Пређи на садржај

Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом

С Википедије, слободне енциклопедије
Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом
ЛатинскиВомитус и наусеа
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностонкологија
МКБ-10Р11
МКБ-9-CM787
МеСХД014839

Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом (акроним ЦИНВ од енглеских речи —цхемотхерапy индуцед наусеа анд вомитинг) или еметогеност хемиотерапије, спадају у групу нежељених дејстава хемотерапије, која су и поред великог напретка у превенцији, и даље присутни и којих се онколошки болесници највише плаше и желели би да их избегну. Мучнина и повраћање се често јављају у исто време, у току хемотерапије, али то могу бити и два различита проблема која се јављају независно један од другог.[1] У том смислу најновија истраживања усмерена су на бољу превенцију мучнине, ефикаснију интервентну антиеметичку терапију, нове антиеметике и комбинације антиеметика, нове начине примене антиеметика као и на комплементарне приступе (акупунктура).[2]

Мучнина и повраћање[уреди | уреди извор]

Мучнина

Мучнина (наузеја) је непријатан субјективни осећај гађења у грлу и стомаку је мање познат механизам, који може довести до повраћања. Остали симптоми који могу да прате мучнину су појачано лучење пљувачке, вртоглавица, светлуцање пред очима, тешко гутање, промена температуре коже и убрзано лупање срца.

Повраћање

Повраћање подразумева избацивање садржаја из желуца на уста, које настаје због контракције желуца и мускулатуре трбушног зида. Повраћању често претходи мучнина, која се дефинише као субјективни осећај нагона на повраћање. Повраћање изазива надражај хемиорецепторне окидачке („триггер“) зоне смештене на дну четврте мождане коморе у ареи постерми, као и активација центра у продуженој мождини.

Мучнина и повраћање се могу јавити као симптом болести или као нежељено дејство специфичне онколошке терапије односно неких придружених лекова (нпр лекова против бола). У току хемотерапије неки од састојака лека изазивају повраћање тако што:

  • активирање одређених области мозга (највероватниј центра за повраћање) и/или
  • активирају одређене области једњака, желуца, танког и дебелог црева, и на тај начин покрећу механизме прво мучнине а потом и повраћања.

Контролни механизми[уреди | уреди извор]

Мучнина и повраћање су контролисани од стране посебног региона у мозгу који се назива центар за повраћање. Овај центар активирају сигнали који потичу из:

  • слузокоже црева
  • других специфичних региона у мозгу који су у блиској вези са центром за повраћање
  • унутрашњег ува (мучнина и повраћање изазвани покретом)
  • чула (укус, мирис, рецептори за бол)
  • из делова мозга који учествују у контроли емоција (нервоза, узнемиреност)
  • од специфичне онколошке терапије (хемиотерапије, хормонске терапије, биолошке терапијом или зрачења).

Фазе у мучнини и повраћањи изазваним хемиотерапијом[уреди | уреди извор]

Мучнини и повраћањи изазваним хемиотерапијом може се манифестовати у три фазе:

  1. Акутна фаза — која наступа у току прва 24 х после хемиотерапије
  2. Одложена фаза — која наступа после прва 24 х, од другог дана и може трајати и до недељу дана
  3. Антиципациона мучнина и повраћање — који се јављају као одговор на стимулусе повезане са хемиотерапијом (призори, мириси болнице, инфузионе флаше) и јављају се пре примене хемиотерапије и у току примене хемиотерапије.

Опште информације[уреди | уреди извор]

Преваленца мучнине и повраћања је разнолика, због различитих дефиниција и метода приступа њиховој процени.[2] Бројна истраживања потврђују, да се мучнина јавља у око 29% болесника на хемотерапији или код једног, од три болесника, а повраћање у 11% болесника, или код једног од десет болесника.

Посладњих 25 година остварен је велики напредак у контроли мучнине и повраћање изазване хемиотерапије, пре свега зхваљујући бројним истраживањима која су допринела бољем разумевању патофизиологије мучнине и повраћање узрокована хемиотерапијом (у даљем тексту ЦИНВ):

  • Класификовани су антинеопластични лекови пема тежини ЦИНВ и обрасцу повраћања.
  • Дефинисани фактори ризика за испољавање ЦИНВ.
  • Објављени водичи са смерницама за клиничку праксу.

