Каисер банд

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Kaiser band
Музички рад
Активни период1985 - 1994
Оснивање1985 (Параћин,Србија)
ЖанрХард Роцк

Каисер је био српски и југословенски Хард рок бенд основан у Параћину у априлу месецу 1985. године.

Историја бенда[уреди | уреди извор]

После неколико персоналних промена у првом периоду рада, први стални лине-уп су чинили: Жељко Жагар (Светозарево, 07.05.1966.- Београд, 17.03.2011. – оснивач и вокал), Небојша Петровић Гуле (рођен у Параћину 19.09.1968. год.) - ритам и соло гитара, Дејан Маxа Максимовић (рођен у Параћину 13.08.1968. год.) - ритам и соло гитара, Владимир Влада Симић (рођен у Параћину 30.06.1967. год.) - бас гитара и Зоран Јовановић Спецкy (рођен у Параћину 06.09.1968. год.) - бубњеви. Пред крај лета исте године, бенд добија и клавијатуристу - Сашу Стајића Стајцу (рођен у Параћину 25.06.1967. год.).

Име бенда је преузето као скраћеница аустријског бренда Каисер Брау Унион Öстерреицх. Свој први наступ остварују на Гитаријади у бригадирском насељу 7. јули у Параћину 22.07.1985. године[1]. За Дочек Нове 1986. године, бенд остварује веома запажен самостални наступ у комплексу средње Текстилне школе у Параћину пред око 300 људи када на басу оригиналног басисту (само за ту прилику) замењује Зоран Радојковић Радојко (рођ. у Параћину 04.09.1966. год.) (еx Метро). Ова постава (са Владом) траје до краја марта 1986. године. У овом - свом првом периоду трајања, рађене су искључиво цовер нумере Хард роцк класика попут Дееп Пурпле, Лед Зеппелин, Блацк Саббатх, Уриах Хееп и др.

Почетком априла месеца 1986. године, долази до смене гитариста: уместо Маxе, долази Александар Сале Главичић (рођен у Варварину 28.07.1966. год.) настањен у Београду. У овој постави, бенд почиње да компонује свој властити ауторски материјал чији музички правац можемо тумачити као цроссовер између музике бендова Дееп Пурле, Wхитеснаке, Еуропе и Бон Јови, што би у крајњем скору имао категоризацију неког вида златне средине између Хард Роцка и Сwеет Метала у најмању руку. Након компоновања материјала, почев од марта месеца 1987. године, бенд почиње са редовним наступима у Београду у позоришту Божидарац на Црвеном крсту - месту где су се у то време одржавале врло честе Гитаријаде. Овде треба истаћи да је реч о читавој серији самосталних наступа у овом простору који је често био попуњен до последњег стајаћег места - неретко и до 400 људи. Од 20. до 24. августа 1987. године, бенд снима своје три ауторске нумере у студију О Оливера Јовановића у Београду под продуцентском палицом Владимира Владе Неговановића (еx Тунел, Доктор Спира и Људска Бића, те пост.Дејан Цукић и Спори Ритам Банд, Бајага и Инструктори и Пилоти).[2][3][4] Обзиром на одличан одзив код публике, аутор и водитељ ’’Хита 202’’ Влада Јанковић Џет (еx Црни Бисери, Тунел) ради емисију о бенду на истоименој радио станици пуштајући снимке из студија О са гостовањем гитаристе Салета у септембру месецу 1987. године. У октобру 1987. године, бенд завршава компоновање свих (дотадашњих) својих 16 ауторских нумера чији је текстописац био Жељко Жагар, док су аутори музике били сви у бенду. У новембру 1987. године, Каисер (осим Београда) наступа на Гитаријадама у Параћину, Ћуприји, као и на свом добро посећеном самосталном концерту у дисцотеци Супернова у Светозареву. У децембру месецу исте године, састав завршава свој серијал наступа у Београду, поглавито у позоришту Божидарац.

