Хипотеза мушкарца ратника
.svg)
Hipoteza muškarca ratnika (HMR) (енгл. Male warrior hypothesis (MWH)) је хипотеза еволутивне психологије коју је поставио професор Марк ван Вугт и тврди да су људску психологију обиковли такмичење и сукоби. Еволутивна историја коалиционе агресије међу групама мушкараца је могла имати за последицу да различити полови другачије перципирају чланове других група, стварајући другачије понашање према припадницима своје групе а другачије према људима који не припадају датој групи.[1][2]
Према овој хипотези сукоби са другим групама, за мушкарце представљају прилику да стекну приступ партнеркама за парење, територији и прилику да повећају свој статус. Стога су сукоби можда створили селекциони притисак у психолошким механизмима мушкараца да иницирају агресију међу групама. За жене, сукоб са другим групама знатно повећава опасност од сексуаллног напаствовања од стране мушкараца који не припадају њиховој групи и то је могло створити селекциони притисак за психолошке механизме који жене окрећу против мушкараца који нису припадници њихове групе.[3][4]
Преглед[уреди | уреди извор]
Насиље и ратовање[уреди | уреди извор]
Насиље и агресија су универзални за сва људска друштва, и вероватно су део људског понашања још од праисторије. Археолози су пронашли масовне гробнице које датирају до касног Плеистоцена и раног Холоцена, које садрже претежно мушке скелете са знацима удараца тупим предметима, што указује на то да је узрок смрти оружје коришћено у борби.[5]
Насиље међу људима се одвија у јасним шаблонима, са веома очигледним разликама међу половима. Етнографски налази и савремени подаци о злочинима показују да насиље углавном примењују мушкарци, као и да су мушкарци чешће жртве насиља. Овај шаблон је примећен тако често и у толико много култура да се може рећи да је универзалан за све људе.[6]
Племенско понашање[уреди | уреди извор]
Људи су друштвена врста са дугом историјом живота у племенским групама. Психолошки механизми који су се развили да се носе са сложеношћу живота у групи су такође створили хеуристику за брзо препознавање људи који припадају групи датог појединца и оних који су ван те групе, као и разлиците бихевиоралне стратегије за њих: према члановима своје групе се понашају љубазно, а на људе ван своје групе реагуј страхом и агресијом. Ове склоности излазе на површину уз врло мало подстрека и у лабораторијским студијама су успели да их изазову и код површних група формираних у самој студији – на пример, испитаницима су показане слике и групе су формиране на основу тога коју слику су испитаници преферирали. Сличне склоности су примећене и код других примата, попут макакија.
Хипотеза мушкарца ратника сугерише да је лакоћа са којом се дискриминише против припадника других група, заправо адаптација која је последица дугог временског периода током ког су мушкарци били угрожени од стране мужјака ван групе који су им били конкуренција за ресурсе.
Полне разлике у посвећивању родитељству[уреди | уреди извор]
ХМР каже да полне разлике у односу према члановима других група може бити и последица различитих репродуктивних стратегија код мушкараца и жена – тачније последица тога што мушкарци имају већу конкуренцију за налажење партнера. Код сисара, мужјаци и женке имају различите репродуктивне стратегије засноване на физиологији размножавања. Пошто женке носе, рађају, хране и уопште узев, улажу више средстава у сваког свог потомка, оне пажљивије бирају своје партнере, али имају већу сигурност да ће моћи да се размножавају.
Са друге стране, када једном нађу партнера, размножавање за мужјаке представља мали енергетски трошак, али могу да привуку женку само ако имају физичке или друштвене карактеристике које се могу претворити у ресурсе – тј. територију, статус, храну, моћ, утицај – или снагу и савезништва да присиле женке да се паре. Последица тога је да је већа варијабилност репродуктивног успеха међу мужјацима исте врсте и да међу мужјацима влада већа конкуренција. Најјачи, најприлагођенији и најмоћнији мужјаци могу имати харем, док се мање способни мужјаци никад не размноже.
Мушки став према групама[уреди | уреди извор]
Хипотеза мушкарца ратника претпоставља да су мушкарци претежно више везани за групу којој припадају зато што су током историје остајали у групама у којима су рођени док су жене прелазиле у групу свог мужа након удаје.[1][2] Мушкарци имају већи интерес у одбрани своје групе и пре ће реаговати агресивно према мужјацима који не припадају групи уколико их ухвате да покушавају да украду ресурсе њихове групе или да ослабе групу насиљем.
