Марсел Маус

Марсел Маус
Лични подаци
Датум рођења	10. мај 1872.
Место рођења	Епинал, Вогези, Француска
Датум смрти	10. фебруар 1950.(1950-02-10) (77 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Научни рад
Поље	Социологија, антропологија
Потпис	[[Филе:{{{потпис}}}Сигнатуре де Марцел Маусс.свг|фрамелесс|упригхт=0.72|алт=потпис_алт}}}]]

Марсел Маус (франц. Marcel Mauss; рођен 10. маја 1872. – умро 10. фебруара 1950) је био француски социолог. Сестрић Емила Диркема, Маусово академско дело се граничи са социологијом и антропологоијом. Данас је, познатији по свом утицају на друге дисциплине, посебно кроз анализу тема као што су магија, жртвовање и даривање, односно размена поклона у различитим културама широм света. Маус је имао значајан утицај на Клода Левија-Строса, оснивача структуралне антропологије. Његова најпознатија књига је The Gift (Дар).

Увод

Маус је рођен у Епиналу, департман Вогези, у јеврејској породици. Студирао је филозофију у Бордоу, где је његов ујак Емил Диркем предавао у то време. Био је први рођак доста млађе Клаудије (Рафаел) Блош, биолога и мајке Мауриса Блоша који је постао светски познати антрополог. Уместо да је кренуо уобичајним путем, да предаје на лицеју после факултета, Маус се преселио у Париз и отпочео студију компаративне религије и санскрита.

Његова прва публикација 1896. означила је почетак једне вишестране каријере која је изродила неколико прекретница у социолошкој литератури. Као и многи чланови часописа Année Sociologique , Мауса је привлачио социјализам, посебно онај заговаран од стране Жан Жореса. Био је доста активан у догађајима Дрејфусове афере. Пред крај века, помогао је да се уреде новине као сто су Le Populaire, L'Humanité и Le Mouvement socialiste, где је на последње наведеним сарађивао са Жоржом Сорелом.

Године 1991. Маус је заузео место у ,,„сторији религије и нецивилизованог народа” у École pratique des hautes études (ЕПХЕ) једне од највећих школа у Паризу. У то време почела је више да га привлачи етнографија и његов рад је почео да добија форму антропологије.

Године Првог светског рата су биле потпуно поражавајуће за Мауса. Много његових пријатеља и колега је погинуло у рату, а његов ујак је преминуо пре краја рата. Политички гледано, године након рата су такође биле тешке за Мауса. Диркем је увео промене у наставном плану школа широм Француске, а након његове смрти отпочела је негативна реакција на његове ученике.

Као многи други пратиоци Диркема, Маус је нашао уточиште у администрацији. Осигурао је Диркемово наследство тиме што је пронашао институције које би преузеле упутства за истраживање, као сто су l'Institut Français de Sociologie (1924) и l'Institut d'Ethnologie (1926). Među učenicima, na koje je ostavio uticaj, bio je Žorž Devro, kasnije uticajan antropolog, koji je kombinovao etnologiju sa psihoanalizom.

Godine 1931. Maus je zauzeo mesto sociologa na koledžu u Francuskoj. Aktivno se borio protiv antisemitizma i rasne politike, pre i posle Drugog svetskog rata. Umro je 1950.

Teoretski pogledi

U njegovom klasičnom delu The Gift, Маус тврди да поклони никада нису „бесплатни”. Људска историја је пуна примера у којима су поклони условљени узајамном разменом. Познато питање које је одвело његово истраживање у антропологију у Поклону је било: „Која јачина стоји иза датог објекта која тера примаоца да узврати то исто?” (1990:3)

Одговор је једноставан: поклон је апсолутна медаља (види облигационо право), прожета „духовним механизмима”, која спаја част и даваоца и примаоца (термин апсолутна медаља или апсолутна друштвена чињеница потиче од његовог ученика Мауриса Линарда на основу Диркемове социјалне чињенице). Такве трансакције надмашују поделу између духовног и материјалног тако да Маус сматра да је скоро „магично.” Давалац не поклања само објекат, већ и део себе, зато што је објекат нераскидиво везан за њега: „објекти никада нису у потпуности раздвојени од човека који их даје”. Због ове везе између даваоца и поклона, чин поклањања ствара друштвену везу са обавезом враћања која се пружа примаоцу. Не узвратити значи изгубити част и статус, мада духовна импликација може бити још гора нпр. у Полинезији, не узвратити значи губитак мане, јер се губи духовни извор богатства и ауторитета.

Маус је истакао разлику између 3 обавезе:

• давање, неопходан потез за стварање и одржавање друштвених веза;
• примање, онај ко одбије да прими, тај се одриче и друштвених веза;
• и узвратити с циљем показивања слободе, части и богатства.

Важан појам у Маусовој концептуализацији размењивања поклона је оно што се зове неотуђивост. У економији робе, постоји снажна разлика између објеката и особа у појму приватне имовине. Објекти се продају, што значи да се сва права поседовања преносе на новог власника. Објекат онда постаје отуђен од свог првобитног власника. У економији поклона, ипак, објекти коју су поклоњени постају отуђени од даваоца; они су пре позајмљени него продати. Чињеница је да је идентитет даваоца повезан са датим објектом што проузрокује да поклон има снагу која приморава примаоца да узврати поклон. Зато што су поклони неотуђиви, зато и морају бити враћени; чин давања ствара дуг, који мора бити враћен. Због овога, појам очекиваног узвраћања поклона, ствара везу између две индивидуе. Другим речима, кроз поклањање, ствара се друштвена веза која расте кроз време и простор све до будућег момента размене. Дакле, размена поклона доводи до обостране зависности између даваоца и примаоца. Према Маусу, поклон који се не узврати ствара контрадикцију зато што не може да створи друштвене везе. Пратећи Диркемово трагање за разумевање друштвене кохезије кроз концепт солидарности, Мауссов аргумент је да се солидарност стиче кроз друштвене везе створене размењивањем поклона. Маус наглашава да је размена настала из воље за причвршћивањем другим људима - „да се људи обавежу”, зато што у теорији поклони се дају својевољно, али у ствари они су дати и узвраћени под одређеним обавезом.