Са увођењем нових фармаколошких лекова (блокатора 5-ХТ3 рецептора), предвиђало се смањење преваленце мучнине и повраћања. Међутим бројне студије, показују различите резултате. Док једна студија износи податке о нижој инциденци мучнине и повраћања,[3] друге три, наводе да је инциденца повраћања након примена 5-ХТ3 лекова у хемотерапији, нижа, али не и инциденца постхемотерапијских мучнина.[4][4]

На појву мучнине и повраћање узрокованих хемиотерапијом утиче много различитих фактора у које сспадају и одређене карактеристике болесника, па тако ризик повећавају чиниоци као што су:

  • женски пол,
  • старост до 50 година,
  • изражена мучнина и повраћање у трудноћи,
  • изражена анксиозност,

а смању чиниоци као што је нпр.:

  • злоупотреба алкохолних пића

Манифестације еметогености[уреди | уреди извор]

Еметогеност хемиотерапије испољава се као:

  • акутна,
  • одложена или антиципаторна.

Циљеви превенције[уреди | уреди извор]

Циљ превенције ЦИНВ је потпуна заштита од мучнине и повраћања после хемиотерапије (0-120х), и предуслов је за спровођење хемиотерапије. Добром превенцијом чува се квалитет живота и истовремено се смањује могућност одустајања пацијената од лечења хемиотерапијом. У том смислу одговарајуће антиеметичке терапији и придржавање савета у вези са исхраном, може се оствариити потпуна контрола повраћања после хемиотерапије, што је данас реални циљ за већину пацијената.

Ематогеност лекова[уреди | уреди извор]

Најважнији фактор за испољавање ЦИНВ јесте еметогеност онколошких лекова, на основу које се и планира антиеметичка заштита.

Веома еметогени лекови —— су они који осим високе инциденце ЦИНВ (у >90% болесника који не добију ефикасне лекове против мучнина и повраћања). Већина ових лекова може изазвати мучнину и повраћање најмање 4 дана после последње дозе.

Умерено еметогени лекови — су они који изазивају одложену емезу (у 30—90% болесника који не добију ефикасне лекове против мучнина и повраћања). Већина лекова може изазвати мучнину и повраћање најмање 4 дана после последње дозе.

Веома ематогена и умерено ематогена хемотерапијска средства повезана са повраћањем
Еамтогени лекови Примери
Веома еметогени (>90%) интравенски лекови[5] Цисплатин, Мецхлоретхамине, Стрептозотоцин, Цyцлопхоспхамиде > 1500 мг/м2, Цармустине, Дацарбазине, Антхрацyцлине
Веома еметогени (>90%) орални лекови [6] Хеxаметхyлмеламине, Процарбазине
Умерено ематогени (30—90%) интравенски лекови [6] Оxалиплатин, Цyтарабине > 1г/м2, Царбоплатин, Ифосфамиде, Цyцлопхоспхамиде < 1500 мг/м2, Доxорубицин, Даунорубицин, Епирубицин, Идарубицин, Иринотецан, Азацитидине, Бендамустине, Цлофарабине, Алемтузумаб
Умерено ематогени (30—90%) орални лекови [6] Цyцлопхоспхамиде, Темозоломиде, Винорелбине, Иматиниб

Минимално ематогени лекови —— су они који у току хемотерапије узрокују повраћања у мање од 10% људи који не добију ефикасне лекове против мучнине и повраћања.

Ниско ематогени лекови —— су они који у току хемотерапије, узрокују повраћања у 10% до 30% људи који не добију ефикасне лекове против мучнина и повраћање.

Листа хемотерапеутика који изазивају мучнину и повраћање[уреди | уреди извор]

Хемотерапеутски лекова по називу и њиховом ризику за појаву мучнине и повраћања[7]
Лекови са минималним ризиком повраћања (до 10%) Лекови са ниским ризиком повраћања (од 10% - 30%) Лекови са умереним ризиком повраћања (од 30% - 90%) Лекови са високим ризиком повраћања (већим од 90%)

Треба имати у виду да ови проценти важе само ако није примењена терапија против повраћања и мучнине. У том случају већина ових лекова чешће изазва мучнину него повраћање. На пример, 40% људи у току хемотерапије могу да осете мучнину, али само њих 20% повраћа.

Терапија[уреди | уреди извор]

Контрола мучнине и повраћања узрокованих хемиотерапијом подразумева:

Превентивну терапију - која има за циљ да спречи појаву мучнине и повраћања после хемиотерапије.

Интервентну терапију - која има за циљ да заустави епизоде мучнине и повраћања које се појаве упркос примени адекватне превентивне терапије.