За мушкарце који су у опасности да никад неће наћи партнерку, корист од агресивног и насилног понашања је већа него потенцијална опасност борбе, нарочито уколико имају саборце. Затим, групе више индивидуа које су формирале савез и понашале се алтруистично према осталим члановима групе, а агресивно према члановима других група су остваривале просперитет.[7]
Посматрања/докази из студија[уреди | уреди извор]
Разлике међу половима[уреди | уреди извор]
У складу са хипотезом мушкарца ратника, неколико студија је показало да мушкарци чешће имају етноцентрична и ксенофобна размишљања него жене, укључујући и чешћу употребу дехуманизујућег говора за описивање чланова других група, снажнију идентификацију са својом групом, бољу сарадњу када се такмиче са другом групом, већу жељу да ступе у рат када им се прикажу слике привлачних припадница супротног пола (мада слике непривлачних жена нису имале исти ефекат), већу стопу ривалитета и насиља према другим мушкарцима (што показује статистика насилних злочина и убистава) и да крупнији мушкарци брже љутито реагују.[8]
Студије су такође тестирале и реакције жена на друге групе и показале су да се жене углавном плаше мушкараца из других група током периовулаторне фазе менструланог циклуса, када су најплодније. Такође, жене током врхунца плодности имају негативније реакције на мужјаке који припадају групи која је физички застрашујућа, чак и ако је та група формирана у лабораторији. Углавном, жене које осећају највећу опасност од сексуалне присиле ће се угллавном плашити мушкараца из других група, што је у складу са предвиђањима ХМР.
Докази код животиња[уреди | уреди извор]
Коалиционо насиље је примећено и код других друштвених животињских врста, укључујући и примате. Мужјаци шимпанзе показују слично насилно понашање: групе мужјака формирају савезе и патролирају границама територије нападајући суседне банде. Такође, шимпанзе имају патрилокалне шаблоне живљења што помаже код формирања блиских савеза, пошто су сви чланови углавном у сродству.
Студије спремности на учење[уреди | уреди извор]
У студијама спремности на учење, где је реакција страха мерена методом праћења знојења кожеусловљени страх као рекција на слике мушкараца који не припадају датој групи, је било теже искоренити него условљени страх као реакцију на слике жена које не припадају датој групи, или слике чланова сопствене групе било ког пола. Ови резултати су били исти било да је испитаник био мушкарац било жена. То је стога што су нервна кола за реакцију страха развијенија за стимулусе који су током већег дела људске историје представљали озбиљнију претњу (на пример змије и пауци, који су били претња са којом су се сакупљачи често сусретали). Ови резултати показују да су мушкарци који нису припадали датој групи представљали већу претњу за физичку безбедност него жене које нису припадале групи или чланови сопствене групе, што подржава хипотезу мушкарца ратника.
Критике/супротна открића[уреди | уреди извор]
Иако је хипотеза мушкарца ратника потврђена у многим експерименталним неуролошким и студијама социјалне психологије, и даље се може расправљати о утицајима рата и агресије на људску психологију. Општа питања укључују: А) Зашто су разлике међу половима потврђене у неким студијама, а у другима нису? Б) Да ли жене преферирају ратничко понашање код мушкараца упркос ризику који такво понашање носи? и C) Да ли је замисливо да жене бирају мушкарце ради њихове мирољубивости?
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Вугт, Марк Ван (2006). „Гендер Дифференцес ин Цооператион анд Цомпетитион:Тхе Мале-Wарриор Хyпотхесис” (ПДФ). Псyцхологицал Сциенце.
- ^ а б МцДоналд, Мелисса M.; Наваррете, Царлос Давид; Ван Вугт, Марк (5. 3. 2012). „Еволутион анд тхе псyцхологy оф интергроуп цонфлицт: тхе мале wарриор хyпотхесис”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 367 (1589): 670—679. ИССН 0962-8436. ПМЦ 3260849
. ПМИД 22271783. дои:10.1098/рстб.2011.0301.
- ^ Вугт, Марк Ван. „Еволуција и психологија интергрупног конфликта- Хипотеза мушкарца ратника”. Приступљено 13. 5. 2016.
- ^ Вугт, Марк Ван. „Разлике у половима у сарадњи и конкуренцији- Хипотеза мушкарца ратника” (ПДФ). Приступљено 13. 5. 2016.
- ^ Боwлес, С. (2009). „Дид wарфаре амонг анцестрал хунтер–гатхерер гроупс аффецт тхе еволутион оф хуман социал бехавиорс”. Сциенце.
- ^ Броwн, D. Е. (1991). Хуман Универсалс. Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл.
- ^ Wилсон, D. С.; Ван Вугт, M.; О’Горман, Р. (2008). „Мултилевел селецтион тхеорy анд итс имплицатионс фор псyцхологицал сциенце”. Цуррент Дирецтионс ин Псyцхологицал Сциенце.
- ^ Геарy, D. C. (2010). Мале, фемале: Тхе еволутион оф хуман сеx дифференцес, 2нд едн. Wасхингтон, D.C.: Америцан Псyцхологицал Ассоциатион.
