pšenični griz - Flory Proizvodi :: Flory
  2. ^ Griz GustoTV