Назив лека карактеристике
5-ХТ3 антагонист (Сетрон) Селективни антагонисти 5-ХТ3 рецептора (ондансетрон. гранисетрон, трописетрон, палоносетрон) су најефикаснији лекови у лечењу и превенцији акутног повраћања изазваног хемиотерапијом. Њихово дејство може се појачати додавањем кортикостероида или антагониста НК1 рецептора.
Метоклопрамид Антагониста допаминских и серотонинских рецептора, који повећава праг за повраћање и убрзава пражњење желуца
Кортикостероиди Најчешће се користи дексаметазон у комбинацији са другим лековима као што сетрони и неурокини
Бензодиазепини На пример лоразепам и диазепам су корисни у редукцији преурањене мучнине и повраћања
Неурокини-антагонисти неурокинина-1 Лекови новије генерације (апрепитант, фосапрепитант) који се користе када хемиотерапија имају висок потенцијал да изазове мучнину и повраћања
Канабиноиди На пример набинол и дронабинол користе се у случају када други антиеметици нису ефикасни.

Нежељена дејства[уреди | уреди извор]

У нежељена дејства антиеметика спадају:

  • Затвор,
  • Опстипација (сетрони, неурокини),
  • Главобоља (неурокини),
  • Црвенило коже (сетрони, стероиди),
  • Несаница (стероиди),
  • Трзање у мишићима (метоклопрамид,обично код деце и адолесцената)