Ова постава је трајала до средине марта 1988. године када Гуле одлази на одслужење војног рока. У априлу 1988. године (као замена за Гулета) на место следећег гитаристе долази Драгослав Обрадовић Обрад (еx Високи Напон, I Реа, Империа) (рођ. у Светозареву 23.10.1963. год.). Ова постава је радила без Стајце и без јавних наступа. Јуна 1988. на одслужење војног рока одлази и други гитариста Сале. Од почетка свог рада до овог' момента, Каисер је радио своје чувене пробе у Параћину у МЗ Глождак. Почев од јуна 1988. године, пробе бенда се селе из МЗ Глождак у кућу код Владе басисте преко пута стадиона ФК Јединство у Параћину. У јулу 1988. године, појављује се чланак у листу Метал - на страни бр. 5 у којем је описан дотадашњи рад овог састава[5]. У септембру 1988. године, из бенда излази бубњар Спецкy када на његово место долази Дејан Миленковић Мика (рођ. у Светозареву 29.11.1970. год.) (садашњи старешина манастира Лешје - отац Јован) (еx Грифон, Империа), док на Обрадово место (1. пут) долази соло гитариста Бранислав Бата Цветичанин (рођ. у Алексинцу 23.05.1968. год.) (еx Грифон, Империа). Ни ова краткотрајна постава са Батом није имала јавне наступе те он напушта Каисер 1. пут у фебруару 1988. године због сазнања да се оригинални гитариста Гуле враћа у свој матични бенд по окончању одслужења војног рока.

Каисер бенд снимљен у Параћину, МЗ Глождак 08.03.1988. с лева на десно: Владимир Влада Симић, Небојша Петровић Гуле, Зоран Јовановић Спецкy, Жељко Жагар, Саша Стајић Стајца и Александар Сале Главичић.

У марту 1989. године, Гуле се враћа из ЈНА и поново у свом матичном бенду. За првоомајске празнике 1989. године, Каисер у хотелу Морава у Ћићевцу раде своје демо снимке за свој (неиздати ЕП) Ти си ме освојила (Сада !) (са насловном нумером[6], затим: Схватила си да сам сам![7], Ово је наша судбина... и Роцк'н'Ролл) (прве две нумере објављене су такође на Yоу Тубе Цханнелу Мр. Блацкмана)[8]. На Великом Роцк маратону у Светозареву 27. маја за Дан младости,  на паркингу испред хотела Јагодина (данашњи Паркинг Сервице) на бини у два нивоа, на изврсном разгласу и у конкуренцији од 15 бендова пред око 1.000 људи на разгласу Јовић Томислава Ћоме снаге од 6.000 w у звуку + још додатних 3.000 w за расвету Каисер убедљиво осваја 1. место. У јуну месецу исте године у бенд се враћа гитариста Сале са одслужења војног рока а 26. августа 1989. године, бенд у ревијалном делу наступа на XXIII Гитаријади у Зајечару на Платоу СРЦ Краљевица пред око 4.000 људи. Након овог наступа, бенд бива споменут у листу Роцк као учесник фестивала. Бата одлази на одслужење свог војног рока у септембру 1989. године.

У новембру месецу 1989. године, бенд добија и понуду за снимање ЛП-ја у студију V ПГП РТБ-а уз обећан први тираж од 5.000 примерака са пратећом промоционом турнејом од 6 месеци по изласку албума залагањем Зорана Урошевића Урошкета (Мр. Блацкмана)(рођ. у Чачку 24.08.1971. год.) с намером да исти и свира на албуму. Идеја није дошла до остварења због објективних околности.

Стајца и Мика одлазе на одслужење војног рока у децембру 1989. године а Бата завршава свој војни рок у септембру 1990. године (али се тада не враћа у бенд), а по одслужења својих војних рокова у бенд се враћају Стајца и Мика у децембру 1990. године. Тада улогу басисте (на место Владе) на кратко заузима Ненад Гајин Цоце (рођ. у Светозареву 28.10.1976. год.) (еx Мосх, Грива, те пост Емир Кустурица & Но Смокинг Орцхестра). 22. фебруара 1991. године на Хиту 202 бивају поново пуштане њихове нумере из студија О као најава за предстојећи концерт на Машинском факултету у Београду.Свој самостални концерт (у тој постави) (са предгрупом Раттлеснаке), бенд ради на поменутом факултету 24. фебруара 1991. године пред око 500 људи (у простору који службено прима око 330 стајаћих места)[9]. После овог наступа, у бенд се враћа оригинални басиста Влада и 6. априла 1991. године на Гитаријади у Светозареву у Малој Сали Културног центра пред око 200 људи бенд поново осваја 1. место у конкуренцији од 4 бенда.

За време првомајских празника 1991. године,Бата по 2. пут улази у састав бенда али сада на место басисте (обзиром да је оригинални бассиста Влада био у то време објективно спречен за наставак рада). У овом периоду, пробе су одржаване у Светозареву на Ђурђевом брду изнад Гимназијске чесме. Оваква постава је трајала до јесени исте године и није имала јавне наступе. Убрзо након овог догађаја избија и рат на простору еx YУ, те бенд одлучује да привремено престане са радом због објективних потешкоћа све док се не стекну иоле коректни услови за наставак рада.