Критике

Маусови погледи на природу размене поклона су били критиковани. Француски антрополог Ален Тестарт (1998), на пример, сматра да постоје бесплатни поклони, као што је давање новца просјацима. Ту давалац и прималац не познају једно друго и реткост је да ће се уопште икада више срести. У овом контексту, донација не ствара никакву обавезу просјаку да ишта узврати; ни давалац ни просјак немају таква очекивања. Тестарт сматра да се једино друго може спровести. Он сматра да је Маус претерао у опису величине обавезе створене друштвеним притиском, посебно у његовом опису потлача (потлатцх) међју Северно америчким индијанцима.

Још један пример о неузвраћеном бесплатном, поклону је дао британски антрополог Џејмс Лејдлов (2000). Он описује социјални контекст Индијца који су се одрекли ђаинизма - групе целибатских одрицатеља који живе аскетски живот духовног прочишћења и спасења. Ђаинистичка интерпретација доктирне ахимса (ригорозне апликације прицнипа о ненасиљу) утиче на исхрану ђаиниста и спречава их да спремају храну, јер би тако потенцијално били умешани у насиље над микроскопским организмима. Како ђаинисти не раде, они се ослањају на донације хране од других породица. Међутим, они не смеју да покажу никакву жељу за храном и једино могу са великом неодлучношћу да је примају.

Бесплатни поклони дакле, доводе у питање аспекте Маусовог концепта о поклону, ако се не узимају у обзир морални и нематеријални квалитети давања.

Заоставштина

Док је Маус познат по неколико његових радова-његово најзначајније ремек дело је „The Gift” - већина његових радова је урађена у срадњи са члановима Année Sociologique, укључујући Диркема, Хенри Хуберта и др. Као I многи угледни француски академици, Маус је подучавао велики број ученика. Многи антрополози тврде да су ишли његовим стопама, пре свега Клод Леви-Строс.

Есеј о Поклон-у представља основ за антрополошке студије реципроцитета. Његова анализа otlatch-а је инспирисала Жорж Батаја (The Accursed Share); а онда и ситуацонисте ).Овај термин се користи од стране многих заинтересованих за економске поклоне и софтвера отворног кода, иако се ова друга употреба понекад разликује од оригиналне Маусове формулације.

Одабрана дела

• Essai sur la nature et la fonction du sacrifice, (са Хенријом Хјубертом) 1898.
• La sociologie: objet et méthode, (wитх Паул Фауцоннет) 1901.
• De quelques formes primitives de classification, (са Диркемом) 1902.
• Esquisse d'une théorie générale de la magie, (са Хенријом Хјубертом) 1902.
• Essai sur le don, 1924.
• Sociologie et anthropologie, (одабрана дела) 1950.
• Manuel d'ethnographie. 1967. Editions Payot & Rivages. (Manual of Ethnography 2009. Translated by N. J. Allen. Berghan Books.)

Види још

• Структурална антропологија
• Економија поклона
• Кула-поход
• Клод Леви-Строс
• Емил Диркем
• Бронислав Малиновски
• Археологија трговине
• De Beneficiis

Литература

• Derrida, J., 1992 [1991]. Given Time I. Counterfeit Money. Chicago & London: University of Chicago Press.
• Cannell, Fenella (2006) The anthropology of Christianity, Introduction
• Gregory, C. A. 1982. Gifts and Commodities. London.
• Gregory, C. A. 1997. Savage money: the anthropology and politics of commodity exchange. Amsterdam: Harwood Academic.
• Mauss, M. 1990 (1922). The Gift: forms and functions of exchange in archaic societies. London: Routledge.
• Testart, A. 1998. 'Uncertainties of the 'Obligation to Reciprocate': A Critique of Mauss' in Marcel Mauss: A Centenary Tribute. James, W. and Allen, N. J. (eds.). New York: Berghahn Books.
• Weiner, Annette . Inalienable Possessions: The Paradox of Keeping While Giving. Berkeley, University of California Press. 1992. ISBN 978-0-520-07604-4..

• Dianteill, Erwan, ed., Marcel Mauss – L’anthropologie de l’un et du multiple, Paris, PUF, collection « Débats philosophiques », 2013.
• Dzimira, Sylvain, Marcel Mauss, savant et politique, La Découverte, 2007 (lire en ligne la préface de Marcel Fournier, le sommaire et l'intro.).
• Fournier, Marcel. 1994. Marcel Mauss. Fayard: Paris (the definitive biography in French). see Marcel Mauss: A Biography, PUP, 2005
• Ferguson, Kennan. 2007. 'The Gift of Freedom.' Social Text. 25:2 39-52.
• Graeber, David Give it away, an essay
• Lévi-Strauss, C.. 1987 [1950]. Introduction to the Work of Marcel Mauss. London. Routledge.
• Moebius, Stephan/Papilloud, Christian (Ed.). 2005. Gift – Marcel Mauss' Kulturtheorie der Gabe. Wiesbaden: VS.
• Moebius, Stephan. 2006. Marcel Mauss. Konstanz

Spoljašnje veze

• Kolekcija raznih raznih dela Marsela Mausa koji nudi univerzitet u Kvebeku