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцхwартзберг ЛС. Цхемотхерапy-индуцед наусеа анд вомитинг: цлинициан анд патиент перспецтивес. Ј Суппорт Онцол. 2007;5(2 Суппл 1):5-12.
  2. ^ а б Андрyкоwски, M. А. (1988). „Дефининг антиципаторy наусеа анд вомитинг: Дифференцес амонг цанцер цхемотхерапy патиентс wхо репорт претреатмент наусеа”. Ј Бехав Мед. 11 (1): 59—69. ПМИД 3367372. С2ЦИД 22349700. дои:10.1007/БФ00846169. 
  3. ^ Аапро, M. С.; Кирцхнер, V.; Терреy, Ј. П. (1994). „Тхе инциденце оф антиципаторy наусеа анд вомитинг афтер репеат цyцле цхемотхерапy: Тхе еффецт оф гранисетрон”. Бр Ј Цанцер. 69 (5): 957—60. ПМЦ 1968891 Слободан приступ. ПМИД 8180031. дои:10.1038/бјц.1994.185. 
  4. ^ а б Фернáндез-Марцос, А.; Мартíн, M.; Санцхез, Ј. Ј.; Родригуез-Лесцуре, А.; Цасадо, А.; Лóпез Мартин, Ј. А.; Диаз-Рубио, Е. (1996). „Ацуте анд антиципаторy емесис ин бреаст цанцер патиентс”. Суппорт Царе Цанцер. 4 (5): 370—7. ПМИД 8883231. С2ЦИД 185610. дои:10.1007/БФ01788844. 
  5. ^ Басцх, Етхан; Преструд, Анн Алеxис; Хескетх, Паул Ј.; Крис, Марк Г.; Феyер, Петра C.; Сомерфиелд, Марк Р.; Цхеснеy, Маурице; Цларк-Сноw, Ребецца Анне; Флахертy, Анне Марие; Фреундлицх, Барбара; Морроw, Гарy; Рао, Камаксхи V.; Сцхwартз, Роwена Н.; Лyман, Гарy Х.; Америцан Социетy оф Цлиницал Онцологy . "Антиеметицс: Америцан Социетy оф Цлиницал Онцологy Цлиницал Працтице Гуиделине Упдате|јоурнал=Јоурнал оф Цлиницал Онцологy |волуме=29|иссуе=31|пагес=4189–98}}.
  6. ^ а б в Роила, Ф.; Херрстедт, Ј.; Аапро, M.; Гралла, Р. Ј.; Еинхорн, L. Х.; Баллатори, Е.; Бриа, Е.; Цларк-Сноw, Р. А.; Есперсен, Б. Т.; Феyер, П.; Грунберг, С. M.; Хескетх, П. Ј.; Јордан, К.; Крис, M. Г.; Маранзано, Е.; Молассиотис, А.; Морроw, Г.; Олвер, I.; Рапопорт, Б. L.; Риттенберг, C.; Саито, M.; Тонато, M.; Wарр, D.; ЕСМО/МАСЦЦ Гуиделинес Wоркинг Гроуп (2010). "Гуиделине упдате фор МАСЦЦ анд ЕСМО ин тхе превентион оф цхемотхерапy- анд радиотхерапy-индуцед наусеа анд вомитинг: Ресултс оф тхе Перугиа цонсенсус цонференце". Анналс оф Онцологy. 21: в232–43.
  7. ^ „Наусеа анд Вомитинг на Америцан Цанцер Социетy”. Архивирано из оригинала 18. 03. 2010. г. Приступљено 6. 2. 2010.  (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wарр D. Цхемотхерапy-анд цанцер-релатед наусеа анд вомитинг. Цурр Онцол. 2008;15(суппл 1):С4-С9.
  • Виале ПХ (2005). „Интегратинг апрепитант анд палоносетрон инто цлиницал працтице: а роле фор тхе неw антиеметицс”. Цлин Ј Онцол Нурс. 9 (1): 77—84. ПМИД 15751501. С2ЦИД 20869665. дои:10.1188/05.ЦЈОН.77-84. .
  • Бендер CM, МцДаниел РW, Мурпхy-Енде К,; et al. (2002). „Chemotherapy-induced nausea and vomiting”. Clin J Oncol Nurs. 6 (2): 94—102. PMID 11889684. doi:10.1188/02.CJON.94-102. .
  • Hesketh PJ (2008). „Chemotherapy-induced nusea and vomiting”. New England Journal of Medicine. 358 (23): 2482—2494. PMID 18525044. doi:10.1056/NEJMra0706547. .
  • Jordan K, Sipple C, Schmoll. HJ (2007). „Guidelines for anti-emetic treatment of chemotherapy-induced nausea and vomiting: past, present and future recommendations”. Oncologist. 12 (9): 1143—1150. PMID 17914084. doi:10.1634/theoncologist.12-9-1143. .
  • Kris MG, Hesketh PJ, Somerfield MR,; et al. (2006). „American Society of Clinical Oncology guideline for antiemetics in oncology: update 2006”. J Clin Oncol. 24 (18): 2932—2947. PMID 16717289. doi:10.1200/JCO.2006.06.9591. .
  • National Comprehensive Cancer Network (NCCN). Clinical practice guidelines in oncology: Antiemesis. www.nccn.org[мртва веза] Accessed February 22, 2010..
  • Navari RM, Einhorn LH, Loehrer PJ,; et al. (2007). „A phase II trial of olanzapine, dexamethasone, and palonosetron for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting: a Hoosier oncology group study”. Support Care Cancer. 15 (11): 285—1291. PMID 17375339. S2CID 23266144. doi:10.1007/s00520-007-0248-5. .
  • Pacheco A, Verschragaegen CF, Mangalik A, et al. A randomized open-label comparison of aprepitant (A) versus gabapentin (G) in the prevention of the refractory nausea and vomiting associated with moderately and severely emetogenic chemotherapy. J Clin Oncol. 2008:26(suppl);725s. Abstract 20509.
  • Hesketh J, Sanz-Altamira P, Bushey J, et al. Prospective evaluation of the incidence of delayed nausea and vomiting in patients with colorectal cancer receiving oxaliplatin-based chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):538s. Abstract 9645.
  • Bubalo JS, Takemoto MH, Herrington J, et al. A multi-center, open label trial to evaluate the efficacy and tolerability of aprepitant (A) and palonosetron (P) for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting in colorectal cancer (CRC) patients receiving FOLFOX chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):739s. Abstract 20684.
  • Moreno E, Majem M, Gonzalez X, et al. Adapting ASCO and NCCN guidelines in institutional antiemetic guidelines benefits patients receiving chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):725s. Abstract 20508.
  • Sancuso (granisetron transdermal system) product information. Prostrakan, Inc. www.sancuso.com[мртва веза] Accessed February 22, 2010.
  • Grunberg SM, Aziz Z, Shaharyar A, et al. Phase III results of a novel oral neurokinin-1 (NK-1) receptor antagonist, casopitant: Single oral and 3-day oral dosing regimens for chemotherapy-induced nausea and vomiting (CINV) in patients (pts) receiving moderately emetogenic chemotherapy (MEC). J Clin Oncol. 2008;26(suppl):511s. Abstract 9540.
  • Hawkins R, Grunberg S (2009). „Chemotherapy-induced nausea and vomiting: challenges and opportunities for improved patient outcomes”. Clin J Oncol Nurs. 13 (1): 54—64. PMID 19193549. doi:10.1188/09.CJON.54-64. .
  • Naeim A, Dry SM, Lorenz KA,; et al. (2008). „Евиденце-басед рецоммендатионс фор цанцер наусеа анд вомитинг”. Ј Цлин Онцол. 26 (23): 3903—3910. ПМИД 18688059. дои:10.1200/ЈЦО.2007.15.9533. .
  • Диббле С (2008). „Ацупрессуре фор цхемотхерапy-индуцед наусеа анд вомитинг: а рандомизед цлиницал триал”. Онцол Нурс Форум. 34 (4): 813—82. ПМИД 17723973. дои:10.1188/07.ОНФ.xxx-xxx. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mučnina_i_povraćanja_uzrokovana_hemioterapijom&oldid=27833188”