Каисер испред ТВ Антене у Јагодини 17.06.1992. - снимање спота То није игра! с лева на десно: Саша Стајић Стајца, Небојша Петровић Гуле, Дејан Миленковић Мика, Владимир Влада Симић и Жељко Жагар.

У априлу 1992. године, бенд се окупља у саставу: Жељко, Гуле, Стајца, Влада (поново) на басу и Мика. 17. јуна 1992. у Јагодини на ТВ Антени, бенд ради видео спот за песмуТо није игра! са аудио снимком из студија О из 1987. године а 5. септембра исте године бенд учествује на Роцк Хаппенингу у Параћину испред хале спортова 7. јули а 18. октобра исте године, бенд прави и свој последњи наступ у тој постави у холу Велике сале Културног Центра у Јагодини[10] са кога постоји снимљени и још увек необјављени материјал. Ово је иначе био и последњи наступ са оснивачем овог састава Жељка Жагара, као и крај једне каријере у смислу компоновања и извођења музичког стила Хард Роцк.  

У новембру 1992. године долази до персоналних промена у саставу, а и до промене музичке оријентације са Хард Роцка на Фусион:Функy/Рап/Поп. У бенд на место вокала долази Дејан Ђорђевић Ђока Етиопиа (рођ. у Светозареву 18.03.1970. год.) (еx III Реа, Етиопиа) на место Жагара, као и басиста Јован Јоца Радујко (рођ. у Светозареву 10.11.1969. год.)(еx Алцатраз, Делта 9, те пост Тхе Поп Тонес) на место Владе.

У овој постави, састав наступа на I Роцк маратону у Параћину у хали спортова 22. децембра 1992. године са комплетно промењеним концептом наступа и репертоара у односу на ранији период рада. У истој постави у марту 1993. бенд ради спот за песму Покажи ми (Остављам све... ) у Јагодини у ТВ Антени у видео продукцији Ивана Ивице Милохановића, док аудио снимак поменуте нумере бива рађен у Крагујевцу код Дракчета у његовом студију. Спот прати и интервију са члановима бенда рађен у Јагодини у студију ТВ Антене, и у Градском парку.

Од маја 1993. године, пробе бенда се одржавају у Јагодини код Мике у подруму стамбене зграде Ф1 у насељу Сарина међа где је становао. У августу месецу исте године, бенд ради спот за песму Оне Море Цханце на крову хотела Јагодина, док у ТВ Антени такође раде и спот за песму Схоw ме тхе Wаy... у исто време и све у продукцији Ивана Ивице Милохановића. Поменути спотови се налазе на Yоу Тубе Цханнелу Петровић Небојше Гулета. Ово је била и последња постава која је радила све до септембра 1993. године када бенд (под овим именом) одлучује да престане са радом.

Оригинални певач и оснивач састава Жељко Жагар је преминуо у Београду 17.03.2011. од последица срчаног удара.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Каисер, банд, 1985.07.22., Гитаријада у Параћину у Бригадирском насељу 7. јули, Приступљено 2022-05-15 
  2. ^ „Каисер - Хеy, ти, цурице '87. (демо)”. yоутубе.цом. Приступљено 15. 05. 2022. 
  3. ^ „Каисер - То није игра ! '87. (демо)”. yоутубе.цом. Приступљено 15. 05. 2022. 
  4. ^ „Каисер - Краљица ноћног' филма '87. (демо)”. yоутубе.цом. Приступљено 15. 05. 2022. 
  5. ^ 1988.07, лист Метал, број 5, страна 11, Приступљено 2022-05-15 
  6. ^ „Каисер - Ти си ме освојила (Сада !) '89.”. yоутубе.цом. Приступљено 15. 05. 2022. 
  7. ^ „Каисер - Схватила си да сам сам ! '89”. yоутубе. Приступљено 15. 05. 2022. 
  8. ^ „Мр. Блацкман - YоуТубе”. www.yоутубе.цом. Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ 1991.02.24., Београд, Машински факултет - улазница, Приступљено 2022-05-15 
  10. ^ 1992.10.18., Јагодина, Халл Велике сале КЦ - улазница, Приступљено 2022-05-15 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kaiser_band&oldid=26755478”